Bes, strah, tuga, ljubomora… KAKO SE IZBORITI?

S vremenom će vaše dete naučiti da se na zdrav način nosi sa svojim emocijama. U međuvremenu, vi možete učiniti mnogo toga da mu taj prelazni put olakšate.

Mali telom, ali silni u ispoljavanju emocija, takvi su mališani do pete godine. Uverili ste se u to i sami kad ste pokušali da stavite dete u kolica, a njemu se baš šetalo. Kad treba da pokažu kako se osećaju, mala deca se ne uzdržavaju. I to je sasvim normalno. Deo mozga koji nam pomaže da razmišljamo i shvatimo kako se tačno osećamo – kod dece još nije razvijen. I dok mi odrasli možemo ublažiti osećanja tako što ćemo o njima razmišljati, deca to jednostavno ne mogu. Ona samo reaguju!

Ispadi besa stoga su sasvim normalni, baš kao i razdragano skakutanje kad treba da otpakuju poklon i očajno ridanje kad ne dobiju sladoled. Vaše dete s vremenom će svakako naučiti kako da se na zdrav način nosi sa svojim emocijama, ali u međuvremenu – vi možete učiniti mnogo toga da mu taj prelazni put olakšate.

Emocije su nam svima potrebne. One su neophodno sredstvo za svakodnevni život. A rano detinjstvo pravi je period da pomognete detetu da shvati i prihvati svoja osećanja.
Pokušaj zaustavljanja njegovih burnih emocija neće pomoći. Umesto toga, budite mu podrška i pomozite mu da shvati zašto se tako oseća i kako da se nosi s emocijama. Pomaganje da se dete izbori s prejakim osećanjima uneće mir u vaše živote. A tu je i dugoročna dobrobit, jer će prihvatanjem svojih emocija dete izrasti u osobu koja s drugim ljudima lakše uspostavlja i održava odnose, i kasnije donosi ispravne odluke u vezi s prijateljima i karijerom.

POKUŠAJTE OVO
Ako vam je dete besno, samo sedite pored njega. Vaša blizina pomoći će mu da se ne oseća kao da je potpuno van sebe, a cela situacija delovaće mu manje zastrašujuća, pa će se lakše i smiriti.

BES
Sigurno ste se našli u situaciji kad pokušavate da saopštite detetu kako je vreme za spavanje, a ono se baš zaigralo. I dok duboko uzdišete i govorite mu kako je uradilo sjajan posao sa slagalicom, ali kako je vreme za pidžamu i krevet, mislite u sebi: „Moramo poštovati rutinu spavanja. Dinamika celog našeg dana, glatko odvijanje naših života, da ne govorim o mojoj prisebnosti, zavise od toga hoće li mi se dete naspavati.“ Ali vaš mališan misli nešto sasvim drugo: „Šta?! Zar ne vidiš da sam usred igre? Ovo je važno! Zašto mi govoriš da prestanem?“  A zatim baca sve delove slagalice preko sobe.
Da, dete je besno.

Pročitajte i… Razlozi zašto dete besni

U većini slučajeva bes nastaje iz frustriranosti, kad se desi nešto što se detetu ne sviđa – kad mu brat ili sestra uzmu omiljenu igračku, ili kad ne uspeva da dovrši ono što je započelo. U slučaju jakih emocija, kroz detetov organizam šire se velike količine hormona stresa, zbog čega se ono oseća kao da je van sebe – izbezumljeno i preplašeno. A istina je takođe da se slično osećate i vi dok ga gledate u takvom stanju.
Iako su roditelji uglavnom skloni tome da nekako prekinu takvo stanje i da zaustave dalje ispoljavanje besa, na taj način se zapravo poriču detetova osećanja, što njega još više plaši, pa čak i užasava. Tako mu se šalje poruka da je njegova emocija „loša“, te da tako ne treba da se oseća. Prihvatite njegov bes, stavite mu do znanja da vam je jasno kako se oseća, ali ga naučite da i ono prepozna i shvati svoje emocije. Kad poraste, znaće zbog čega oseća bes i kako da nađe rešenje.

