Šta raditi kada dete dobije napad besa?

Svim dvogodišnjacima ponekad se desi da „pohisterišu“ i pretvore se u đavolčiće. Kako da u tim situacijama zadržite hladnokrvnost i smirite dete? Imamo nekoliko dobrih saveta za vas…

ZAŠTO MALIŠANI DOBIJAJU NAPADE BESA?

Iako se nećete složiti sa ovom konstatacijom, ali napad besa, uz vrištanje i odbijanje poslušnosti, zapravo ne znači ništa loše. Burna reakcija, ili teranje po svome, važan je korak u procesu osamostaljivanja deteta. Vaš mališan pokušava da izrazi šta želi, a šta ne, ali zbog nedovoljno razvijenih govornih sposobnosti, to još uvek ne može da učini rečima.

U ovom uzrastu dete još uvek ne može da kontroliše svoja osećanja, pa ih „oslobađa“ u meri većoj nego što je i sam sposoban da razume. Kada se ta osećanja pomešaju sa određenim nezadovoljstvom (koje ih je pokrenulo), eto napada besa.

Dete do druge godine života još nije sposobno da razmišlja racionalno i kada mu kažete da prestane da radi nešto čime je zaokupljeno (crtanje) da bi uradilo nešto drugo (dođe u kuhinju i pojede ručak), ono će lako naljutiti. Iako crtanje nije od vitalnog značaja za vas, ono je za vašeg mališana u tom trenutku bilo najvažnija stvar na svetu u kojoj je uživao, a vi ste ga prekinuli.

Na kraju, bez obzira na to što ste možda umorni od „rata živaca“, koji se odvija između vas i vašeg deteta, imajte na umu da se radi o normalnoj fazi u mentalnom razvoju koja će proći.

KADA SVE POČINJE?

Nastupi besa, uz plač, udaranje, bacanje na pod i vrištanje počinju oko 18. meseca života i mogu da traju sve do predškolskog uzrasta. I dok će neke sirote mame godinama podizati male „tempirane bombe“, druge će jedva primetiti ovu neugodnu fazu. Razumljivo, svako dete je jedinstveno i na to ne utiče činjenica da ih više raste u istoj porodicu. Bez obzira na to da li je napad besa eksplozivan ili ne, najvažnija je vaša reakcija.

Takođe, mališani različitih uzrasta imaju i različite razloge za ljutnju. Na primer, za osamnaestomesečno dete pravi razlog da „pohisteriše“ najčešće je prekidanje aktivnosti u kojoj uživa, dok su kod nekoliko meseci starijih klinaca izlivi besa odraz frustracije zbog nemogućnosti da ispolje i zadovolje lične potrebe.

Ponašanje dvogodišnjaka (i starije dece) verovatno će postati destruktivnije, ali vaš metod izlaženja na kraj sa različitim načinima ponašanja treba da ostane isti. Ohrabrujuće zvuči podatak da većina dece polaskom u školu nauči da artikuliše svoje ponašanje.

IMA LI RAZLOGA ZA ZABRINUTOST?

Izliv besa nije ništa drugo do izražavanje potrebe za pažnjom. Međutim, ako ovakvim ponašanjem dobije ono što je želeo, i naredni put će to činiti na isti način. Pravila su jednostavna, ali morate vi da ih postavite: nagradite dobro ponašanje, a ignorišite neposlušnost i neprihvatljivo vladanje.

Naravno, postoje situacije kada ćete morati da intervenišete – na primer, ako vaš mališan povređuje sebe ili druge. Udaranje glavom o neku čvrstu površinu nije netipično ponašanje mališana u nastupu besa i nemoći. Ako se to desi, razumljivo, vaš prioritet je da ga sprečite da se povredi. Uzmite ga u naručje ili pokušajte da mu skrenete pažnju, ali ga ne gledajte u oči i ne razgovarajte sa njim dok se ne smiri. Ipak, ako ste zabrinuti zbog njegovog ponašanja ili nastupi besa dugo traju, bez naznaka smirivanja, onda se obavezno obratite lekaru.

Autor: Life Content