Kako rasporediti bebine aktivnosti u toku dana?

Roditelji koji imaju više dece znaju koliko je važno da svako dete ima svoj raspored u toku dana, odnosno vreme za hranjenjenje, igranje, šetanje, kupanje i spavanje. Ukoliko se ne poštuje raspored, deca su razdražljiva, hiperaktivna, ne napreduju dovoljno i sklona su infekcijama.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Ishrana
Ishrana je veoma važan deo rasporeda i u prvim mesecima beba treba da se hrani na 2.5 do 3 sata, najbolje majčinim mlekom. U prva tri meseca života beba dobija u telesnoj težini između 500 i 1500 g, idealno je oko 750 g mesečno. Od šestog meseca se uvodi čvrsta hrana, postepeno, pojedinačne namirnice na 3 do 4 dana. Na kraju prve godine se preporučuje da dete pije između 700 do 900 ml mleka i 400 ml vode u toku dana. Tada ishrana treba da bude raspoređena u 5 obroka: 3 mlečna obroka, voće i povrće sa mesom.

Boravak u kući
Po izlasku bebe iz porodilišta, roditelji obično prave grešku i pregreju unutrašnjost stana, iz straha da se beba ne prehladi. Zato je prvi savet pedijatra da se beba oblači samo za jedan sloj više od svojih roditelja. Odeća treba da je prozračna, mekana i udobna, najbolje od pamuka. Poželjna temperatura u kući je između 22 i 23°C, a dok se beba kupa oko 26°C. Na nekoliko sati treba provetravati prostoriju gde beba boravi, tako što se beba premesti u drugu prostoriju i širom se otvore prozori na 10 do 15 minuta.

Šetnja
Sa šetnjom može da se počne od prvih dana nakon rođenja, na početku po nekoliko minuta, a zatim produžavati vreme šetnje na par sati. U letnjem periodu se preporučuje šetnja do 10h i posle 17h. U zimskom periodu najbolje je izabrati sunčan dan i izaći u šetnju oko podne. Treba izbegavati vlažne i kišovite ili vetrovite i hladne dane kada je spoljna temperatura ispod nule.

Takođe, za bebe je neophodan boravak na suncu, pre svega zbog cirkadijalnog ritma, odn. regulacije spavanja i budnog stanja, kao i zbog vitamina D koji se pretvara u aktivan oblik tek nakon izlaganja sunčevim zracima, pa ga zato i zovu „Sunčani vitamin“. Vitamin D je važan zato što podstiče rast kostiju i zuba, a njegov nedostatak dovodi do nastanka rahitisa kod dece. Ne nalazi se u dovoljnim količinama u majčinom mleku, uglavnom je sastavni deo mlečnih formula, ali se u oba slučaja preporučuje davanje preparata vitamina D.

Poslednjih godina se otkrivaju nove uloge vitamina D, pre svega da podstiče umnožavanje ćelija imunskog sistema i stvaranje jedine antimikrobne supstance koju sintetiše ljudski organizam pod nazivom katelicidin. Sa druge strane vitamin D pojačava programiranu ćelijsku smrt tumorskih ćelija i time sprečava maligne bolesti. Takođe vitamin D smanjuje hronično zapaljenje, što se posebno odnosi na alergijske bolesti kao što su alergijska kijavica ili astma, kao i neke autoimunske bolesti. Iz svih navedenih razloga, preporučuje se što duža primena preparata vitamina D, najmanje do kraja treće godine. Najviše 20 minuta direktnog izlaganja Suncu lica i ruku je dovoljno za stvaranje vitamina D.

Kada počnu hladni zimski dani, roditelji za šetnju obuku svoju bebu kao malog astronauta. Korisno je znati da bebu za šetnju u zimskom periodu treba obući slojevito i obavezno staviti kapu koja pokriva uši, rukavice i šal. Za dete je komfornije da u hladnim danima nosi debelu jaknu i pantalone, a da se u kolicima pokrije prekrivačem, nego da nosi odelo iz jednog dela, tzv. skafander, u kome može da joj bude pretoplo. S obzirom da je bebina koža izrazito osetljiva, pre polaska u šetnju na lice treba staviti zaštitnu emolijantnu kremu ili ukoliko je sunčano kremu za bebe sa visokim zaštitnim faktorom.

