23.04.2018 Dete

Sprečite letnje nezgode i boljke

Uživajte u letnjim radostima, a uz naše savete stanite na put potencijalnim tegobama, tipičnim za ovo doba godine.

Thinkstock

Savršeno ste isplanirali godišnji odmor i evo, konačno, razbaškarili ste se na plaži i uživate sa svojim mališanima… a onda… morska idila polako se pretvara u haos: jedno dete stalo je na morskog ježa, drugo ima proliv i povraća, a vi od silnog stresa ne znate kud udarate. Da, to su ”saboteri” idealnog letovanja, koji vrebaju iz prikrajka i kvare nam zasluženi odmor… E, pa, umesto da dozvolite da vas iznenade – predupredite ih!

1. Ah, te ogrebotine!

Mališani su pravi avanturisti – radoznali su, žele da istražuju, svuda da zavire, ali nisu svesni mogućih posledice svojih aktivnosti. U ranom uzrastu fizičke predispozicije prevazilazi sposobnost percepcije i koordinacije pokreta, pa postoji povećan rizik od ogrebotina i posekotina. Koliko god da je to sastavni deo detinjstva, bilo da ste na šljunkovitoj plaži ili na šetalištu, ne ispuštajte svog mezimca iz vida. Ako se dete povredi, konsultujte se s lekarom, a pre toga ranu i regiju oko nje operite čistom vodom i troprocentnim hidrogenom. Osušite je sterilnom gazom, a onda drugu sterilnu gazu natopite povidon jodom i stavite flaster ili mrežicu. I nemojte paničiti – i vi ste padali kad ste bili mali!

2. Stanite na put upali uha

Ako idete na more s bebom, vodite računa o tome da ne dođe do zapaljenja kože spoljašnjeg ušnog kanala, to jest ”plivačkog uva”: posle kupanja detetu ovlaš obrišite uši čistim peškirom i koristite kapi koje pospešuju isušivanje. Ne koristite štapiće za uši, a ako je mališan već imao upalu uha, možete mu staviti tampone dok se kupa.

Kad voda omekša kožu, bakterije lakše prolaze kroz sloj ušne masti i izazivaju infekciju. Uho je tada crveno i bolno, uz osećaj punoće, limfne žlezde na vratu uvećane su i osetljive, u ušnom kanalu može se javiti sekret neprijatnog mirisa, dok su otvaranje usta i žvakanje otežani. U tom slučaju, obavezno se javite lekaru koji će odrediti terapiju i – nemojte detetu davati lekove na svoju ruku. Naravno, opasnost od ”plivačkog uva” nije razlog da mališanu zabranite da se kupa – stavite mu gumu za plivanje oko struka ili šarene mišiće na ručice i zajedno s njim uživajte u letnjim radostima!

3. Sprečite dehidrataciju
Na visokim temperaturama bebi je neophodno mnogo više tečnosti nego inače. Ukoliko još uvek dojite, nema razloga da se plašite, jer se priroda pobrinula da majčino mleko na vrućini postane vodenastije kako bi se zadovoljile bebine potrebe za tečnošću. Malom detetu koje ne može da vam kaže da je žedno nudite vodu na sat vremena, a čašu ili flašicu s napicima držite na pristupačnom mestu kako bi mališan i sam mogao da se posluži.

Dok prepovijate bebu, obratite pažnju na pelene. Ako su suvlje nego inače, to bi mogao da bude jedan od prvih znakova dehidratacije. Pažljivo pregledajte i bebinu glavicu – uvučena fontanela ponekad je znak da mališan ne unosi dovoljno tečnosti.
Ukoliko primetite simptome dehidratacije, dajte detetu vode, a ako za pola sata ne dođe do poboljšanja, odvedite ga u bolnicu – možda je toliko dehidriralo da mu je potrebna infuzija.


4. Alergija na sunce – može se sprečiti!

Nekoliko minuta, sati, čak i dana nakon prvog boravka na suncu na koži se mogu javiti različite reakcije – mada mehanizam njihovog nastanka još nije dovoljno istražen, smatra se da su uzrokovane genetskim faktorom. Alergijske promene na koži obično nastaju neposredno nakon izlaganja suncu – javlja se crveni osip praćen svrabom, koji traje nekoliko dana. U ozbiljnijim slučajevima, uz nepodnošljiv svrab mogu se javiti i čvorići, čak i na delovima kože koji nisu bili izloženi suncu.

Takva reakcija sa difuzno rasutim mehurićima podseća na boginje i zahteva obavezan odlazak kod lekara, a s obzirom na to da se beba češe – na koži mogu ostati ožiljci. S druge strane, nekoliko minuta nakon izlaganja suncu može se javiti i koprivnjača u vidu kružnih ružičastih papula, odnosno urtika blago izdignutih iznad nivoa kože, uz svrab, crvenilo, bockanje i peckanje kože. Leči se antihistaminicima koje propiše lekar.

Ipak, nemojte paničiti – alergija na sunce može se sprečiti postepenim izlaganjem sunčevim zracima, nošenjem lagane pamučne odeće i šeširića sa širokim obodom. Obavezne su kreme za sunčanje s visokim zaštitnim faktorom, a umnogome pomaže i pravilna ishrana – namirnice bogate cinkom, kalcijumom, vitaminima A, B i E mogu ublažiti simptome. Imajte na umu da alergijske reakcije ne treba brkati s opekotinama od sunca, koje se, ako ne zaštitite dete, na koži pojavljuju nekoliko sati nakon izlaganja njegovim zracima a prate ih crvenilo i preterana osetljivost, odnosno bol na dodir.

