Učimo da hodamo

U bebinom odrastanju postoje posebno značajni periodi i trenuci koji se nazivaju prekretnicama. Među njima su svakako i prvi osmeh, prva prospavana noć u komadu i prva reč, ali ništa nije tako uzbudljivo kao videti svoju bebu kako prvim koracima hoda po sobi. A posebna draž prohodavanja jeste u tome što je to faza koja se ne može lako predvideti. „Svako dete razvija se prema svom unutrašnjem ritmu, pa će prohodati tek onda kad se za to oseti spremnim“, kaže Kerin Mejz, pedijatrijski psihoterapeut.

Najraniji uzrast kad se beba počinje uspravljati i stajati na nogama jeste onaj od osam meseci. Ipak, neke bebe ne osećaju se spremnim za to sve do osamnaestog meseca. To je čak deset meseci razlike, što za roditelje može predstavljati deset meseci frustracija i briga. Jer, sigurno im nije jednostavno da gledaju svoje dete kako uporno puže, dok se njegov vršnjak već slobodno gega i snalazi koračajući po prostoriji. Ali kad shvatite koje sve veštine beba mora savladati pre nego što se upusti u hodanje, biće vam jasnije da tu nije reč o lakom zadatku, već o detetovoj fizičkoj, mentalnoj i emotivnoj spremnosti, pa ćete sigurno opuštenije ispratiti ovu razvojnu fazu i pomoći svom mališanu da se osmeli na prvi samostalni korak.

Čim se rodi, beba počinje razvijati veštine neophodne za prohodavanje. Premda vam se u početku čini da novorođenče samo jede i spava, svaki pokret koji ono načini doprinosi jačanju leđnih i vratnih mišića, koje kasnije koristi za podizanje i držanje glave uspravnom položaju. „Držanje glave je prvi korak na putu ka hodanju“, kaže Kerin. „U nerednim mesecima beba gradi mišićnu masu, razvija svest o prostoru i telesnu koordinaciju, to jest sve ono što će joj trebati za hodanje. Svaki trenutak koji je provela slobodno u kolicima, ili u auto-sedištu, beba je koristila da ojača mišiće i upozna se sa svojim telom, što su etape koje vode ka hodanju.“

Pa čak i kad usvoji i razvije sve te veštine – prelazak sa stajanja na koordinisano pokretanje nogu i održavanju ravnoteže neće joj biti nimalo lak zadatak. U nastavku teksta nudimo vam savete kako da olakšate bebi ovaj period, to jest kako da joj pomognete da postane veseli i razigrani mališan koji hoda.

Uspravljanje

„Prelazak iz puzanja u hodanje, uz pridržavanje za nameštaj, obično se odvija u dve faze“, kaže Kerin. „Beba će se prvo podići na kolena, rukama se oslanjajući na fotelju, kauč ili stolicu. Da bi postala stabilnija, podstičite je da ostane što duže u tom položaju tako što ćete joj postavljati zanimljive igračke na kauč ili na stolicu. Kad se oseti spremnom, beba će pokušati da se uspravi. Ako vidite da to radi, malo udaljite igračku od nje, kako biste podstakli dete da istraje u svojoj nameri.“

Čim primete da se beba propinje i uspravlja, roditelji počnu nestrpljivo iščekivati prve korake. Ipak, za održavanje na nogama neophodna je dobra kontrola glave. Pored toga, bebi su potrebni i jaki mišići trupa – da bi se podigla i održala na nogama. Samo tako će beba moći da održi ravnotežu kad počne stajati. Ipak, najveći izazov u ovoj razvojnoj fazi verovatno je bebino samopouzdanje. Uspravljanje je ipak veština koja se uči. „Snalaženje u ovoj razvojnoj fazi delimično zavisi i od bebinog temperamenta“, kaže Kerin. „Neke su bebe spremnije od drugih da se upuste u nepoznate situacije, dok su neke opreznije. Ovim drugim će tako svakako trebati više vremena da se usprave i pokušaju da stoje nego odvažnim bebama.“

Tri načina da pomognete bebi

1. Meka, prianjajuća podloga

Mnogo je teže stajati na klizavim površinama nego na stabilnim podnim prostirkama. Ako imate parket, laminat ili pločice, stavite preko toga mekanu podnu prostirku s neklizajućum podlogom. Beba će se lakše održavati na nogama, a i ako padne, pašće na nešto mekano.

2. Zvonce iznad glave

Ako zazvonite zvoncetom iznad bebine glave, ona će podići glavu da vidi odakle dolazi zvuk i hteće da uzme zvonce. Želja da se zvonce dohvati stimulisaće mišiće potrebne za hodanje, a kad se beba oseti fizički spremnom, zvonce će joj možda pomoći da se lakše odluči za uspravljanje i stajanje na nogama.

3. Glava, ramena, kolena i stopala

Kad se beba uspravi na noge, moraće u početku da se navikava na novi osećaj. Ako joj se obraćate i igrate se s njom dok stoji, pružićete joj više motivacije da se što duže održi u tom položaju. Dok pevušite pesmicu Glava, ramena, kolena i stopala, rukama pokazujte imenovane delove tela. Beba će sigurno hteti da vas oponaša, što će joj biti vežba za održavanje ravnoteže i koordinaciju pokreta.

Prohodavanje (Hod pingvina)

Beba se odvažila da počne hodati, pa sad neprestano ide po sobi pridržavajući se za nameštaj, iako se nesigurno održava i gega poput pijanog kauboja. Roditelji se tad uglavnom jedva suzdržavaju da ne pridrže bebu, strahujući da bi mogla pasti. Ipak, suzdržite se – i pustite bebu da hoda. Padanje je važan deo procesa učenja hodanja, jer beba će samo tako naučiti nešto o ravnoteži, svojim mogućnostima i ograničenjima.