Kad je dete besno, najjednostavnije je da mu kažete zašto se tako oseća. Na primer: „Mama zna da ti želiš da dovršiš slagalicu. Ti si sad ljut/ljuta. Uživao/uživala si u njenom slaganju i hteo/htela si da je dovršiš.“

Uobličavanjem emocija u reči priznajete i prihvatate detetove potrebe i pokazujete mu da shvatate kako se ono oseća. A svi se mi smirimo čim vidimo da nas neko razume. Imenovanjem osećanja pokazaćete detetu da je to emocija koja je vama poznata, pa se ono neće osećati usamljeno. Zbog svega toga, ta jaka i neprijatna emocija prestaje da bude tako zastrašujuća. Objašnjavajući stvari, dajete detetu reči da ih opiše, što će mu jednog dana pomoći da izrazi osećanja na smireniji način.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Ovaj proces umiruje dete, pruža mu priliku da ovlada tom emocijom i da prepozna i shvati svoja osećanja. Istraživanja pokazuju da pomaganje deci u imenovanju osećanja pozitivno utiče na razvoj mozga, a kasnije i na kontrolisanje stresa u životu.

Moguće je da sad razmišljate kako sve to lepo zvuči, ali kako vam se uopšte ne dopada slika razbacanih komadića slagalice svuda po sobi, što je sasvim normalno, jer tu više nije problem bes, već ponašanje koje iz njega proizlazi. Osećanje svakako ne treba da sprečavate i zaustavljate, ali ponašanje možete. Ako dete šuta stvari, ili se ponaša tako da može ozlediti sebe ili drugoga, recite mu da je u redu da se oseća besno, ali ne i da se udara ili da baca stvari. Kad dobije reči kojima će ispoljiti svoja osećanja, biće manje potrebe da ih fizički ispolji.

„Moja ćerka ume veoma besno da reaguje kad joj kažem da složi svoje stvari, ili kad joj mlađi brat uzme igračku, ali pronašla sam način koji joj pomaže da se mirnije iznese s navalom besa. Primetila sam kako voli da gleda peščani sat, pa joj ga donesem čim primetim da je na pomolu izliv besa. To joj skrene misli, pa nekoliko minuta samo gleda u pesak koji curi, a za to vreme se i smiri. Bes gotovo da nestane.“

Pročitajte i… Uticaj boja na ponašanje deteta

STRAH
Pas koji ga njuška, lopta što leti u njegovom pravcu, tresak vrata koja se zalupe… mnogo je neočekivanih stvari koje mogu preplašiti dete. Mala deca tek počinju otkrivati svet, pa im je mnogo toga još nepoznato ili strano. Ona još nisu naučila šta je opasno, a šta nije. Da niste naučili da su tigrovi opasni, a mačke nisu, možda biste se i vi još plašili mačaka.

Od detetove ličnosti najviše zavisi kako će doživeti strah – burno ili relativno normalno. Najbolje je da ga uvek razuverite i pokažete mu kako mislite da je situacija normalna. Najvažnije je da mu ne govorite da se ne boji, već da mu kažete kako vi mislite da to nije nešto čega se treba bojati, i to na smiren, staložen i opušten način. Istraživanja pokazuju da nežan i blag ton roditeljevog glasa podstiče lučenje oksitocina, hormona sreće, u detetovom organizmu. Nežan dodir, blaga masaža leđa… takođe će doprineti tome da se dete smiri i opusti.

Pored toga, učinite sve što možete kako biste mu pomogli da preuzme kontrolu nad situacijom. Ako se dete uplašilo pauka, neka mu da ime. I zajedno izmislite priču o njemu. Na primer: „Ovo je Toša. Došao je nama jer se izgubio. Želi da vidi može li živeti ovde, jer mu se baš sviđaju ovako mekane zavese.“ Tako ćete dati pauku ličnost i učiniti ga simpatičnim, a ne zastrašujućim bićem.