5. Šta ako sunce opeče?
Bebirone mlađe od šest meseci ne treba izlagati sunčevim zracima, dok nešto starija deca mogu biti na suncu najviše 20 minuta dnevno i ne ”u komadu”. Na plaži uživajte ujutru i predveče, a period od 11 do 17 sati iskoristite za odmor u hladovini. Svom mezimcu obavezno stavite kapicu ili šeširić i najmanje 30 minuta pre izlaganja suncu i na svaka dva sata boravka napolju mažite ga bezalkoholnom kremom s visokim SPF faktorom.

Ako i pored toga bebina koža bude intenzivnocrvena i topla – to znači da ima opekotine. Dajte joj da pije dosta tečnosti i koristite obloge od hladne vode dok se crvenilo ne povuče. Namažite dete hidratantnom kremom, a ako se na koži pojave plikovi – za svaki slučaj posetite lekara.

6. NEZGODE NA PLAŽI
Iako je kao stvorena za uživanje, na plaži vrebaju brojne opasnosti. Zato je veoma važno da prerduzmete mere opreza kako biste sprečili nezgode. A ako se ipak dese, postupite na sledeći način:

* Dete je opekla meduza
Isperite opečeno mesto sirćetom ili toplom vodom. Ako počne da otiče, dajte mališanu neki antihistaminik.

* Poseklo se na ljušturu školjke
Očistite posekotinu sapunom i mlakom vodom, a zatim na povredu zalepite široki hanzaplast.

* Dete je ”poplavelo” od dugog boravka u vodi
Izvedite ga iz vode, umotajte ga u tople peškire i dajte mu da pije dosta tečnosti.

* Upao mu je pesak u oči
Isperite mu oči čistom vodom. Nemojte mu dozvoliti da ih trlja jer zrnca peska mogu ozbiljno oštetiti oko.


7.Sunčanica

Prelepe plaže prosto mame da na njima provedete čitav dan, ali prekomerna izloženost visokoj temperaturi može kod mališana izazvati sunčanicu ili toplotni udar. Sunčanica je obično praćena glavoboljom zbog širenja krvnih sudova i dehidratacije, ali s obzirom na to da malo dete najčešće ne ume da kaže da ga boli glava, teško je utvrditi da li je baš o ovoj tegobi reč.

Razlikujte je od toplotnog udara
Odojčad i mala deca posebno su skloni sunčanici i toplotnom udaru, jer njihov organizam još nije stekao sposobnost da se na visokim temperaturama rashlađuje znojenjem. Dete pogođeno sunčanicom ima bledu kožu, temperatura mu je blago povišena, uz slabost, mučninu ili nesvesticu.

Ovi simptomi najčešće su uzrokovani gubitkom tečnosti, odnosno dehidratacijom. S druge strane, ako dođe do toplotnog udara, koža je crvena i topla, bez znoja na sebi, telesna temperatura prelazi 40,5 ºC, a dete može biti konfuzno i dezorijentisano. U slučaju izlaganja visokoj temperaturi vazduha, mogu se javiti i grčevi u mišićima nogu i ruku, ali oni nisu praćeni povišenom temperaturom.

Šta uraditi?
Dete treba smestiti u hlad ili u rashlađenu prostoriju, kvasiti mu kožu hladnom vodu i istovremeno mu davati hladne napitke. Temperatura vode treba da bude takva da ne uzrokuje drhtavicu koja bi mogla dovesti do pojačanog stvaranja toplote u mišićima.

Ukoliko dođe do nesvestice ili izmenjenog stanja svesti, koji se smatraju ozbiljnijim simptomima, obavezno se treba javiti lekaru. Mališanu nipošto ne treba davati lekove za snižavanje temperature.

Mogu li se tegobe sprečiti?
Malu decu ne bi trebalo izlagati suncu između 10 i 17 sati u letnjim mesecima, ne samo kako bi se sprečio rizika od sunčanice i toplotnog udara već i zbog pojačane osetljivosti dečje kože na UV zrake – efekat izlaganja ovim zracima u prvih 18 godina života je kumulativan (sabira se), pa kasnije može biti okidač za karcinom kože, uključujući i maligni melanom.

Stoga bi mališani trebalo da budu u hladu, da nose laganu i komotnu odeću od gusto tkanih materijala i unose dovoljno tečnosti. Na kožu deteta obavezno naneti kremu s visokim zaštitnim faktorom i staviti mu kapicu ili šeširić sa širokim obodom, te naočare za sunce.

Mala putna apoteka
Pakovanje – večita komplikacija. Najradije biste čarobnim štapićem smanjili dečji ormarić, krevetac i policu s igračkama i spakovali ih u svoju tašnu? To naravno nije moguće, ali ne brinite – ponesite nekoliko detetovih omiljenih plišanih igračaka, dovoljno pelena, odeću za presvlačenje, topao pokrivač, termos, pastične flašice, čaše i kašičice. Flaša s čistom vodom mora biti u ručnom prtljagu – najbolje je koristiti i ručni frižider, u kojem ćete držati hranu, voće, vodu i sokiće.


Naravno, nemojte zaboraviti putnu apoteku – ako dete prima neku terapiju, ponesite sve lekove koje je lekar propisao. Možda vam neće zatrebati, ali za svaki slučaj spakujte i sirup ili čepiće za snižavanje temperature, termometar, lek protiv alergije, rastvor za rehidrataciju, probiotik za slučaj proliva, kremu ili gel protiv alergijske reakcije nakon ujeda insekata, antiseptička sredstva za povijanje rana, fiziološki rastvor za ispiranje očiju, tripostotni hidrogen, sterilnu gazu, zavoj, hanzaplast i pincetu – za slučaj da se malom istraživaču tokom lude letnje avanture neki trnčić zabode u stopalo.

Naš stručni savetnik: dr Vesna Bogdanović, pedijatar DZ „Bulevar“, članica „Medigroup“




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije