Tri reči koje treba da zapamte svi roditelji

Pročitajte otvoreno pismo jedne majke koja se obraća roditeljima u pokušaju da im objasni značenje reči – „oni imaju vremena”.

Foto: gagilas

Majka koja ima bolesnog sina napisala je pismo u kome govori da bi roditelji trebalo da prestanu da požuruju svoju decu, jer oni imaju sasvim dovoljno vremena, kao i da pokušaji da se dete što pre gurne u život odraslih nisu dobri.
Prenosimo njeno pismo u celosti:

„Dragi roditelji,
Dozvolite da vam se predstavim. Ja sam majka jednog divnog i veoma pametnog dvadesetogodišnjeg dečaka. Tokom poslednje tri godine, moj sin je preživeo 18 poseta bolnici zbog teške Kronove bolesti, tri infekcije koje će zauvek imati, bezbroj pilula protiv bolova, katetera i injekcija. Hhirurški mu je uklonjen deo debelog creva, izvedena crevna resekcija hirurškim putem, a nedavno je preživeo i povredu mozga nakon pada sa skejtborda. Da li imam vašu pažnju? Dobro. Mada moj cilj nije bio da vam skrenem pažnju na ovan način.

Znam da smatrate da su svi vaši roditeljski koraci napravljeni u interesu vašeg deteta, ali ja želim da podelim neke lekcije koje sam ja naučila, u nadi da ću vas sprečiti da uradite neke od tih naizgled dobronamernih stvari. Bila sam primorana da se zaustavim. Nadam se da ćete vi da odlučite isto.

Molim vas, prestanite više da zakazujete svom detetu časove tenisa, klavira, karatea i druge aktivnostima koje sve deca vaših suseda rade. Deci je potrebno vreme da istraže, imaju avanturu, igraju se i maštaju. Oni su mali samo nekoliko godina, dozvolite im da izgrade svoju prirodnu radoznalost na svoj način i po svom rasporedu.

Oni imaju vremena.
Molim vas, prestanite da ih pripremate za fakultet u šestom razredu. U stvari, molim vas prestanite da ih pripremate za studije uopšte. Ako je fakultet u njihovoj budućnosti, oni će se pripremiti uz pomoć svojih urođenih talenata. Nećete im biti potrebni vi za pisanje eseja, kao ni da ih terate da volontiraju, uzmu dodatne časove, rade neki dodatni posao da bi stekli univerzitetsku diplomu.

Oni imaju vremena.
Molim vas, prestanite da na dete prebacujete priču koju vi imate u glavi o tome kako ono treba da napreduje u životu. Vaša deca nisu produžetak vas u tom smislu. Svako ima svoj put kojim ide i koji prate radost, slomljena srca i gubici. Nemojte ni pokušavati da ih spasete od neuspeha. Dozvolite im da se samostalno kreću kroz život. Ponekada slomljeni od borbe i ružnih lekcija, ali i sa osmehom na licu zbog naučenih lekcija i mudrosti koje im vi ne možete dati. Molim vas, prestanite da ih požurujete u svet odraslih. Dozvolite im da neko vreme uživaju u slobodi detinjstva. Oni će uskoro imati sve iste probleme, odgovornosti i zahteve kao i vi. Zašto ih požurivati u to?

Oni imaju vremena.
Na kraju krajeva, živimo u svetu koji je potpuno okrutan! Prestanite sa pravilima, rokovima i starosnim definicijama. Savremeno društvo nam nameće kad, kako i gde naša deca moraju da budu u bilo kom trenutku. Ko je napravio ovaj svet u kome živimo? Odakle ta pravila dolaze? Naša deca treba da se pripreme za najvažniju od svih životnih lekcija – da pronađu sreću i ljubav u svetu izrešetanim neizvesnostima. I ako prestanemo da radimo neke stvari koje sam gore pomenula, oni će imati vremena da učini upravo to.“