Kombinovanje hrane u dečijem obroku

Pravilno kombinovanje hrane podrazumeva pripremu obroka radi bolje iskorišćenosti hranljivih materija u organizmu i što boljeg i lakšeg varenja. Za pravilno kombinovanje hrane potrebno je poznavati određene smernice.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Voće bi trebalo jesti na prazan želudac. Tako se najbolje vari, a vitamini i ostale hranljive supstance se najbolje iskoriste. Voće može da zameni doručak jednom do dva puta puta nedeljno, ili ga možete pripremiti detetu kao voćni sok.

Treba voditi računa i o količini pojedenog voća, koja za jedan obrok treba da iznosi do 200g. Dete dnevno ne bi trebalo da unese više od 500g voća, u zavisnosti od izrasta.

Kombinovanje hrane u dečijem obroku (važi i za odrasle)U jednom obroku ne bi trebalo kombinovati namirnice sa visokim sadržajem belančevina (proteina) sa hranom koja sadrži visok nivo skroba. Ovo je zbog toga što sredina u kojoj se vare belančevine treba da bude kisela, a varenje skroba traži baznu sredinu.

Kada se uzimaju u istom obroku ne mogu se efikasno variti, jer će uvek jedno od njih biti sprečeno od strane onog drugog. Samim tim proces varenja se usporava i oni ostaju predugo u telu. Hrana koja predugo ostaje u telu podstiču vrenje, nakupljanje gasova i proizvodnju toksina.

Pročitajte i… Zdrava ishrana mališana: Kako kontrolisati unos slatkiša?

Idealno bi bilo da razmak između obroka sa visokim sadržajem proteina i obroka sa visokim sadržajem skroba bude najmanje 3-4 sata.

Namirnice sa koncentrovanim belančevinama su crvena mesa, konzervirana i sveža riba, sir, piletina, jaja, divljač, školjke, mleko od soje, tofu sir, ćuretina, soja u zrnu… Njih treba kombinovati sa svežim povrćem, varivima od povrća (ne krompirom), uljima, mastima, namazima, jezgrastim plodovima, semenkama i prelivima.

Namirnice sa koncentrovanim skrobom su: sve vrste žitarica (ječam, pirinač, kukuruz, ovas, proso, heljda), sve vrste brašna, testenine, bulgur, kuskus, musli, lisnata testa, krompir, mahunarke (sve osim soje), kao i rafinisani konzumni šećer. Skrob treba kombinovati sa svežim povrćem, varivima od povrća i krompira, uljima, mastima, namazima, jezgrastim plodovima, semenkama i prelivima.

Evo nekoliko praktičnih saveta za određene namirnice:
Masti se mogu kombinovati i sa skrobnim i sa belančevinatim namirnicama, ali oprezno sa količinom i kvalitetom.
Mleko i pavlaka – ako se razmišlja o mleku kao belančevinastoj namirnici, ono iz perspektive kombinovanja hrane ima nizak udeo belančevina (oko 3%). Bogato je laktozom (ugljeni hidrat), koja može biti teško probavljiva. Pavlaka ima još manji procenat belančevina, ali je procenat masti visok, pa je treba koristiti kao masnoću. Kombinuje se sa većinom belančevina i skroba.

Jogurt i kiselo mleko spadaju u grupu prilagodljivih namirnica i kombinuju se i sa belančevinastim i sa skrobnim namirnicama.
Mladi kukuruz i grašak – ovako mlade koristiti kao prilagodljive namirnice. Lako se kombinuju i sa belančevinama i sa skrobom, a starenjem postaju sve skrobniji.

Slatkiši, kada se jedu posle obroka sa belančevinama ometaju varenje. Treba ih ograničiti na minimum, a pauza između obroka i dezerta treba da bude bar sat vremena.