„Znam da se moj sin oseća tužno i uplašeno kad odem od njega. Uvek mu kažem kuda idem i da ću se vratiti, te mu dam mnogo poljubaca i zagrljaja. Čim se vratim, maženje se nastavlja. Nadam se da će se njegov strah od razdvajanja smanjiti kad se navikne na to da ponekad odem, ali da se uvek vratim.“

POKUŠAJTE OVO
Ako dete treba nešto da uradi prvi put, na primer, da ode lekaru, osećaće se manje nervozno ako prethodno prazgovarate s njim o tome kako će celo to iskustvo izgledati. Koristite igračke da biste mu pokazali šta će raditi kod lekara. Kad ga unapred upoznate s onim što ga čeka, pružićete mu veću kontrolu nad situacijom koja mu je nepoznata, a strah od nepoznatog postaće blaži.

Pročitajte i… Disciplina bez vike? Da, moguće je!

TUGA
Za mame je teško i da pomisle kako njihovo čedo oseća tugu, ali činjenica je da su deca ponekad zaista iskreno tužna. Za mališana je to veoma stvarna i bolna emocija, istinski osećaj gubitka. Ako vaše dete započinje s novom rutinom koja podrazumeva odvajanje od vas, poput polaska u vrtić ili boravka s dadiljom, olakšajte mu period navikavanja tako što ćete provoditi više vremena s njim kad ste oboje kod kuće.

Period navikavanja traje otprilike tri dana, pa se potrudite da vam zajedničko vreme s detetom bude prioritet i oslobodite se svih dodatnih obaveza. Pripremite nekoliko knjiga koje ćete zajedno čitati, a neka barem jedna od njih govori o emociji koju vaše dete oseća u tom periodu.

„Sinu uvek kažemo kako je u redu biti tužan, jer to pokazuje da mu je do nečega zaista stalo, što je svakako dobra stvar.“

LJUBOMORA
Deca mogu osećati izgarajuću, razarajuću ljubomoru, što je obično povezano samo s roditeljima, a najčešće s mamom. Ako dete oseti da ne dobija dovoljno roditeljske pažnje i ljubavi, ili pomisli da brat ili sestra dobijaju više, postaće ljubomorno. Ljubomore izaziva i osećanje praznine. Premda roditeljima nije lako da gledaju detetovo ponašanje izazvano ljubomorom, zapamtite da je ono isključivo posledica osećanja praznine, a najbolji način da mu pomognete jeste da popunite tu rupu. Svaki dan odredite vreme koje ćete provoditi samo vas dvoje zajedno i kad ćete u potpunosti biti usredsređeni na njega. Možete ga provesti u šetnji, igranju, pevanju, maženju, razgovoru… ali uvek pustite dete da samo odabere šta ćete raditi.

Neka deca povuku se u sebe kad osete ljubomoru. Nemojte olako prelaziti preko detetovog durenja, već pronađite način da ono vodi vašu interakciju. Ako se, na primer, sakrilo ispod stola, spustite mu plišanu igračku i pitajte ga: „Hoćeš li mi reći jesi li dobro tu ispod stola, ili možda želiš da se zagrlimo? Ako staviš plišanu igračku na stolicu, znaću da želiš zagrljaj.“

„Svesna sam da je moja ćerka ranije dobijala mnogo više moje pažnje nego što dobija sad, otkako su se rodili blizanci, ali se svake večeri potrudim da budem samo s njom pred spavanje. Ona mi pomogne pri spremanju beba za krevet, a zatim nas dve legnemo u njenu sobu, čitamo knjige, pričamo i mazimo se.“

POKUŠAJTE OVO!
Kad je dete ljubomorno, sumnja u sebe i oseća se nesigurno. Da biste mu ojačali samopouzdanje, kad god se ukaže prilika, recite mu kako je nešto uradilo sjajno. Opišite to detaljno, na primer: „Videla sam kako si bio/bila fin/fina prema drugarici u parku. Ona je pala i počela plakati, a ti si odmah otišao/otišla do nje da je utešiš. Iako si se u tom trenutku lepo igrao/igrala u pesku, prekinuo/prekinla si igru i otišao/otišla do nje. To je zaista bilo lepo!“

