Promene u dojkama tokom meseca

Oblik i veličina dojki menjaju se svakog meseca pod uticajem hormona koji upravljaju menstrualnim ciklusom.

Dojka se povećava i napeta je uoči menstrualnog krvarenja, a odmah posle menstruacije smanjuje se i napetost nestaje. Kod žena koje uzimaju kontraceptivne pilule te promene su slabije izražene.

Dojke se menjaju i tokom života: brzo rastu u pubertetu, znatno se povećavaju u vreme dojenja, a nakon menopauze su manje i ne otiču.

Osim toga, normalno je i prirodno da postoji određena razlika između dve dojke. Većinom je kod dešnjakinja desna dojka veća i položena nešto više u odnosu na levu, jer su kod njih mišići desne strane grudi razvijeniji od mišića leve strane.

Ta razlika je potpuno normalna i nije znak nikakve deformacije niti bolesti. Jednake dojke nisu znak boljeg zdravstvenog stanja, već znak nešto manje razlike u razvijenosti mišića desne i leve strane tela.

Bolne i napete dojke

Bol u dojci je najučestalija smetnja, koja izaziva i najveći strah. Ali, uzrok bolova po pravilu nije tumor, već poremećena hormonska ravnoteža ili prekomerna napetost grudnih mišića.

Zapamtite da se rak dojke gotovo nikada ne manifestuje bolom. Oni se javljaju tek u zaista jako uznapredovalom raku dojke, kao poslednja od niza promena koje biste sigurno ranije primetili.

Većinom se bol javlja u obe dojke, raširen je i stalan, a dojke su jako napete pa im smeta čak i veliki i mekan grudnjak. Ova tegoba se javlja „uvek u isto vreme“, pre menstrualnog krvarenja ili poslednjih dana krvarenja. Ali, kod mladih devojaka i kod žena pred menopauzom bol može da traje i tokom cele menstruacije.

Ta smetnja se povezuje s poremećenom hormonskom ravnotežom: organizam kod tih žena proizvodi previše estrogena, ženskih polnih hormona koji izazivaju oticanje dojki. Uobičajeni lekovi protiv bola (analgetici) ne pomažu.

Ako je bol zaista nepodnošljiv, mogu se prepisati kontraceptivne pilule kojima će se uspostaviti hormonska ravnoteža ili se propisuje lečenje progesteronom, hormonom koji ublažava učinak estrogena. Izbor i način uzimanja lekova odrediće ginekolog, zavisno od simptoma.

Male, tvrde kvržice: zrnasta mastopatija

Pipanjem dojke, pod prstima ste osetili tvrde kvržice… Reč je o mastopatiji, promeni koja se može javiti i u samo jednoj dojci. Većinom se javlja posle 40. godine života i spontano prolazi nakon menopauze, ali treba obaviti specijalistički pregled dojki i mamografiju i proveriti dijagnozu.

Mastopatija nastaje kao posledica poremećene hormonske ravnoteže, zbog čega dolazi do širenja mlečnih kanala. To nije opasna bolest, ali otežava samopregled dojki. Zato se ženama koje boluju od mastopatije preporučuju redovni lekarski pregledi dojki.

Ciste i dobroćudni čvorići

Ako pri samopregledu dojki pod prstima osetite čvorić, svakako treba proveriti o čemu je reč. Prvenstveno treba utvrditi da li je čvorić mekan, da li se pod prstima pomiče ili je privršćen za okolno tkivo.

U prvom slučaju verovatno je reč o cisti, koju u većini slučajeva telo reapsorbira u toku jedne nedelje, ili je pak reč o fibroadenomu, bezopasnom tumoru, ponekad bolnom na dodir, koji se većinom javlja pre 30. godine života.

Pažljvo posmatrajte kožu koja prekriva čvorić: ako se radi o zloćudnom tumoru, koža iznad njega je crvena ili je nalik narandžinoj kori. Osim toga, uz sam čvorić obično se može uočiti malo udubljenje.

U svakom slučaju, treba se obratiti lekaru specijalisti koji će, ako je potrebno, nakon kliničkog pregleda preporučiti pregled ultrazvukom ili mamografiju.

Posle 35. godine života u slučaju sumnje na rak preporučuje se biopsija. Većina fibroadenoma ne odstranjuje se hirirški jer se fibroadenom zaista tek vrlo retko može pretvoriti u zloćudni tumor.

Autor: Life Content, M.K.