Ako vaše malo dete masturbira, ovo treba da uradite
Vaše dete masturbira iz istog razloga kao i starija deca: dobar je osećaj! Mališan uči da trči, skače, baca, crta i da koristi toalet. Zbog toga j...
pročitaj jošIako na prvi pogled deluje da se deca tokom igranja samo zabavljaju, istina je da ona tad zapravo uče veoma važne i ozbiljne stvari. Igranje je univerzalna aktivnost, baš kao hodanje i pričanje, kažu pedagozi. Sva deca sveta igraju se po automatizmu, jer im je to zapisano u DNK. Mnoge mame ne shvataju igru dovoljno ozbiljno, ali treba da znaju kako je kod male dece to isto što i učenje. Stoga je najvažnije pružiti mališanima dosta mogućnosti za igru.
Možda se i vama čini da se u detetovom životu ne dešava ništa važno dok skakuće po blatnjavim baricama, ili dok gradi kulu od lego kocaka. Međutim, u prvim godinama života − dete napreduje u razvoju i usvaja nove veštine upravo igrajući se. Mališani tako razvijaju svest o svetu, uče o odnosima između ljudi i upoznaju se s pojmovima iz prirodnih nauka i matematike. Igra je dečji put istraživanja, sticanja iskustava i savlađivanja prepreka. Ne zaboravite − uvek je pravo vreme za igru!
U prvoj godini detetovog života − skoro svaka igra zasniva se na korišćenju i razvoju motorike. Bebe vole da tresu zvečku i lupaju njome po šerpama i posudama. Tako razvijaju veštine koje će im trebati za puzanje i hodanje, ali i one zahvaljujući kojima će kasnije biti u stanju da palcem i kažiprstom hvataju sitne predmete. Tek oko osamnaestog meseca nastaje velika promena. Deca tad u igru počinju da uključuju zamišljanje i pretvaranje. Možda će vaše detence leći, zatvoriti oči i smejuljiti se pretvarajući se da spava.To su prvi koraci u maštanju, što će otvoriti vrata mnogim drugim igrama.
Do treće godine, motoričke igre postaće tako razvijene i sofisticirane da će istovremeno obuhvatati društveno, fizičko i spoznajno učenje. Igre na otvorenom prostoru mnogo su više od obične fizičke aktivnosti, poput skakanja, penjanja, trčanja… Dete napolju koristi blato, upoznaje se s biljkama, igra se grančicama, ali i s drugom decom. Možda od blata pravi zamišljena jela, možda skuplja grančice i broji ih…“ Motoričke igre na otvorenom prostoru od ključnog su značaja za detetov razvoj, delom i zato što je priroda sredina bez granica, puna novih mogućnosti. Ona mališanima omogućava da smisle sopstveni scenario za igru, koji će kasnije razvijati savlađujući uvek nove prepreke.
Hvatanje mehurića od sapunice odlična je vežba za razvijanje motorike.
Deca obožavaju da se igraju kuvanja. Da biste im to omogućili u prirodi, dovoljni su vam štapići, kantice za vodu i pesak, posuda sa zemljom i jedna šerpica. Videćete, „kuvaće“ do mile volje.
Uvek izvedite dete napolje, bez obzira na vremenske prilike. Tako se bolje razvijaju koordinacija i samopouzdanje. Tokom kišnih dana, navucite kabanice, obujte gumene čizme i skačite po baricama.
Mašta i stvarnost nisu odvojeni i različiti pojmovi u dečjoj glavi. Oni se međusobno dopunjuju. Kad dete, obučeno u kostim vatrogasca, rolnom toalet-papira gasi vatru – zapravo se dešava mnogo više od onoga što vi vidite.
Kad deca maštaju ili se pretvaraju da su neko drugi, to znači da preuzimaju elemente stvarnosti i prilagođavaju ih sopstvenom scenariju. Često takve priče uključuju situacije i stvari koje ih zbunjuju, a koje u igri pokušavaju da prihvate i shvate. Tako se nose i sa strahovima, tugom, uzbuđenjem i svim drugim osećanjima.
