Hrana koja podstiče razvoj bebinog mozga

Da li će vaše dete biti napredno, zdravo i pametno, u velikoj meri zavisi od njegove ishrane. Naučnici su dokazali da pravilna ishrana u prvim mesecima potpomaže proces povezivanja „sivih“ ćelija, pa je veoma važno da ne napravite grešku.

Moć majčinog mleka (do šestog meseca)

Od trenutka kada žena ostane u drugom stanju, njen organizam prilagođava se razvoju ploda. U maminom organizmu dolazi do brojnih hormonskih promena, koje su za nju neprijatne, ali su neophodne da bi se beba neometano razvijala.

Između ostalog, u njenim grudima počinje da se stvara mleko čiji je sastav „programiran“ tako da zadovolji sve nutritivne i razvojne potrebe novorođenčeta. Ono se sastoji od polinezasićenih masnih kiselina (LCP) koje direktno utiču na brzinu stvaranja neuronskih veza u mozgu. Istraživanja su pokazala da bebe sa visokim nivoom LCP-a u krvi imaju viši koeficijent inteligencije od onih sa nižim sadržajem ove supstance.

Međutim, treba naglasiti i to da je većina adaptiranih mlečnih formula obogaćena polinezasićenim masnim kiselinama biljnog porekla, tako da ne treba da brinete ako iz nekog razloga niste u mogućnosti da dojite bebu.

Čudesno gvožđe (nakon šest meseci)

Kada beba napuni šest meseci, njene rezerve gvožđa počinju da slabe, pa ih je potrebno nadoknaditi putem ishrane. Inače, gvožđe je veoma važno za pravilno funkcionisanje bebinog mozga jer utiče na prenos kiseonika do sivih ćelija. Bebe sa smanjenom količinom gvožđa u krvi su razdražljive, pospane i manje živahne.

Da bi beba putem ishrane dobijala dovoljno gvožđa, treba joj davati kašice od zelenog lisnatog povrća (spanać, blitva, brokoli), a kasnije i kuvano crveno meso (teletina, junetina, jagnjetina), i to najmanje dva puta nedeljno. Pileća, jagnjeća ili teleća džigerica takođe su bogate ovim mineralom. Osim toga, treba joj davati namirnice bogate C vitaminom koji potpomaže apsorpciju gvožđa iz krvi (do uzrasta od deset meseci, dajte joj prirodan sok od cvekle, a nakon ovog uzrasta sveže isceđeni sok od narandže ili mandarine). Sušeno voće i razne vrste žitarica takođe su dobar izvor gvožđa.

Dragocena riba

Za razvoj mozga naročito su dragocene vrste ribe koje su bogate omega-3 masnim kiselinama (losos, skuša, sardina). Ova kiselina odlična je „hrana“ za ćelije kore velikog mozga odgovorne za mnoge vitalne procese u organizmu. Stručnjaci preporučuju najmanje dve porcije ribe nedeljno za bebe starije od devet meseci.

Ništa bez vode!

Da bi bebin organizam najbolje iskoristio hranljive sastojke iz hrane, potrebna mu je tečnost. Do šestog meseca bebine potrebe za tečnošću u potpunosti zadovoljava majčino mleko. Međutim, čim počne da konzumira i ostale namirnice, potrebno joj je davati prokuvanu i ohlađenu vodu i to u količini od najmanje pola litra dnevno.

Delotvornost vitamina B grupe

Poznato je da su svi vitamini i minerali važni za celokupan razvoj odojčeta, međutim, kada je reč o razvoju nervnog sistema, najvažniji su vitamini iz B grupe. Najbolji izvor ovog vitamina jesu žitarice, banane, mahunarke i zeleno lisnato povrće.

„Dobri“ ugljeni hidrati

Da bi bebin mozak dobijao dovoljno energije i radio „punom parom“, potrebno mu je „gorivo“ u obliku ugljenih hidrata. Namirnice bogate skrobom odličan su izvori „dobrih“ ugljenih hidrata (krompir, integralne žitarice, pirinač), dok one bogate šećerom treba izbegavati (slatkiši, grickalice i sl.).

Okrepljujući san

Izreka koja tvrdi da bebe rastu u snu potpuno je tačna! Dok je beba budna, njen mozak vredno radi i prikuplja informacije o svetu koji je okružuje. Tokom sna, on ih obrađuje i skladišti u memorijske depoe. Doslovno rečeno, vaša je beba pametnija posle svakog buđenja jer je tokom sna njen mozak obrađene informacije ugradio u centar zadužen za sećanje. Zbog toga je veoma važno da vaše dete redovno spava u (provetrenoj) prostoriji koja je, koliko-toliko, izolovana od buke (pritom ne mislimo da u kući treba da vlada grobna tišina!).

Snaga belančevina

Belančevine su najbolji izvor aminokiselina, koje su bitne za pravilan rad naurotransmitera, nervnih ćelija odgovornih za brzinu prenosa informacija između ćelija mozga. Pošto ljudski organizam ne može sam da ih stvara, potrebno ih je unositi putem hrane: najmanje jednom dnevno dete treba da dobije porciju mesa, ribe, mahunarki, sira ili tofua. Belance mu ne treba davati pre navršenih godinu dana života.

Autor: Life Content