Novi stavovi ortopeda: Dovoljna je jedna pelena?

Dve platnene pelene plus „pampers” – bila je „jednačina”, po kojoj su mnogi roditelji godinama unazad povijali svoje bebe od rođenja, do druge, treće godine. Tako su im savetovali dečji lekari, da bi se kukovi deteta pravilno razvijali i nekih pregovaranja oko toga nije ni bilo. Međutim, odnedavno ovu praksu lekari su odjednom poslali u istoriju medicine. Lekari sada kažu: dovoljna je jedna pelena!

Ovakvi preokreti u medicinskim savetima često zbunjuju roditelje: nešto što je nekada bila stroga preporuka, sada se smatra nepotrebnom, pa čak i besmislenom praksom, a to objašnjava asistent dr Siniša Dučić, ortoped i zamenik direktora Dečje Univerzitetske klinike u Tiršovoj, u Beogradu.

– Za povijanje bebe dovoljna je jedna „pampers” pelena ili jedna platnena, ako neko koristi obične. Poslednjih 10 godina niko od ortopeda na Dečjoj klinici neće preporučiti široko povijanje. Dokazano je da takva praksa nema medicinskog opravdanja i tako je u celom svetu. Jedino je u prvih 15 dana posle rođenja, široko povijanje ima smisla da se bebe ne bi povijale sa ispruženim nogama kao nekada, jer to nije dobro po rođenje – objašnjava dr Dučić.

Međutim, naš sagovornik kaže da i dalje oko 70 odsto beba, na kliniku, na prvi pregled, dolaze sa širokim povojem.

– Teško je i sporo promeniti nešto na šta su se roditelji navikli i što je duboko primljeno. Takođe, mnoge kolege pedijatri u domovima zdravlja ne prate novine, pa čak ni među ortopedima u Srbiji nema usaglašenog stava: u nekim ustanovama i dalje se savetuje široko povijanje. Pa i stariji ortopedi, pred penzijom, insistiraće na širokom povijanju, slikovito i argumentovano objašnjavajući zašto je to potrebno. Uzalud priča da niko u svetu to više ne radi. Istina, široko povijanje ne može da škodi, pa zato mi i ne idemo u agresivnu kampanju da se to prekine – kaže dr Dučić, koji je kategoričan: ako je kuk kod deteta zdrav nema potrebe za širokim povijanjem, a ako je bolestan, treba da se leči, ali ne širokim povojem!

To nije jedina preporuka u vezi sa zdravljem mališana koja je poslednjih godina iz korena promenjena. Mnogi roditelji će sigurno biti iznenađeni drugim objašnjenjem našeg sagovornika: ravna stopala u velikom broju slučajeva ne treba lečiti!

– To je jedna anatomska varijacija u razvoju stopala: 90 odsto dece s tri godine ima ravna stopala, a od njih s devet godina ravna stopala ima samo 20 odsto mališana. Niko u svetu ne leči ravna stopala. Kod 70 odsto dece ravno stopalo prođe samo od sebe, lečili ga ili ne lečili. To je stav ortopeda sa Univerzitetske dečje klinike – ističe ovaj ortoped.

On objašnjava da korektivnu (ortopedsku) cipelu ima smisla dati samo ako dete ima bolove u listu noge. Cipela neće ispraviti ravno stopalo, jer to je anatomska varijacija, već će samo nekada podići svod stopala i smanjiti bol koja poneka deca imaju. Za ravna stopala, po rečima dr Dučića, nije neophodna ni fiziotekalna terapija.

– Kada roditeljima deteta sa ravnim stopalima objasnim da lečenje nije potrebno, posle mog pregleda u većini slučajeva oni potraže drugog lekara! Roditelji vide da stopalo ne izgleda dobro, drugačije mišljenje su dobili od nekog pedijatra ili fizijatra i zašto bi verovali meni da niko u svetu to ne leči? Iza ovakvog stava, međutim, stoje studije koje su to dokazala – kaže dr Dučić.

Roditelji su zbunjeni i suprotnim preporukama lekara o tome kada je vreme da dete dobije svoju prvu, čvrstu i odgovarajuću cipelicu. Neki lekari savetuju da to treba uraditi već u sedmom, osmom mescu kada beba počne da puzi ili se izdiže na noge, ali naš sagovornik kaže da je vreme za prvu, kvalitetnu cipelu tek u fazi prohodavanja, otprilike od 11 do 13 meseca, kao i da dete može da hoda boso i da od toga ne treba praviti famu!

Velika, skoro revolucionarna promena u dečjoj ortopediji odigrala se pošto je ultrazvučnim pregledom moguće otkriti probleme sa urođenim iščašenjima kuka u najranijem periodu života i sprečiti da bilo koje mlado stvorenje hramlje i šepa.

– Kada sam počeo da radim na klinici, 1994. godine, sedmično su rađene četiri operacije kuka, a sada jedna do dve ove operacije mesečno. Danas se ultrazvučnim pregledom vide rane promene takozvane displazije kuka, koje moraju da se leče. Ali, to se ne radi nikakvim širokim povijanjem, već Pavlikovim kaiševima, kao najsigurnijim načinom lečenja i abdukcionim ortozama – kaže dr Dučić.

On dodaje da Pavlikovi kaiševi bebi ne smetaju i da dete praktično ne oseća bolove, mada priznaje da majke to teško primaju.

– U 98 odsto slučajeva time se problem reši, a što se ranije dijagnostikuje to su izgledi za izlečenjem veći. Kod dva odsto dece je potrebna operacija. Češće se javlja kod beba koje su karlično ležale u majčinom stomaku ili u porodicama gde se ovaj poremećaj nasleđuje. Iako danas praktično ne bi trebalo nijedna mlada osoba da šepa zbog iščašenja kukova, ipak, one stižu, najčešće iz nerazvijenih područja u kojima ne postoji ultrazvuk.

Izvor: Politika
Foto: Thinkstock