SREĆA
Detetu su potrebni vaša podrška i prisustvo i za proživljavanje zabavnijih osećanja. Sreća se najčešće javlja u jednostavnim trenucima koje vi i dete zajedno delite. Dovoljno je samo da uživate što god da radite, bilo da bojite, šetate, držite se za ruku, pevate… Opušteni trenuci, oni kad je dete smireno i zadovoljno, mogu vam se učiniti idealnim za proveravanje poruka na telefonu ili ubacivanje veša u mašinu, ako ste kod kuće, ali varate se. Zaboravite tad na sve obaveze. Detetu je potrebno da budete uz njega i kad je srećno, a ne samo kad je tužno. Tako ćete ga naučiti da je divno osećati se srećno.

Pročitajte i… Kada dete treba uputiti psihologu?

Sedite naspram deteta i radite sve što i ono radi. Napravite rep od čarape uvučene u pojas trenerke, a zatim recite detetu da pokuša da vas stigne i iščupa vam rep. Kažite detetu da vam stane na stopala i hodajte zajedno dok ga držite za ruke. Uzmite sapunicu za balončiće i recite mu da ih buši različitim delovima tela – rukama, stopalima, laktovima i guzom. I uživajte što ste zajedno.

UZBUĐENJE
I dok je sreća osećanje koje ispunjava prijatnošću, zadovoljstvom i lepotom življenja, uzbuđenje je mnogo komplikovanije za malu decu. Kad su uzbuđena, deca su malo izvan sebe, pa su samim tim i ranjiva. To je osećanje koje vrlo lako može preći u nervozu i nesigurnost, samo zamislite kako biste se vi osećali dok čekate da saznate jeste li dobili posao koji zaista želite. Nervoza i tenzija mogu se javiti kad dete dobije poziv na rođendansku proslavu, na primer, ili kad mu baka dolazi u posetu.

Detetu ćete pomoći ako mu se pridružite u uzbuđenju koje oseća. Ako može podeliti uzbuđenje s vama, to će onda biti više prijatno nego napeto osećanje. Ako ste i vi uzbuđeni, znaće da je bezbedno i dobro osećati se tako. Recite mu da i vi jedva čekate taj uzbudljivi događaj. Recite mu to jasno i glasno, ali se potrudite da zvučite i ubedljivo, i iskreno, i smirujuće: „Zaista sam uzbuđena zbog rođendana!“

Od pomoći će biti i ako uspete da mu ponudite aktivnosti kroz koje će moći da kanališe uzbuđenje, a u kojima ćete moći da učestvujete i vi. Na primer, ako ide na rođendansku proslavu, duvajte zajedno balone koje će poneti, a ukoliko mu dolazi baka, nacrtajte joj zajedno crtež dobrodošlice.

POKUŠAJTE OVO
Ako je dete suviše uzbuđeno, a usled toga i nervozno i napeto, ponudite mu da se igra brodićem u kadi tople vode. Prijatna toplota, dodir tečnosti i guranje brodića delovaće opuštajuće i pomoći mu da se smiri.

„Volela bih da se moja deca ne osećaju neprijatno zbog bilo čega što osećaju. Moj mlađi sin sklon je tome da se preterano uzbudi zbog bilo čega. Zato ga podstičem da rečima kanališe prejaka osećanja, te da mi priča zbog čega uzbuđen.“

POKUŠAJTE OVO
Ako se dete ne može smiriti od uzbuđenja, pa neprestano skakuće gore-dole, sipajte mineralnu vodu u plastičnu providnu posudu, a zatim ubacite u to nekoliko grožđica. Grožđice će isplivati na površinu, a zatim ponovo pasti na dno. Prizor će ga sigurno smiriti dovoljno da se oslobodi tenzije zbog koje je moralo skakutati.

Više tekstova naći ćete u AKTUELNOM broju magazina Mama&beba!

Novi broj potražite na kioscima 5. marta!

Pratite nas i na Fejsbuku: https://www.facebook.com/mamaibebacom/

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

Foto: Thinkstock