Kada i kako uvesti kravlje mleko u ishranu deteta?

Kravlje mleko čini važan deo ljudske ishrane, a mnogi roditelji ga razređenog i prokuvanog daju i svojim novorođenčadima. Pa ipak, nutricionisti ne preporučuju da se kravlje mleko uvodi u ishranu kod dece mlađe od godinu dana. 

Prema rečima lekara i nutricionista, kravlje mleko uopšte nije prilagođeno potrebama deteta. Naime, ono u veoma malim količinama sadrži gvožđe, linoleinsku kiselinu i vitamin E, ali sa druge strane i previše natrijuma, kalijuma i belančevina.

Molekuli belančevina u kravljem mleku su preveliki, zbog čega mogu da prolaze kroz crevni trakt nesvareni, što može da izazove krvarenje. Ono je nevidljivo golim okom, ali može da bude veoma štetno i opasno jer se kao posledica može javiti nedostatak gvožđa ili anemija.

Takođe, rano uvođenje kravljeg mleka može da podstakne pojavu alergije, ili da kod beba sa genetskom predispozicijom insulin zavisnog dijabetesa poveća rizik od ove bolesti.

Linoleinska kiselina je veoma važna za razvoj deteta, a njen nedostatak može da izazove proliv, ekcem, ili da “pojača“ ojed od pelena.

Sa druge strane, jogurt se smatra odličnom hranom za stariju dojenčad jer je bogat kalcijumom i bakterijama koje pospešuju probavni sistem. Pritom se preporučuje jogurt sa što većim postotkom masti jer je ona neophodna detetu u prvoj godini. Ova namirnica odgovara mališanima jer se laktoza u procesu prerade iz mleka u jogurt menja u mlečnu kiselinu pa se lakše probavlja.

Nakon navršenih godinu dana preporučuje se postepeno uvođenje kravljeg mleka u ishranu, ali ono mora biti isključivo punomasno. Pre toga bi u kašice trebalo stavljati majčino ili adaptirano mleko. Za dete u drugoj godini života preporučuje se između 500 i 700 mililitara punomasnog mleka dnevno. Nakon toga može se postepeno dodavati u ishranu i delimično obrano mleko (od dva do tri posto masti).

Autor: Mamaibeba
Foto: Freedigitalphotos.net/Jomphong