U ovim namirnicama se kriju kvalitetne masti

Za pravilnu izgradnju moždanog tkiva potrebne su masti – ali ne bilo koje, već one naročitog kvalitata. Što su tečnije, bolje cirkulišu u krvi i bolje se prilagođavaju strukturi mozga. Drugim rečima, to znači da su ekstradevičansko maslinovo ulje (proizvedeno hladnim ceđenjem), ali i druga ulja od jednog semena, kao što su ulje suncokreta i kukuruza, dobar izvor nezasićenih masnih kiselina. Otkrijte u kojim još namirnicama se kriju kvalitetne masti.

Riba

Idealna riba korisna za razvoj mozga jeste ona koja živi u moru i hladnijim vodama (losos, haringa i plava riba) zato što sadrže tekuće masti.

Uvođenje plave ribe u detetov jelovnik trebalo bi da se dogodi već posle desetog meseca. Naravno, pojava alergije uvek je moguća (kao i u slučaju drugih namirnica), pa zato treba započeti s veoma malim količinama, dva puta nedeljno, nakon čega treba pratiti reakciju deteta.

Koštunjavo voće i žitarice

Sadrži sve vitamine iz B grupe (tiamin riboflavin, niacin, piridoksin i folnu kiselinu). Orasi, lešnici, bademi, ali i celovito pšenično zrno deluju poput iskre koja podstiče oslobađanje energije.

Vrednost ovih namirnica nutricionisti posebno ističu za svaku životnu dob, a naročito su značajne u periodu sazrevanja detetovog nervnog sistema. Ove dragocene materije dovoljne su u malim količinama, ali ih mora stalno biti na jelovniku. Organizam mora svakodnevno dobijati pravu količinu cinka, mangana, hroma, selena, kalcijuma i magnezijuma. Semenke sadrže esencijalne masne kiseline, ali ne sadrže holesterol.

Žitarice s dodatkom oraha, lešnika i badema veoma su koristan doručak, baš kao i hleb i testenina od integralnog brašna.

Meso

Zbog toga što sadrži biološki visokovredne belančevine, meso sudeluje u strukturi nervnog sistema tako što doprinosi zaštiti i sazrevanju zidova koji čuvaju mozak (ovojnice mozga i kosti glave). Novorođenče dolazi na svet s otvorenim šavovima među kostima glave, čime se omogućuje rast mozga.

Koje je meso najbolje za ishranu deteta? Prema sadržaju višestruko nezasićenih masnih kiselina to su piletina i ćuretina. Crveno meso preživara (teletina, junetina, jagnjetina) sadrži mnogo više zasićenih masti. To ne znači da ga treba potpuno ukloniti iz jelovnika, ali je dobro umesto mesa detetu češće davati ribu i jaje. Jaje se preporučuje 3-4 puta nedeljno, pripremljeno tako da bude lakše probavljivo: u testenini, tvrdo kuvano (ali ne predugo) ili jednostavno dodato drugom jelu.

Voće i povrće

Vitamini koje sadrže ove namirnice moraju biti zastupljei u dečjoj ishrani svakog dana. Njihova je uloga prvenstveno zaštitna: čuvaju od bolesti, ali u dečjem uzrastu podstiču i povećavaju spoznajne (kognitivne) sposobnosti mališana.

Za najmlađe, dnevne su potrebe minimalne ali stalne: dovoljna je kriška mandarine za doručak, jedna šargarepa (po mogućnosti sveža) za ručak, po koja kupina, malina ili drugo bobičasto voće u jogurtu za međuobrok i jedan kivi nakon večere.

Najbolje je kupovati sezonsko voće, međutim, bobičasto voće (kupina, jagoda, malina i drugo), koje ima snažan antioksidativni učinak, može biti korisno i ako je duboko zamrznuto, u praktičnom pakovanju (male porcije).

Korisni šećeri (ugljeni hidrati)

Mozak se nikad ne odmara. Nervne ćelije i noću traže šećere koji oslobađaju energiju, tako da se stalno održava fiziološki nivo šećera u krvi.

Noću se u detetovoj glavi slažu, obrađuju i pohranjuju iskustva iz prethodnog dana. Spavanje je od velikog značaja za svu decu sve do polaska u školu. Koji šećeri omogućuju dobar odmor? To su prvenstveno složeni šećeri: integralni keks, testenina ili neoljušteni pirinač te kifla s pekmezom. Postoji i obilje žitarica (ječam, proso, kukuruz, raž) koje doprinose zdravoj ishrani.

Autor: Life Content, M.K.