Alergija na grinje

Uz polen, grinje su najčešći inhalatorni alergeni koji kod dece izazivaju burne reakcije. Širom sveta, pretpostavlja se, čak 15 odsto ljudi ima neki oblik alergije na grinje. Spektar simptoma koji izaziva alergija na grinje je širok: od zapušenog nosića do astmatičnih napada, a prevencija je jedini način da pomognete svom detetu.

Za razliku od većine drugih alergena koje možete izbeći ili su bar ograničeni na određeno godišnje doba, od grinja je nemoguće pobeći. One se nalaze u našim domovima i prisutne su tu tokom cele godine, a jedini način da se izborite sa ovom alergijom jeste preventiva i promena životnih navika.

Šta su grinje?

Grinje su maleni paraziti prisutni u posteljini, tepisima, u kućnoj su prašini. Ne mogu se videti golim okom i žive samo 72 dana, ali su za to vreme u stanju da ostave za sobom preko 2.000 čestica koje su za osetljivu decu okidači alergije. Potrebno je samo 20 dana da mlada grinja dostigne polnu zrelost i počne i sama da nosi jaja, zbog čega se njihov broj jako brzo povećava.

Ovi mali zglavkari hrane se izumrlim ćelijama ljudske kože i drugim organskim materijama. Njihova najveća slabost su zraci sunca koji ih ubijaju, zbog čega se kao osnovna mera borbe protiv grinja savetuje redovno osunčavanje svih tekstilnih kućnih predmeta i igračaka.  (Pročitajte i: 8 jednostavnih načina da zaštitite svoju bebu od alergija)

Grinje su veoma otporne i preživljavaju u svim klimatskim uslovima, osim na velikim nadmorskim visinama. Da bi se brzo razmnožavale, neophodna im je velika vlažnost vazduha. One prosto uživaju u kuhinjama, na krevetima…

Simptomi alergije na grinje

Alergija na grinje može da se manifestuje kroz čitav niz simptoma. Među najblažim oblicima alergije je hronični rinitis: detetu curi nosić, otežano diše i ništa se ne menja ni posle redovnih toaleta nosa ili antibiotske terapije.

Uz zapušen nosić, detetu mogu da se jave i drugi problemi s respiratornim traktom: česte upale grla, nakupljanje sekreta u srednjem uhu, upale uha. Vrlo često, deca sa alergijama na grinje razviju i konjunktivitis. Nekada se on manifestuje poput otoka očiju ili se dete žali da ga oči svrbe. U ozbiljnim slučajevima alergije, ova stanja su dugotrajna, a mogu da se razviju i astmatični napadi.

Za alergiju na grinje tipično je da se simptomi pojačavaju tokom noći. Dete koje je leglo u krevet sasvim zdravo, ujutro počne da se žali da ga svrbe oči ili se budi začepljenog nosića. U većem delu godine, kada deca dobar deo dana provode napolju, igrajući se na otvorenom, simptomi bivaju blaži, a najjači su zimi kad mališani provode dane u zatvorenom, a ograničene su i mogućnosti za provetravanje.

Ako se vaše dete često bori sa respiratornim infekcijama, konsultujte svog ORL specijalistu o mogućnostima za izvođenje alergo-testa. Jedino ovakav test, koji je potpuno bezbolan i biva gotov za pola sata, može da potvrdi pretpostavku da je dete alergično na grinje.

Kako razlikovati alergiju i virozu?

Alergije se pojavljuju kad imunološki sistem burno reaguje na supstance koje nas okružuju i koje većina organizama ne prepoznaje kao štetne. U kontaktu sa alergenima, u ovom slučaju izmetom i hranom grinja, imunološki sistem se podiže, stvara antitela u pokušaju da se odbrani od bolesti ili infekcije. Iako grinje nisu opasne, imunološki sistem vašeg deteta ih doživljava na isti način na koji bi reagovao da se susretne sa virusom gripa ili streptokokom. Što je duže dete izloženo alergenu, reakcije će biti teže, zato je prilično važno da pravovremeno reagujete. 

Nauka je utvrdila da su pojedine grupe dece sklonije alergijama od svojih vršnjaka. To su mališani koji:

*imaju porodičnu anamnezu alergija

*izloženi su grinjama u ranom detinjstvu

*imaju osetljiv respiratorni sistem

*imaju i druge alergije.

Očistite dečju sobu od grinja u 10 koraka

1. Kupite posebne antialergijske navlake za dušek i za jastuke na kojima dete spava.

2. Usisavajte najmanje dva puta nedeljno. Koristite usisivače na vodu ili one sa HEPA filterom.

3. Organizujte veliko spremanje svakih 15 dana. Pod velikim spremanjem podrazumeva se detaljno čišćenje prašine sa svih podloga u sobi

4. Plišane i krpene igračke ne smeju da budu u dečjem krevetu. Morate ih redovno prašiti, luftirati i prati najmanje jednom u tri meseca.

5. Podne prekrivače i tepihe izbacite iz sobe.

6. Ćebad koju dete koristi trebalo bi da bude od pamuka, viskoze ili sintetike. Bilo bi dobro da ćebad bude tanka.

7. Menjajte posteljinu najmanje jednom nedeljno. Posteljina bi trebalo da je od pamuka kako bi mogla da se pere na 90 stepeni C.

8. Krevet na kome dete spava trebalo bi da bude od drveta ili metala, izbegavajte sofe.

9. Filtere u peći menjajte u skladu sa instrukcijama potrošača, a klimu obavezno očistite s proleća, pre upotrebe.

10. Luftirajte svakodnevno. Posteljina bi trebalo da bude osunčana i istresana svakoga dana, dok bi madrac na kome dete spava trebalo iznositi na sunce bar jednom mesečno.

Saznajte i: Koliko često i kako treba prati igračke?

SUPERSAVET

Ukoliko niste u prilici da i u ostalim prostorijama u kući sprovodite ovako striktne mere, pobrinite sa da vaše dete ne spava u njima i da se ne igra na njihovim podovima ili tepisima. Naučite dete da ne dodiruje predmete na kojima su vidljive naslage prašine, a kada nekud putujete, nosite antialergijske navlake sa sobom.