Dopuštajući deci da rade šta god požele, roditelji im čine “medveđu uslugu”. Dajući deci apsolutnu slobodu, učimo ih da nemaju odgovornost ni prema kome, a pogotovo ne prema svom ponašanju.
Foto: Gulliver/Thinkstock
Ne, deca ne mogu činiti šta god požele, i u trenutku kada to požele. Postavljanje zadataka koji su primereni njihovoj životnoj dobi nije maltretiranje dece, već nešto što je poželjno za njihov zdrav psihofizički razvoj – uče se odgovornosti i redu, i to od malih nogu. Uče kako se za sve u životu treba potruditi.
Nakon igranja trčite da pospremite igračke za detetom, ali zašto dete to ne bi učinilo samo? Za svaku pospremljenu igračku ga pohvalite: osećaće se vredno i ponosno. Pohvala je nagrada, pohvala izaziva osmeh na licu, čini dete radosnim.
Pohvalite dete za svaku, pa i najmanju sitnicu, i to će vam se se vratiti u vidu obavljanja zadataka bez pogovora. Ne zaboravite na onu čarobnu reč “Molim te”. Ona zaista otvara sva vrata. Lepše zvuči kad detetu kažete: “Molim te, stavi tanjir u sudoperu,” nego “Nemoj da tanjir ostane na stolu”. Kad ga lepo zamolite, učiniće sve i to bez ljutnje, protesta i pitanja “zašto baš ja?”.