Savet stručnjaka: Kako razgovarati sa trogodišnjakom?

Medicinska sestra-vaspitač Aleksandra Batalov / [email protected]

Jedna od važnih veština koju deca treba da savladaju je veština komuniciranja, sami znate da je dobra komunikacija važan preduslov kvalitetnih međuljudkih odnosa. Uzimajući u obzir činjenicu da se deca ugledaju na nas obraćajte im se na onaj način na koji želite da se dete obraća vama i kako bi želeli da razgovara a drugima.

Foto: Guliver/Thinkstock

Oko treće godine obično znaju dve stotine ili više reči, sklapaju rečenice od tri ili četiri reči, počinju da pričaju priče i što je veoma značajno znaju prvi da započnu razgovor. Do kraja treće godine mogu koristiti oko hiljadu reči (obično se javljaju ovim redom uzvici i imenice, prilozi i pridevi, glagoli, zamenice, veznici, predlozi i brojevi).

Pored učenja pesmica, kratkih recitacija, pričanja i čitanja priča koje će svakako doprineti bogaćenju rečnika, ipak ono što je najvažnije za razvoj govora je neposredan razgovor sa detetom. Podstičite decu da pričaju o svom danu, postavljajte pitanja koja zahtevaju duži odgovor a ne samo da ili ne.

Na primer,umesto pitanja „Da li ti je bilo lepo kod bake i deke?“ pitajte „Šta je bilo najzanimljivije?„, „Kojih igara ste se igrali?“ , „Šta ste sve videli u šetnji?„. Prepričavanjem dete razvija i mišljenje i govor.

S obzirom da treću godinu karakterišu snažno izražavanje emocija i da im je vrlo teško da odgode svoje potrebe,kada želite da razgovarate sa trogodišnjakom a to nije trenutno u njegovoj sferi interesovanja,uvek bi trebalo da ostvarite kontakt „oči u oči“, govorite tihim glasom,pomaže kada se detetu obratite imenom,koristite kratka uputstva i da bi bili sigurni da vas je čulo i razumelo možete tražiti da ponovi šta se zahteva.

Uvek ponudite dva izbora kako bi dete imalo osećaj važnosti a ne da je primorano na nešto. Dobar rezultat daje kada imaju motivaciju da urade nešto npr „Kada…(npr. pokupiš kocke) idemo u šetnju„. Nemojte previše često koristiti „NE„.

Budite pozitivni i ponudite alternativu ponašanju ili radnji za koju mislite da nije baš prihvatljivo, trudite se da preformulišete rečenice. Umesto „Ne skači po krevetu“ kažite „Na krevetu možemo igrati igre prstićima“ (ili neku mirnu aktivnost koju vaše dete voli) pa možemo izaći napolje da skačemo, a „NE“ ostavite za opasne situacije u kojima bi dete moglo da se povredi.

Odvojte vreme samo za razgovor, budite upućeni samo na dete i uživajte u razgovoru, ti trenuci su neprocenjivi a veoma brzo prođu. Podstičite simboličku igru, pevajte, verbalizujte svaku situaciju i puno razgovarajte i verujte, činite ogromnu stvar za vaše dete.

Još saveta našeg stručnjaka pogledajte OVDE.