01.02.2016 Razvoj bebe

Šta sve niste znali o bebama

Možda su male i ne znaju da drže predmete ili učestvuju u konverzaciji odraslih, ali bebe su dokazale kolektivnu visprenost…

Foto: Guliver/Thinkstock

Foto: Guliver/Thinkstock

Čim su naučnici smislili pametnije načine da otkriju sposobnosti beba, otkrili su da su njihove veštine mnogo bolje nego što smo mislili.

Znaju ko je šef

Već sa 10 meseci bebe shvataju da je moć važna. Dok su im pokazivali veću i manju kocku kako utiču jedna na drugu, pokazalo se da deca duže gledaju (što indikuje veće iznenađenje) kada velika bude ispred male, nego kada mala bude ispred velike. Otkriće koje je obljavljeno u časopisu “Science” ukazuje da bebe razumeju društvenu hijearhiju i znaju da veličina često određuje ko je glavni. Rezultat sugeriše da su modeli društvene interakcije “ugrađeni” u čovekov mozak.

Razumeju pseća osećanja

Čak pre nego što izgovore prvi put “mama” ili “tata”, bebe mogu da dešifruju osećanja. Ali, radi se o osećanjima psa. Jedna studija pokazuje da šestomesečne bebe umeju da povežu zvukove ljutitog režanja ili radosnog laveža sa fotografijama pasa koji imaju pozu koja odgovara tim zvukovima. “U socijalnom okruženju osećanja su prva stvar koju bebe pokupe”, rekao je vođa istraživanja Ros Flom, profesor psihologije na univerzitetu u Juti.

Razumevanje raspoloženja i emocija

Iako vaša beba još ne priča, ona zna kada ste neraspoloženi ili tužni. Kada napune pet meseci bebe prilično precizno umeju da razlikuju tužnu pesmu od vesele. Do devetog meseca bebe nauče da razlikuju zvuke melanholične Betovenove Sedme simfonije od nekih bržih kompozicija.

Rođene da đuskaju

Kada smo već kod muzike, izgleda da najmlađi ne mogu da joj odole. Ne samo da su im uši željne ritmova, već zapravo umeju i da igraju, pokazali su rezultati istraživanja. Da bi testirali sposobnost beba da igraju, naučnici su puštali snimke klasične muzike, melodije brzih ritmova i govora bebama, a onda su kamerom snimili rezultat. Istovremeno su angažovali baletane i balerine koji su analizirali koliko su dečji pokreti bili usklađeni sa muzikom. Bebe su pomerale ruke, šake, noge, stopala, trup i glavu dok je puštana muzika u većoj meri nego kada im je puštan govor. Ovo otkriće sugeriše da je veština igranja ljudima urođena.

Ostatak teksta pročitajte na sledećoj strani…




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije