Šta dete treba da nauči pre škole?
Roditelji ne žele da opterećuju svoju decu učenjem pre škole, ali ne žele ni znaju manje od druge dece. Šta dete treba da nauči pre škole?
pročitaj jošKada dete krene u predškolsko, mnogi roditelji pomisle da ono ima podvojenu ličnost budući da tamo rasprema za sobom, sam obuva cipele, ponaša se vrlo odgovorno i deluje zrelo. Sa druge strane, kod kuće nijedna od ovih navika nije tako istaknuta. Pročitajte 20 važnih saveta za roditelje dece predškolaca.
Pohvale su ključne u vaspitanju i stvaranje dobrih navika. Pokušajte da primetite svaki put kada dete učini nešto dobro i pohvalite ga lepim rečima i osmehom. Deca vole da ponavljaju ponašanja koja izazivaju vašu reakciju i zbog toga je dobro da primete da vam lepe stvari privlače više pažnje od onih ponašanja koja nisu dobra.
Ako vaše dete uvek bude radilo lepe stvari radi nagrade, nikada neće znati zašto zapravo čini određene stvari. Međutim, ukoliko napravite sistem i nagrade rezervišete za izuzetne napore i dobro ponašanje, dete će biti motivisano da sve češće pokušava da vas obraduje nekim lepim gestovima,
Ukoliko dete odbija da uradi nešto što mu je zapoveđeno, pokušajte da to pretvorite u igru, Humor i igre su dva sjajna alata za roditelje. Na primer, da biste naterali dete da samo obuje cipele, svako jutro se na kratko igrajte prodavnice cipela.
Kada je vreme da promenite aktivnosti, na primer da isključite TV, da prekinete jednu igru, da krenete kući od prijatelja, obavestite dete o tome ranije. U predškolskom deca znaju kada će doći promene i imaju vremena da završe ono što trenutno rade, zbog toga im takav sistem prija.
Svaka predškolska grupa izgleda slično: deca mirno sede u krugovima, formiraju redove, podižu ruku kada žele da govore, dele sve što imaju sa drugom decom. Mnogi roditelji se pitaju kako je njihovo dete u ovom okruženju tako disciplinovano. Ovu saradnju nastavnici lako podstiču stalnim pričama o drugarstvu i važnosti zajedničke igre i aktivnosti. Razvijanje rutina je takođe jedna od vrlo važnih stvari za podsticanje saradnje.
Ukoliko se vaše dete buni kada treba da podeli igračke sa drugom decom, postavite tajmer i neka se svako od njih igra sa tom igračkom dok tajmer ne zazvoni. Tako će deca poštovati drugu decu i želeti da sarađuju i sa vama i sa drugom decom.
Deca sarađuju jer znaju šta se od njih odčekuje i prate istu rutinu svaki dan. Tako brzo nauče šta bi trebalo da rade, a već nakon nekoliko dana deci više nije potrebno ni podsećanje za to šta se od njih traži.
Ukoliko dete odbije da sedi za stolom i jede, ponudite mu poslasticu u zamenu za mirno sedenje. Možda u početku deca ne prave prave izbore koje vi očekujete, ali na kraju će ipak učiniti što ste mu rekli jer će mu to obezbediti ono što želi.
Ukoliko često koristite uslovne rečenice, onda sugerišete da postoji mogućnost da dete neće učiniti to što treba da učini. Umesto reči „ako“ koristite reči „kad“. Na primer: Kad pokupiš igračke, idemo u park.
Vaspitači ponavljaju da su deca sve manje sposobna da budu maštovita nego pre nekoliko decenija. Veliki broj dečijih aktivnosti dešava se pod roditeljskom kontrolom i deca nisu slobodna da maštaju. Opustite se i kažite detetu da ide i da se igra. Ne morate da ga zabavljate vi sve vreme, pustite ga da ponekad samo osmislii igru.
Postoji razlog zašto mnogima treba muzika i ritam da bi uspešno izvršili svoje zadatke. Muzika može učiniti da detetu bude zabavno dok rasprema igračke, pakuje odeću ili sklanja bojice sa stola.
Umesto da pokušavate da rešite svaki dečiji sukob, shvatite da je normalno da se deca ponekad svađaju. Udaljite se i pustite ih da reše svoje probleme. Nećete uvek biti tu kada ono bude imalo problem i važno je da naučite dete kako samo da se snađe.
Slušajte pažljivo šta vam dete poručuje. Možda vam je reklo koje obaveze su mu naporne, a koje voli da izvršava. Na ovaj način možete pomoći detetu da savlada i one zadatke koji su mu zahtevniji.
Retko kada roditelji ne koriste tajm-aute, a vaspitači ih gotovo nikada ne koriste. Možda je bolje osloniti se na vaspitačku metodu.
Sama nagrada nije dobra motivacija za dobro ponašanje. Pričajte sa detetom i uverite se da je ono svesno svih beneficija koje ostvaruje primernim ponašanjem.
Mirnim putem sprečite dete da uradi ono što ne sme. Na primer, kada ga uhvatite kako skače po krevetu, odvratite ga od toga pitanjem da li želi da crta sa vama ili da čitate neku priču.
Ukoliko dete burno reaguje kada treba da se odvoji od vas, dajte mu nešto opipljivo što će ovaj trenutak učiniti mirnijim. Na primer, dajte mu svoju sliku ili mu izrežite srce od papira koje će držati uz sebe. Ukoliko ima nešto što fizički postoji kod njega, to mu može pomoći da se dete oseća manje anksiozno.
Ukoliko je dete crtalo po zidu, ne treba sami to da brišete. Uključite dete u taj proces.
Ukoliko želite da ukrotite loše ponašanje svog deteta, reagujte čim se ono ponaša loše. Neki roditelji često koriste frazu „pričaćemo kada stignemo kući“. Međutim, to nije efektivno jer rizikujete da dete zaboravi na incident.
Ukoliko se način vaspitanja deteta kod vas i vašeg partnera bude razlikovao, dete će naći način da sprovodi svoje loše ponašanje kada jedno od vas nije prisutno.
Kada jednom primetite da dete nešto radi pogrešno i da se ponaša loše, to ponašanje uvek sankcionišite. Ukoliko jednom dete oseti da niste zadovoljni određenim ponašanjem, a sledeći put vi na to prećutite, šaljete detetu pomešanu poruku.
Deca još kao bebe pokazuju strah od odvajanja od roditelja. Međutim, mnoga deca ni kao starija ne uspeaju da ga prevaziđu.
pročitaj jošSticanje prijatelja u detinjstvu je vrlo važno jer deca kroz igru sa njima uče društvena pravila o deljenju, smenjivanju, ali i razvijaju otpornost, samopouzdanje i rešavanje problema.
pročitaj jošVršnjačko nasilje uključuje i nasilne pretnje, oštećenje imovine ili da neko bude ozbiljno povređen.
pročitaj još