Mama, kupi mi… povrće!

Sigurno i sami znate koliko je povrće važno za bebino zdravlje. Svaka mlada majka u kuvarima obično prvo traži recepte za pripremu kašica od povrća, ali rado će koristiti i one recepte koje su joj predložile majka, baka, komšinica…

Evo nekoliko napomena koje bi bilo dobro znati i zapamtiti:

KROMPIR

Plod krompira sastoji se od belančevina, masti i ugljenih hidrata, pre svega skroba. On sadrži i minerale, kalcijum, mangam, fosfor, gvožđe, bakar i cink. Od vitamina najbogatiji je vitaminom C, ali i vitaminima B1 i B2. Dobro je znati da se vitamin C iz krompira potpuno gubi ako se on kuva oljušten i narezan. Kuvan sa korom, krompir će sačuvati trećinu količine vitamina C koju sadrži, a ako se peče sa korom takođe će sačuvati ovaj dragoceni vitamin. Zato, što je moguće češće, treba jesti krompir koji je pripremljen sa korom (pečen ili baren), a na taj način čuva se i fosfor koji sprečava pojavu karijesa. U ishranu beba krompir se uvodi već oko šestog meseca, i to pasiran uz dodatak nekih drugih namirnica. Mogućnosti za spremanje krompira brojne su i gotovo neiscrpne.

ŠARGAREPA

Ona je nezamenljiva hrana – lek. Lepu boju ovoj biljci daje karoten, iu kojeg nastaje bitamin A. Šargarepa obiluje i vitaminima B grupe, a tu su i vitamini PP, D, E i H. Brojna su i lekovita svojstva šargarepe. Karoten blagotvorno utiče na želudac, kožu, creva i vid. Jača kosti i povećava otpornost prema infekcijama, povećava broj crvenih krvnih zrnaca i suzbija anemičnost. Zato šargarepu što pre treba da uvedete u ishranu svog deteta. Već od šestog meseca bebin želudac će je lako variti.
Napomena: Šargarepu, ukoliko je to moguće, nemojte da ljuštite jer upravo njena kora sadrži sve najvažnije sastojke. Samo je operite pod mlazom vode koristeći četku! Kuvajte je tek toliko da se može ispasirati jer ako se prekuva doći će do njenog raspadanja i uništavanja svih korisnih materija.

KARFIOL

Bogat je biljnim uljima, šećerom i mineralnim sastojcima od kojih su najzastupljeniji kalijum, fosfor i sumpor. Odlikuje se prisustvom celuloze, a bogat je i vitaminom C, pa mu po hranljivosti mnogi daju prednost nad kupusom, koji je težak za bebin želudac jer nadima. I lišće karfiola može da se koristi jer je ono pravi „rudnik“ vitamina. Lišće može da se kuva zajedno sa glavicom. A vašoj bebi prijaće i supica od lišća karfiola i nekoliko kolutića šargarepe. Vaše dete će time dobiti hranljiv i ukusan obrok!

SPANAĆ

Spanać sadrži belančevine, masti i ugljene hidrate, ali najveća njegova vrednost je u obilju mineralnih materija i vitamina. Ni u jednoj namirnici nema toliko magnezijuma kao u spanaću, a u velikom procentu zastupljeno je i gvožđe. Pored njih, tu su i natrijum, fosfor i kalijum. Važno je i prisustvo mikroelemenata mangana, bakra, cinka, kobalta, fluora i joda. Od vitamina spanać je bogat vitaminom C i karotinom. Sadrži i sve vitamine B grupe i nijacin. U spanaću u izobilju ima i sirove celuloze koja je pogotovo važna za proces varenja i izlučivanje štetnih materija iz organizma. Pošto u peteljkama ima dosta oksalne kiseline, njih treba odstraniti prilikom pripreme. Pripremljen spanać ne valja ostavljati za naredni obrok jer nitriti koje on sadrži fermentacijom (čak i u frižideru) mogu da se pretvore u opasne materije koji mogu da prouzrokuju trovanje. Dakle, sve što preostane od obroka ide pravac u kantu za đubre! Pri kuvanju treba ga staviti u ključalu vodu i pustiti da vri oko 5 minuta. Vodu u kojoj se spanać kuvao ne bacajte jer je i ona puna hranljivih materija pa može da vam posluži za pripremu raznih čorbica.

Napomena:
Zbog velike količine gvožđa, hlorofila i vitamina koje sadrži, spanać je veoma koristan u lečenju anemije. Karotin utiče na rast, pa se pogotovo preporučuje deci i bebama, a vitamini i mineralne soli iz spanaća koristiće rekonvalescentima i trudnicama.

KELERABA

Dok je mlada, keleraba je izuzetno ukusna, sočna i mekana pa može da posluži za pripremanje salate, ali može i da se kuva kao svako drugo povrće. Sadrži visok procenat vitamina C, kao i B vitamine. Treba je koristiti samo dok je mlada, jer kad ostari, postaje drvenasta pa nije laka za žvakanje. Da vaše dete ne bi stalno jelo jednolične kašice, povremeno u njih dodajte i kuvanu pa propasiranu kelerabu.

PASULJ

Poseduje specifičan biohemijski sastav koji ljudskom organizmu obezbeđuje osnovne esencijalne biološke materije neophodne za normalan rast i razvoj. On sadrži i 26 odsto belančevina, 2,1 odsto masti i čak 52 odsto ugljenih hidrata, što ga čini idealnom zamenom za meso. Pored toga on sadrži i gotovo sve aminokiseline, lecitin i manje količine kalijuma, kalcijuma, fosfora i gvožđa. Međutim, pasulj je vrlo težak za varenje (njegova ljuska), pa ga neki ljudi uopšte ne podnose. Deci pasulj obavezno treba davati u obliku kaše, pirea ili supe jer je takav neuporedivo lakši za varenje.

GRAŠAK

Bogat je belančevinama i vitaminima. Zrela zrna graška naročito su bogata proteinima i mineralnim materijama, pa bi trebalo da se što češće nalazi na stolu. Sadrži lako svarljive proteine, skrob, šećer, vitamine A, B, C, kao i mineralne materije – kalijum, gvođže, natrijum, kalcijum i magnezijum. Značajne aminokiseline koje su zastupljene u grašku jesu tirozin, cistin, lizin, histidin, arginin i triptofan. U 100 g ima 33 mg vitamina C. Za bebe je idealan ako je kuvan a potom propasiran.

Autor: Life Content