Istrajnost u maštanju dobra je za jačanje odgovornosti i kasniju posvećenost zadacima. Ako dete uporno laje i ide četveronoške zamišljajući da je pas, to nije samo slatko i simpatično – već je i vrlo korisno, jer pokazuje da će kasnije u školi moći da se usredsredi na zadatak i istraje u njegovom rešavanju.
Napunite kutiju različitim odevnim predmetima i dodacima, a zatim je stavite pred dete. Pustite mališana da se sam maskira u lik po želji. Najbolje je da taj kostim ni na koji način ne podseća na odeću likova iz crtanih filmova, kako deca ne bi interpretirala odgledane epizode umesto da izmišljaju svoje priče.
Sitne igračke, poput figura životinja i dinosaura, veoma su zgodne za igre mašte.
Kad napune dve godine, deca su u stanju da se duže vremena usredsrede na jednu igru, što im omogućava da pređu s istraživačke faze na razvoj kreativnih potencijala. To ćete najpre uočiti ako beba više ne lupa po posuđu, već ga slaže jedno na drugo, praveći kulu ili neku drugu zamišljenu građevinu.
Pomislite samo na to kako se razvija detetova sposobnost crtanja. Svako dete u početku pravi crteže nejasnih kontura, da bi s vremenom počelo iscrtavati oblike sa sve više detalja. Učeći da crta, vaš mali umetnik zapravo usavršava fine motoričke veštine. Istovremeno spoznaje i nove stvari. Sva ta rana remek-dela zapravo su uvod u pisanje. Kad vam dete pokaže nešto što je naškrabalo i kaže da je u pitanju, na primer, mačka – obratite pažnju na to. Jer, to znači da je shvatilo kako crtežom može predstaviti nešto što postoji u stvarnom svetu.
Upravo su zato najbolji izbor za graditeljske igre stvari i materijali s neograničenim mogućnostima korišćenja, a to su pesak, voda, papir (za seckanje i lepljenje) i, naravno, kocke. Dok gradi kuću od kocaka, dete se upoznaje i s osnovnim matematičkim principima. Zbog različite veličine i oblika kocaka, dete će shvatiti koliko mu ih treba da bi napravilo stranice, zidove ili površi različitih veličina i oblika.
Sve te aktivnosti zapravo vode dete ka shvatanju brojeva, njihovih naziva i značenja. Decu nije teško naučiti da prepoznaju grafički simbol broja i imenuju ga pravilno. Ali da bi mališani shvatili pojam broja i ideje o količini koja se krije iza njega, neophodno je da se sami, igrajući se, suoče s potrebom da to i razumeju.
Do treće godine − detetove fizičke, društvene, emocionalne i kognitivne sposobnosti dostići će izuzetan nivo, i to samo zahvaljujući igri. Igre čija pravila određuju odrasli treba ograničiti, iako i one mogu biti korisne. Ukoliko su lake i jednostavne, i ako podrazumevaju naizmenično smenjivanje igrača te čekanje kraćih intervala − one potpomažu razvijanje važnih društvenih veština. Dete će tako naučiti pojam fer-pleja, na primer, kao i kako što bolje da podnese poraz. Svi treba da znamo kako da se nosimo s neprijatnostima u životu, a za dete je posebno važno da taj proces učenja započne uz sigurno prisustvo roditelja.
* Kocke su odličan izbor igračke za malu decu. Pustite ih da sama od njih prave šta hoće, umesto što im pomažete da sastave predmet prikazan na pakovanju. Nakon što dete završi posao, postavljajte mu pitanja šta je to, gde živi, šta radi, čime se hrani, itd.
*Na sto stavite plastične flaše s vodom, posude, levak i pesak. Sipajući vodu i pesak kroz levak u posude, dete će lakše shvatiti pojmove količine i materije.
Foto: Guliver/Thinkstock
Drage mame, drage tate, često se pitamo šta je to inkluzija i tražimo stručne i naučne odgovore. A možda bi trebalo samo da znamo jednu jedinu stva...
pročitaj jošBebin rast i razvoj mogu se pratiti “golim okom” od rođenja, ali postoje i neke promene – koje se ne vide na prvi pogled i na koje se ne može utica...
pročitaj jošUkoliko imate poteškoće da uspavate bebu i želite da stvorite rutinu za spavanje noću, razmislite o tehnici koja se naziva uspavljivanje plakanjem.
pročitaj još