Kako izgleda porođaj u privatnom porodilištu?

Vuk Zec je 4.000. beba rođena u privatnom porodilištu MediGroup. Zašto neko uopšte odluči da se porodi u privatnom porodilištu i koja je razlika između državnih i privatnih klinika, iz prve ruke otkriva Vukova mama, Milica Zec.

– Dodir koža na kožu, povezanost i ljubav neprenosiva rečima – konačno smo stigli do cilja i možemo bezbrižno da se osvrnemo na sve što je iza nas. Uspeli smo. Trenutno se nalazimo na finalnoj destinaciji putovanja dugog devet meseci, borbe koju smo izborili zajedno – započinje svoju iskrenu ispovest Milica Zec, mama četvorogodišnje devojčice Vasilise i bebe Vuka.

Kažu da svako putovanje počinje odlukom i jednim korakom. I na ovom putovanju ih je bilo nekoliko. Svi jednako veliki i važni.

Prvi korak bila je odluka da ćemo zajedno izgurati sve izazove na našem putu.

Drugi je bio kada sam se vratila na mesto koje je obeležilo moj prvi porođaj. Izbor je bio intuitivan, lak, od prvog dana kada sam saznala da sam po drugi put trudna, bilo je jasno da ću svoje poverenje ukazati MediGroup porodilištu. Sa dobrim iskustvom, i punim poverenjem u medicinsko osoblje koje je brinulo o nama tokom porođaja, a i na naknadnim kontrolama, izabrala sam da i drugi porođaj obavim ovde.

Ovo su posebno važni trenuci u životu svake žene, i ujedno najlepši. Sa druge strane, ceo proces može da bude stresan, bolan i osetljiv, i upravo iz tog razloga mnogo znače potpuni fokus i posvećenost lekara, znanje, stručnost, detaljnost, stalan nadzor, briga, pozitivna energija, kao i pažnja i komfor, da možeš da se osloniš, prepustiš i osetiš zbrinuto i podržano.

Moja dva iskustva su najiskrenija, lična preporuka budućim mamama koje su u dilemi da li je privatna klinika pravi izbor za porođaj.

Zašto?

Moje zdravstveno stanje u periodu obe trudnoće pred porođaj je bilo zabrinjavajuće. Kada se nađete na štakama, poslednja tri meseca pre termina prve trudnoće, usled diskopatije i raznih problema sa kičmom, a pre toga ste pregurali i miokarditis, vi ste dodatno kompleksan slučaj za sve lekare. Profesor Bošković, dr Timotijević, dr Pavlović, dr Kostić i čitav tim su tada učinili da celokupno iskustvo bude lepo, za pamćenje.

Uz astmu, sad u drugoj trudnoći sam u devetom mesecu imala i obostranu upalu pluća, dok mi je pred carski rez otkriven i tromb. I pored svega toga, sve vreme sam osećala da sam zbrinuta i da su konsultovani svi neophodni specijalisti pre i nakon porođaja.

Imajući u vidu moju celokupnu zdravstvenu situaciju, ovaj drugi porođaj carskim rezom, u stresno „doba korone“, bio je dodatan izazov. Ipak, zahvaljujući posebnoj brizi tima lekara, na čelu sa fantastičnom dr Ćirić, u koju imam neizmerno poverenje, i koju bih odabrala baš svaki put, koja je oličenje ljubaznosti, pažnje, razumevanja, posvećenosti i predivne energije (baš kao i Dr Petković, koja je brinula o Vuku i meni punih osam meseci ove trudnoće), uz podršku sjajnih dr Nedeljkovića, dr Maričića i profesora Šulovića, i tima iskusnih anesteziologa, pedijatara, hematologa, internista, babica i pedijatrijskih sestara, sve je bilo mnogo lakše. Ono što posebno cenim je što je doktori redovno obilaze svoje pacijente, saslušaju ih, edukuju, dele važne informacije, kao i predanost i ljubav babica, poput Suze, koja tretira svakog pacijenta kao člana svoje porodice. Ta emotivna podrška je izuzetno važna za osećaj sigurnosti i psihički doprinosi bržem oporavku.

Veoma sam zahvalna celom timu koji je bio uz mene u obe moje trudnoće i nesebično, iskreno, mi posvetio ono najvrednije – svoje vreme i pažnju. Stručni, dostupni, vrhunski specijalisti. Iz moje perspektive, buduće mame mogu mirno da se prepuste ovom sistemu za dolazak bebice, u tim najlepšim, najosetljivijim, i najvažnijim trenucima u životu.