Kako tate utiču na ćerke a kako na sinove?

Svesna distanca od oca koju ćerke prave u pubertetu, doprinosi razvoju konstruktivnog odnosa između njih, dok je odnos majke i ćerke najčešće pun konflikata. S druge strane, očevi koji su zaštitnički nastrojeni i prisutni u životu sinova, koji znaju da uspostave granice u njihovom ponašanju, a skrivaju slabosti i probleme, doprinose pravilnom razvoju muškog identiteta.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Očevi i majke su nezamenljive figure kada je reč o pravilnom odrastanju i razvoju deteta. Deci su potrebni i majke i očevi, odnosno muške i ženske figure u odrastanju. Najomiljeniji su angažovani i brižni očevi koji svesno priznaju postojanje nejednakosti između polova i generacija. Ta potvrda čini značaj oca u životu deteta još većim.

Činjenica je da se i očevi ponekad ponašaju kao majke ali i da se majke povremeno ponašaju kao očevi. Važno je da roditelji imaju izbalansirane uloge, jer one omogućavaju svakom mlađem detetu i adolescentu da postanu samostalni i samosvesni.

Očevi i sinovi

Očevi imaju veliki uticaj na psihoseksualni razvoj dečaka. Kao jedini muškarci u porodici i emotivni partneri majke, očevi imaju funkciju muškog uzora i objekta identifikacije, koji doprinose razvoju samosvesnog i stabilnog seksualnog identiteta sinova. Već u drugoj godini života počinje proces usvajanja takozvanog polnog identiteta.

Mlađi dečaci otkrivaju svoju muškost i razvijaju je u komunikaciji sa socijalnim okruženjem, koje ih sada doživljava kao „male muškarce“. Kod dečaka se sada javlja potreba za orijentacijom: ko su zapravo muškarci i dečaci? Kako izgledaju? Kako se ponašaju? Mnogi dečaci svakodnevno posmatraju svoje drugove u obdaništu i školi, ili dok se igraju u slobodno vreme.

Kod nekih dečaka teško je govoriti o njihovom muškom uzoru iz svakodnevice. Naime, veliki je broj dečaka koji raste bez prisustva oca. Takvoj deci muški uzori obično su učitelji ili vaspitači. Takođe, dečacima su potrebni i muški modeli iz neposrednog okruženja, kako bi mogli da uporede poznate muške uzore (sportske zvezde, muzičare, ratnike, junake) i muške osobine (poput hladnoće, grubosti, neustrašivosti, nezavisnosti i agresivnosti) sa osobinama i načinom ponašanja prosečnih muškaraca.

Važno je napomenuti da prisustvo oca kao muškog uzora ne garantuje da će se dete razviti u sigurnu i pozitivnu ličnost. Važno je i to kako se otac kao muški uzor ponaša i šta očekuje od sina. To povlači za sobom određena pitanja: kako se otac ponaša prema svom sinu? U čemu je otac sličan majci deteta, a u čemu se razlikuje od nje? Kako i u kojim situacijama otac pokazuje svoja osećanja?

Da li je osećajan i da li pruža podršku detetu? Kako otac reaguje u konfliktnim i problematičnim situacijama? Kako se ophodi prema drugima? Koje obaveze preuzima na sebe u porodici, na poslu, i čime se bavi u slobodno vreme? Dečacima je u odrastanju izuzetno potrebno prisustvo pouzdane muške figure.

Očevi koji su zaštitnički nastrojeni i prisutni u životu svojih sinova, koji znaju da uspostave granice u njihovom ponašanju, koji ne skrivaju svoje svakodnevne slabosti i probleme, doprinose pravilnom razvoju muškog identiteta. Tome takođe doprinosi i obostrana identifikacija. Ponosni otac identifikuje se sa svojim sinom, kao što se i sin identifikuje sa svojim ocem. Otkrivanje sličnosti dovodi do toga da otac i sin budu zainteresovani jedan za drugog.

Kod sina se javlja potreba za tim da sve uči od oca i da ga imitira. Obostranu identifikaciju podstiču i aktivnosti u kojima otac i sin zajedno prolaze kroz emotivne muške priče. U takvim situacijama očevi grade bolji odnos sa sinovima nego majke.

Očevi jednostavno bolje razumeju dečake zbog sopstvenih iskustava, razvoja i socijalizacije kroz koje su prošli. U adolescenciji očevi imaju veću ulogu nego majke, zato što predstavljaju prvi muški autoritet s kojim se sin suočava i pomažu mu u traženju sopstvenog identiteta, u razvoju samostalnosti, sigurnosti, sopstvenih vrednosti i uspostavljanju ciljeva. Dečaci koji su rasli i sazrevali u prisustvu oca nisu povučeni i ne ponašaju se agresivno zato što su osetili ljubav i pažnju, za razliku od onih koji oca nikada nisu ni imali.

Očevi i ćerke

Često ignorišemo činjenicu da očevi imaju poseban značaj u odrastanju devojčica. Odnos oca i ćerke razlikuje se od odnosa majke i ćerke. Tako su očevi za ćerke prvi odrasli predstavnici muškog roda. Devojčica ne doživljava jedinog muškarca u porodici samo kao oca, već kao partnera svoje majke, što će imati uticaj na njeno kasnije shvatanje muškosti, ženstvenosti i partnerskih odnosa. Očevi se drugačije ponašaju prema ćerkama nego prema sinovima. Blaži su prema ćerkama i zahtevaju od njih da se ponašaju kao prave devojčice.

Oni time jačaju razvoj stabilnog ženskog identiteta. Svesna distanca od oca koju ćerke prave u pubertetu doprinosi razvoju konstruktivnog odnosa između njih, dok je odnos majke i ćerke najčešće pun konflikata. Takođe se ignoriše činjenica da upravo očevi doprinose poslovnom uspehu svojih ćerki. Očevi neprekidno podržavaju razvoj ličnosti svoje ćerke, što utiče na to da ona postane uspešna poslovna žena.

Muškarci žele da budu aktivni očevi, ali ne znaju kako to da realizuju. Mnogi očevi su u nedoumici, jer zbog uloge hranitelja porodice nemaju dovoljno vremena za svoju decu.

Dobri očevi nisu oni koji prisustvuju samo određenim porodičnim događajima, već svakodnevno proživljavaju različita iskustva sa svojom decom i partnerkom