Ishrana deteta: Jednom buca, zauvek buca?

U potrazi za načinima borbe protiv gojaznosti, naučnici su došli do zaključka da ljudi koji su bili debeli kao bebe imaju velike šanse da ostanu gojazni i kao odrasli.

Zdrava beba izgleda jedro i rumeno, ima punačke obraze i okrugli stomačić. „Hifnice“ od sala na rukama i butinama nisu znak da je dete predebelo, jer ih imaju gotovo sve normalno uhranjene bebe. Kako onda da znamo gde je granica između gojazne i normalno uhranjene bebe?

Bitne su masne ćelije

Dečji lekari koriste tabelu o prosečnim telesnim težinama bebe vodeći računa o njenoj starosti i polu. Telesna težina, smatraju stručnjaci, samo je jedna od bitnih činjenica za utvrđivanje gojaznosti.

Postoje veoma krupne bebe sa minimalnim slojevima sala, dok se sa druge strane, mogu videti bebice koje izgledaju bucmasto i gojazno, ali imaju normalnu težinu. I najzad, postoje nedvosmisleno debeli mališani, čija je težina znatno iznad predviđene, a i slojevi sala su im veliki. I tako, opet stižemo do teorije o masnim ćelijama.

I one prehranjene bebe (normalne težine), kao i nesumnjivo debele (sa očiglednim viškom telesne težine), bile su kandidati za sledeću tezu: kod onih koje imaju isuviše sala, tokom vremena stvara se više masnih ćelija nego što im je genetički programirano i veoma teško će ga se bilo kad osloboditi.

Ključ je u korigovanju ishrane

Statistike potvrđuju da je 30% nekad debelih beba i u odraslom uzrastu imalo višak telesne težine, dok su bebe optimalne telesne težine postale gojazne kao odrasle osobe samo u 5% slučajeva. Prema tome, šanse da od debelog mališana postane debeo odrastao čovek, statistički gledano, šestostruke su.

Koje to onda bebe imaju nepovoljnu prognozu za kasniji život? Važnije od povećanog broja masnih ćelija u najranijoj mladosti su navike u ishrani koje kod dece stvaraju roditelji, kažu naučnici. Trend ka debljanju u većini slučajeva leži u porodici, jer dete najčešće jede samo ono što vidi da jedu i roditelji ili što mu oni serviraju.

Na taj način „nasleđuju“ se navike u ishrani, kojih se kasnije veoma teško osloboditi. To može da proveri svako ako se opredeli za neku kuru mršavljenja. Rezultati ispitivanja to jasno pokazuju:

• Deca iz porodica u kojoj jedan od roditelja pati od viška telesne težine, u 40% slučajeva takođe su debela.
• Ako oba roditelja pate od gojaznosti, procenat njihove debele dece iznosi 70-80%.
  Ako se svaki bebin plač pogrešno shvati kao izraz gladi i ako se na njega odgovori hranom, još u ranoj mladosti može da dođe do pogrešnog uslovljavanja gladi i sitosti, koje vremenom postaje normalna stvar, jer ako majka hranom uspe da smiri bebu, smatraće da je pravilno postupila.

Autor: Life Content