Kontrolišite ih i kaznite: Dečje psovke nisu zanimljive

Dečije psovke nisu bezazlene i ne treba im pristupati olako, vaspitanje stupa na snagu onog momenta kada vaše dete izgovori ružnu reč.

Sigurno ste se barem jednom našli u situaciji da se ljudi smeju kad malo dete, koje  više tepa nego što govori, izgovori neki neprimeren izraz ili psovku.

Naravno da u toj situaciji nećete misliti loše o detetu nego o ljudima koji su ga to naučili. Mala deca su kao sunđeri koji nekritički upijaju sve što ih “dotakne” pa tako i psovke, pa naravno da nećete dizati larmu kad malo dete tako nešto kaže, ali ćete mu svojim držanjem dati do znanja da nije lepo ni prihvatljivo govoriti takve loše reči, a ako vas dete upozori da i vi koristite takve reči, zamolite ga da vas idući puta opomene kad ih izgovorite.

Ali starija deca su nešto drugo, jer filtriraju ono što govore i čine to smišljeno, pa kad vas ili ukućane “počaste” psovkom ili uvredom, ističu stručnjaci, znajte da im nije izletela slučajno.
Kad vam na prigovor da nisu ispunili svoje obaveze, uzvrate neprimerenom reči i još dodaju da i vi psujete – stanite! – savetuje Džejms Lehman, dečji psiholog.

Kad dete psuje pred vama, pojašnjava Lehman, uvlači vas u igru dokazivanja nadmoći u koju se ne smete dati da vas uvuku. Učinićete to najbolje tako da na dobačenu provokaciju mirno odgovorite:

“Ne razgovaramo sada ni o čemu nego o tome da nisi ispunio svoje obaveze, zato nećeš ići napolje sa prijateljima dok ne napišeš domaći”.

Tada se okrenite, ne raspravljajte se više, i napustite “bojno polje”. Kad se situacija smiri, treba im objasniti da se psovanjem ne rešava nijedan problem nego se stvori novi, pa uz problem koji je ljutnju izazvao sada imaju i kaznu.

Ako vam dobaci da ga nije briga, uzvratite: “Dobro, nije te briga ali svejedno ne ideš napolje”. Nakon toga više ne nastavljajte raspravu. Posle kad se situacija smiri postavite mu kaznu za psovanje.

U svakoj porodici mora da postoji rutinski postupak za takav slučaj kao i za druge neprihvatljive postupke, napominje psiholog. Ako vaše dete psuje pred vama, želi da vas povredi, izbaci iz ravnoteže ili da vas uvuče u sukob.
Psiholog razlikuje uopšteno prostačko izražavanje deteta od onoga kad su uvrede direktno upućene nekom u porodici. Ali o kojem god modelu izražavanja bila reč, treba da postoje jasne posledice za takvo ponašanje.

A zašto deca uopšte psuju? Slično kao i odrasli, psuju kad su ljuti, kad su frustrirani jer moraju učiniti nešto što im je teško ili smatraju to dosadnim, a radije bi igrali video-igricu ili se igrali sa prijateljima. Psovanje deca, ali i mnogi odrasli, smatraju načinom rešavanja problema sa nagomilanom frustracijom, ali to je nezreo i neefikasan način.

Kad se situacija smiri, treba im objasniti da se psovanjem neće rešiti ništa, ali da mogu samo da stvore novi, pa uz problem koji je ljutnju izazvao sada imaju i kaznu za način na koji su reagovali na određeni problem.
Psovanje je i mrmljanje psovki u bradu, pa se i sa takvim ponašanjem treba obračunati i kazniti ga pre nego što uzme maha, poručuje Lehman. Ako dete kaže da nije ništa kazalo, poručite mu da je sad u kazni zbog onoga što ste čuli, a da drugi put razgovetnije govori pa da ne bude zabune.

Takođe treba odmah kazniti uvrede upućene direktno vama ili bilo kome, a to su i izrazi kao što su “glupa učiteljica”ili “j….”. Dok su psovke vezane uz problem, uvrede su verbalni napadi na osobe i ne smeju se tolerisati niti umanjivati jer povređuju druge.

Izvor: 24sata.hr