Šta da radite kad dete laže?

Mnogi roditelji prvi put se suoče sa dečjim laganjem u toku adolescencije i uglavnom reaguju na dva načina – neki viču, ljute se, prete kaznama i grde dete, uz obavezne komentare „zar sam zaslužio/la da me lažeš“, dok se drugi povuku, naljute, ali pređu preko laži. Psiholozi tvrde da nijedna od ove dve reakcije nije dobra.

Prvo i osnovno što roditelji treba da znaju, tvrde stručnjaci, jeste da je laž odraz odrastanja, ali i razmišljanja svojom glavom, jer dete koje nikada ne laže ne razvija svoju ličnost na pravi način, već se ponaša poslušno, onako kako drugi od njega očekuju, što uopšte nije dobro. Obaveza roditelja nije da stvore poslušno dete koje neće umeti da se snađe u životu, jer mu je neko stalno govorio šta treba da radi, već dete koje će umeti samostalno da odlučuje i nosi se sa posledicama tih odluka. Osećanje odgovornosti i iskren odnos koji će isključivati laganje (ali ne i tajne) stiču se pregovaranjem, strpljenjem i obaveznim pravilima, objašnjavaju stručnjaci.

Tinejdžeri lažu uglavnom zbog toga što im se čini da na taj način oni, a ne roditelji, kontrolišu svoj život, zato što misle da laganjem potvrđuju samostalnost. Adolescencija kao najburniji period razvoja donosi mnoga iskušenja, a samo će roditelj koji je pravičan, koji detetu dozvoljava slobodu, ali uz pravila koja se moraju poštovati, uspeti da sa njim izgradi odnos poverenja, a samim tim i laganje svede na minimum. Pravila detetu ulivaju osećaj sigurnosti, baš kao što to rutina čini kod male dece.

Imajte na umu da tinejdžeri nemaju razvijenu samokontrolu, da su u fazi kada je tek stiču, što je još jedan razlog zbog kojih su im pravila neophodna. Kada neko prekrše, na primer, pravilo da vas ne lažu, potrudite se da snose posledice. Ipak, nikada nemojte da smišljate kazne tek kada dete nešto loše uradi, već se prethodno dogovorite o „sistemu“ pravila i kazni.

Kada vas tinejdžer slaže nemojte da vičete, grdite ga, čak iako se osećate vrlo iznevereno i ljuto. Razgovarajte i saznajte zašto vas je slagao. Reakcija treba da bude u skladu sa odgovorom, pa ako vam je dete nešto prećutalo samo zbog društva ili zbog toga što je „zaboravilo“ treba da snosi posledice. Ali ukoliko je slagao zbog, na primer, straha od vaše ili reakcije vršnjaka, popričajte i pomozite mu. Roditeljska obaveza je da podstiču razgovor u kojima će dete slobodno da izražava i emocije i mišljenje.

Kada ga kritikujete zbog laži uvek upotrebite argumente, jer su tinejdžeri mnogo osetljiviji na njih nego na uobičajene roditeljske komentare, kao što su „ja sam ti majka/otac, ne smeš da me lažeš“. Kada pričate, pokušajte da ne razgovarate osuđivački i što češće rečenicu počinjite sa „ja“. Mnogo je bolje detetu reći „ja sam razočarana što si me lagao“, nego „ti si lažov“. Potrudite se da ne koristite fraze, kao što je „stalno me lažeš i to stvarno više neću da tolerišem“. Ukratko, razgovarajte tako što ćete podsticati dete da razmišlja o svojim postupcima umesto da ga uveravate da treba da se ponaša onako kako vi želite. Čim osete da hoćete da ih kontrolišete, deca će se potruditi da „pobegnu“. U adolescenciji testiraju svoju moć, baš kao i kada su imali dve-tri godine, a „ne“ i „neću“ su im omiljeni odgovori.
Razgovorom u kojem ih podstičete da razmišljaju jačate njihov osećaj odgovornosti i jačate im samopouzdanje. Poneku sitnu laž istolerišite, ali nikada nemojte da prećutite i da se pravite da se nije dogodila, jer tako samo svom tinejdžeru šaljete poruku da vam nije važno šta radi. Takođe, ni prevelika sloboda nije dobra, jer ako mu kažete da, na primer, može da ostane napolju koliko god želi, to će protumačiti kao zanemarivanje.

Čak i kada je sve u redu, razgovarajte sa tinejdžerom o tome kako je proveo dan, šta je bilo u školi, šta radi kada je sa prijateljima. Budite upućeni u život svog deteta, jer ćete jedino tako biti povezani, izgraditi odnos poverenja i lakše „preživeti“ ovaj burni životni period.

Izvor: Novosti