Kupanje i presvlačenje
Kupanje treba da bude uvek u isto doba večeri, što predstavlja znak bebi da je vreme da se smiri i spava. Porodica tada treba da se okupi i svako doprinese svojim učešćem u kupanju bebe. Pre kupanja treba sve pripremiti da bude na dohvat ruke. Temperatura vode treba da bude slična temperaturi tela, oko 37°C, što može da se proveri termometrom za vodu. Umesto sapuna i kupki koristiti sindete, koji nisu alkalni i ne iritiraju bebinu kožu. Na kraju kupanja, bebu ne treba trljati nego posušiti peškirom blagim tapkanjem po koži. Nakon toga dobro je primeniti preparat vitamina D i dati bebi da sisa ili ponuditi mlečnu formulu. Tada treba bebi staviti novu pelenu.

Preporučuje se česta promenu pelena, posebno u prvim mesecima života. Pelene se prvo menjaju na dva sata, a zatim po potrebi, nakon svake stolice ili na 3 do 4 sata. Iako je bebina koža mekana i svilenkasta, savršena u svakom pogledu, ona je u pelenskom delu vrlo osetljiva, pre svega zbog stalnog kontakta sa urinom i stolicom, a takođe i zbog toga što je pelenski deo stalno prekriven i nije dobro ventiliran.

Zbog toga je veoma važan izbor pelena, a Pampers Premium Care je kvalitetna i prozračna pelena koja odgovara nežnoj bebinoj koži. Postoji u svim veličinama i zahvaljujući propustljivoj tehnologiji ova pelena ima mikropore za razmenu vazduha koje obezbeđuju idealan nivo vlažnosti za bebinu kožu u peleni. U unutrašnjem i spoljnem sloju je ova pelena napravljena super mekanih materijala poput pamuka, pružajući bebinoj koži nežnu zaštitu koja joj je neophodna za osećaj komfora i lagodnosti.

Za bebu je najbolje da pelene imaju upijajući sloj, u cilju prevencije mnogih bolesti kože, od ekcema do pelenskog dermatitisa. Pored toga, pelene treba da svojim oblikom postavljaju kukove bebe u pravilan položaj, tako da nije neophodan široki povoj. Pampers Premium Care ispunjavaju oba navedena uslova i roditelji treba da se odluče za pelene koje obezbeđuju maksimalnu zaštitu i negu, kao i slobodu pokreta njihovih beba. Kada je koža suva i zdrava, beba će moći normalno da raste i da se razvija.

U toku promene pelena, bebu treba obrisati Pampers Sensitive maramicama ili ukoliko je moguće oprati samo vodom. Promenu pelena treba iskoristiti za pregled kože pelenskog dela, zbog mogućih tragova iritacije ili suvoće kože. Sledeći korak je nanošenja zaštitne kreme na pelenski deo. Promena pelena je pravo vreme za razmenjivanje emocija sa bebom, pričanje, tepanje, omogućava kontakta očima ili pravljenje grimasa koje mogu da nasmeju bebu.

Spavanje
San je dragocen za dete, pre svega zbog lučenja hormona rasta koji pomaže rast i razvoj. Takođe se u toku spavanja se luče i brojni imunski faktori, pre svega citokini i T limfociti koji štite organizam od različitih infekcija. Smanjena dužina spavanja tzv. deprivacija sna, dovodi do povećane sklonosti infekcijama i do smanjenja titra antitela posle različitih vrsta vakcina.

Drugim rečima, dovoljno spavanja pomaže održavanje normalne telesne težine kod dece. Ne treba zaboraviti i da je spavanje dragoceno zbog poboljšanja pamćenja, boljeg učenja i na kraju boljeg raspoloženja deteta.