prezaštićeno dete

Da li ste prezaštitili dete?

Roditelji su danas, više nego ikada pre, zaštitnički nastrojeni prema svojoj deci. Zabrinuti zbog eventualnih povreda u saobraćaju, nasilnika i rizičnih igara i igrališta, decu često i nesvesno pokušavaju da drže podalje od svega. Svakako, briga za dečju sigurnost i bezbednost jedan je od osnovnih zadataka svakog roditelja, kao i jedan od mnogih načina da se iskaže roditeljska ljubav.

Prezaštićeno dete ne može da upozna svet

Premda je ovakvo zaštitničko roditeljstvo, razumljivo, instinktivno, učenje o opasnostima i procena rizika korisni su za svako dete. Tanka linija između razumnih preventivnih mera i preterane zaštite lako se može pomutiti i preći. Ne zaboravite da detetu morate omogućiti slobodu da istražuje, kako bi naučilo da sebi određuje granice i preuzme odgovornost za svoje postupke, a to se neće desiti ako uklonite svaku mogućnost opasnosti – preterano zaštitničkim ponašanjem u uzrastu kad treba da širi vidike i upoznaje svet. (Saznajte i: Bezbednost deteta: šta petogodišnjak treba da zna?)

Kako dete shvata opasnost?

Deca mlađa od četiri-pet godina nemaju sposobnost anticipiranja opasnosti i, ako im se dozvoli, uvek će pojuriti u potencijalno opasne situacije. Na procenu rizika kod dece znatno utiču emocije, pa će tako i inače oprezno i smireno dete postupiti brzopleto i nepromišljeno u situacijama kad je uznemireno, uplašeno ili dekoncentrisano.

Uzbuđenje takođe utiče na moć opažanja. Ako dete s druge strane ulice ugleda svog druga ili drugaricu, velika je mogućnost da će mu potrčati u susret ne obraćajući pažnju na saobraćaj na drumu.

Ukoliko se dečak povredi u igri, krivca će uglavnom tražiti u nekom drugom, dok su devojčice sklonije da za to krive sebe i da u skladu s tim pokušavaju da promene svoje ponašanje.

Veći su izgledi da će dete razvijati osećaj za opasnost ako se nagradi svaki put kad postupi razumno i oprezno, nego kad se kazni kad postupi nepromišljeno i sebe dovede u rizičnu situaciju.

Kad se dete povredi, velika je verovatnoća da će neprijatnost vrlo brzo zaboraviti, te da ga to neće sprečiti da se opet nađe u istoj poziciji zbog koje se povredilo.

Zašto nije dobro da dete bude prezaštićeno?

Naučnim istraživanjima ustanovljeno je da prezaštićena deca nemaju dovoljno samopouzdanja i da se osećaju nesigurno ako ne mogu računati na tuđu pomoć. Kod takve dece češće je prisutan strah od novih i nepoznatih situacija i upuštanja u izazove, jer nisu navikla da se suočavaju s preprekama.

Takođe, detetov prirodni poriv da istražuje okolinu učeći otkrivanjem guši se i suzbija preoštrim pravilima bezbednosti. Dete tako može samo pasivno da posmatra uzbudljivi svet koji ga privlači i mami.

Pronađite zlatnu sredinu

Ne postoje striktna i brza pravila u vezi s opasnim igrama koja će odgovarati svakom detetu. Uglavnom se sve svodi na odluke vođene zdravim razumom i poznavanjem detetovih slabosti i prednosti. Neka deca umeju bolje da procene opasnost i sebi postave granice bezbedne igre. Neka, opet, srljaju bez razmišljanja u svaku priliku za igranjem i zabavom, ne razmišljajući o opasnostima. Stoga i ne čudi što su roditelji takve dece skloni da ih pokušavaju zaštititi po svaku cenu.

S druge strane, sigurni smo da nijedan roditelj ne želi detetu da uskrati užitak igre i učenja kroz nova iskustva. Ako ste previše zaštitničku nastrojeni, upravo ćete to uraditi. Treba da imate na umu da jednog dana, pre ili kasnije, možda kad dete krene u obdanište ili u školu, nećete biti tu da ga držite za ruku u svakom trenutku. Ukoliko vaše dete nije imalo priliku da samo proceni rizik, uoči opasnosti i donosi samostalno odluke, mnogo će se teže tada snaći u brojnim novim situacijama nego druga deca. Treba zato pronaći zlatnu ravnotežu u uspostavljanju pravila bezbednosti i dopuštanja detetu da pazi na sebe.




Aleutie/iStock/GettyImagesPlus

još iz kategorije