Činjenice koje svaka majka mora da zna o celijakiji

Celijakija je netolerancija organizma na gluten, belančevinu koja se nalazi u pšenici, raži i ječmu. Simptomi poremećaja se javljaju čim beba počne da konzumira hranu koja sadrži gluten…

Reč je o hroničnoj autoimunoj bolesti koju karakteriše nepodnošljivost organizma na gluten – belančevinu iz pšenice, ječma, raži i zobi.

Veruje se da više od milion Evropljana boluje od celijakije. Na jednog dijagnostikovanog obolelog najmanje je sedam neprepoznatih. Znanje o celijakiji i održavanju zdravlja kod te bolesti je na jako niskom nivou. Bolest obuhvata sve uzraste, oba pola, a može se da se javi već kod odojčadi ili kod odraslih. Razni simptomi te bolesti mogu dugo da budu prikriveni.

Ova bolest spada u jedan od najraširenijih metaboličkih poremećaja od kog u našoj zemlji pati svaka deseta beba. Posledica je tipična glutenska enteropatija koja, ukoliko se ne leči, izaziva teško oštećenje sluznice tankog creva, zbog čega je umanjena resorpcija hrane, a samim tim i napredovanje deteta.

Kako prepoznati bolest?

Celijakija se najčešće javlja kod odojčadi, kada beba počne da konzumira namirnice koje sadrže gluten. Najčešće vidljivi pokazatelji celijakije su: povraćanje, povećan trbuh, proliv, obilna sjajna i zaudarajuća stolica, neraspoloženost, mlitava muskulatura i umor.
Kod dece starijeg uzrasta simptomi mogu još biti ispodprosečna težina i visina.

Postavljanje dijagnoze

Jedina sigurna analiza kojom se dijagnostifikuje celijakija jeste biopsija tankog creva. Na njegovom uzorku dokazano je da je sluznica karakteristično izmenjena – resice tankog creva nestaju, a sluznica se istanjuje i postaje atrofična.

Celijakija je doživotna netolerancija na gluten (u retkim slučajevima do ozdravljenja dođe u pubertetu), a za nastanak ovog poremećaja najčešće su krivi geni daljih predaka. Interesantno je da je celijakija najčešća među stanovništvom Skandinavije, dok je u zemljama Azije gotovo nema.

Način lečenja

Jedini lek kojim će simptiomi celijakije biti eliminisani jeste doživotna bezglutenska dijeta. To praktično znači da se iz bebine ishrane izbacuju sve namirnice koje u sebi sadrže gluten odnosno žitarice, pšenica, raž i ječam. Najnovija istraživanja pokazuju da zob nije štetna za obolele od celijakije.

Nužnost držanja dijete

Ako biste detetu slučajno dali namirnicu koja sadrži gluten, moglo bi se desiti da duži vremenski period, pa čak i godinama ne bude nikakvih znakova da organizam reaguje na nedopuštene proizvode. Reč je o takozvanom pritajenom, „tihom“ obliku celijakije.

Mnogi ljudi koji nemaju izrazite poteškoće, ne žele da drže dijetu. Često se dešava da roditelji misle da je njihovo dete ozdravilo. Međutim, ako reakcija organizma izostane, to ne znači da se obolelo dete može hraniti isto kao i ono koje ne pati od celijakije. Zapamtite: celijakija je doživotna i ne može nestati sama od sebe!

I najmanja količina ove belančevine delovaće štetno na detinji organizam. Dijeta je potrebna jer se nelečenoj celijakiji pridružuju razne bolesti koje je teže izlečiti, a nakon nekog vremena posledica može biti čak i neko kancerogeno oboljenje. Rak probavnog sistema i maligni limfom česte su bolesti kod pacijenata s celijakijom koji ne posvećuju posebnu pažnju bezglutenskom načinu ishrane.

Autor: Life Content