Da bi se odvažila na samostalno hodanje, bebi je neophodno samopouzdanje, podjednako kao i koordinacija tela, te malo više snage nego ranije. Treba takođe da razvije svest o prostoru, kako bi znala poziciju svog tela u odnosu na stvari za koje može zapeti i pasti. Ipak, padanje je takođe važna lekcija pri učenju hodanja. Prema istraživanjima, beba u proseku padne sedamnaest puta za sat vremena dok uči da hoda. „Pružite bebi mekano i sigurno okruženje, gde će moći da istražuje i razvija svoj fizički potencijal“, savetuje Kerin. Najbolje je da uzmete valjak za kupanje od polietilenske pene – te njime zaštitite oštre ivice i ćoškove stolova i ostalog nameštaja. Razbacajte po podu jastučiće i sklonite u stranu sve što bi predstavljalo opasnost.

Tri korisna predloga

1. Mehurići od sapunice

„Da bi beba samostalno hodala, mora se osetiti sigurnom pri kretanju i podizanju nogu“, kaže Kerin. „Pomoći ćete joj da to uvežba tako što ćete pored nje duvati balončiće od sapunice. Beba će se pomicati prema njima s namerom da ih dohvati. Tako će ojačati samopouzdanje i stabilnost, te dobiti motivaciju da nastavi s kretanjem.“

2. Muzičke podne podloge

„Podloge koje ispuštaju različite zvuke i melodije dok beba po njima korača – odlično su pomoćno sredstvo u ovom razvojnom periodu deteta“, objašnjava Kerin. Bebe vole da istražuju i otkrivaju nove stvari, a saznanje da se njihovim koracima stvaraju različiti zvukovi i melodije podstaći će ih da nastave da se kreću.

3. Vreme za odmor

„Hodanje je veoma zamorna radnja kad se tek počinje“, kaže Kerin. „Beba troši mnogo energije krećući se i razmišljajući o tome šta se dešava dok pokreće noge. Neka hoda samo onda kad to poželi, a čim pokaže znake umora ili zasićenosti, omogućite joj da se odmori. Naučnici su ustanovili da bebe često preskoče ceo jedan dan prilikom prohodavanja. To znači da će danas neumorno hodati – a da se sutra neće usuditi ni da pokuša. To je normalan proces navikavanja na nove aktivnosti, pa se nemojte plašiti da će beba zaostati ako tokom jednog dana uopšte ne pokaže želju za hodanjem. Dok uče da hodaju, bebe za sat vremena naprave čak 2.368 koraka!

Hodanje uz održavanje ravnoteže

Vežbanjem do savršenstva! Zlatno pravilo koje važi i za prohodavanje. „Što više bude hodala, beba će biti sigurnija na nogama“, kaže Kerin. Koliko će joj dugo trebati da hoda bez spoticanja i geganja – zavisi od toga koliko je vežbala, ali u proseku to iznosi oko šest meseci od načinjenog prvog koraka. Za to vreme, bebine noge približavaće se jedna drugoj dok hoda, koraci će joj postajati duži i stabilniji i sve će se manje oslanjati rukama o nameštaj. „Takođe, u tom periodu jača bebino samopouzdanje, poboljšava joj se koordinacija, kao i osećaj za ravnotežu. Što bolje ovlada ovim veštinama, to će manje padati i duže hodati“, nastavlja Kerin. Primetićete i da joj se svod stopala sve više podiže. Kad jednom prohodaju, bebe će neprestano želeti da vide i otkriju što više novih stvari. Hteće i da nose stvari, da saznaju kako da uzmu nešto što im je iza leđa, kako da hodaju uzbrdo i nizbrdo ne gubeći ravnotežu. To znači da im je i dalje potrebno dosta vremena napolju, u sigurnom okruženju, jer sledeća veština kojom će hteti da ovladaju biće – trčanje!

Za bolju ravnotežu

1. Različite površine

Hodajući po različitim podlogama, beba će usavršiti sve veštine stečene tokom prohodavanja. „Dok hoda po novim i nepoznatim površinama, beba će naprezati uvek različite mišiće i sticati svest o korišćenju tela na različite načine. A sve je to veoma važno za savitljivost tela i prilagodljivost“, kaže Kerin. „Dobar izbor su igraonice za malu decu, ali i parkovi i peščanici. Kad ste kod kuće, neka beba bosonoga krene u istraživanje različitih podnih površina.“

2. Plesanje

Ples je uvek zabavan, naročito za bebu koja je u društvu mame i bliskih osoba. Pustite veselu muziku ili bebine omiljene pesmice, a zatim zaplešite njišući se kao drvo, uvijajući se kao maca, krećući se poput slona, voza, itd. Dok gleda kako vi plešete, beba će sigurno hteti da vam se pridruži, a tako će angažovati grupe različitih mišića, praviti nove pokrete i vežbati stabilnost.

3. Napuni korpicu

Ova jednostavna igra korisna je za uvežbavanje hodanja, saginjanja, okretanja i zaustavljanja. Na sredinu sobe postavite kanticu ili korpu, a okolo razbacajte lopte i mekane igračke. Počnite ih skupljati i ubacivati u korpicu. Beba će vrlo brzo shvatiti šta treba da radi, pa će vam se i sama pridružiti. Kad postane sigurnija u hodanju, igračke počnite postavljati sve dalje od korpice, kako bi dete što duže hodalo od njih do korpe.

Foto: Guliver/Thinkstock