Daunov sindrom: Vežbe za stimulaciju psihomotornog razvoja

Rana intervencija kod odojčadi i dece sa Daunovim sindromom može da napravi veliku razliku u ostvarivanju njihovih potencijalnih sposobnosti i kvaliteta njihovog života.

Guliver/Getty Images

Daunov sindrom je stanje u kome se dete rodi sa dodatnom kopijom svog 21. hromozoma – trizomija 21. Ono uzrokuje fizičko i mentalno razvojno kašnjenje i invaliditet.

Program specifičnih vežbi kod poremećaja držanja (kifotično, lordotično, skoliotično držanje, postura ravnih leđa, relaksirana postura i poremećaji svodova stopala) je sastavljen u cilju korekcije dijagnostikovanog poremećaja i sprečavanja da takvo držanje progredira ka strukturalnom deformitetu. Ranom intervencijom, koja podrazumeva rad defektologa i drugih stručnjaka, usmerenom na decu do tri godine života, u značajnoj meri može se preventivno uticati na nastanak pridruženih poremećaja i stimulisati psihomotorni razvoj.

Posebno značajne aktivnosti koje pripadaju procedurama rane intervencije, odnose se na pružanje aktivne podrške celoj porodici u vidu informisanja, savetodavnog rada i praktične obuke. Većina dece sa Daunovim sindromom u periodu ranog detinjstva ređe ostvaruje interakcije sa roditeljima i slabije odgovara na podsticaje, ali istrajnost na njihovom uključivanju u svakodnevne aktivnosti porodice i okruženja ima izuzetno pozitivne efekte.
Kod dece sa Daunovim sindromom znatno je usporen razvoj mentalnih sposobnosti i rano dostiže maksimum. Nivo inteligencije utiče i na socijalne odnose. Emocionalno su stabilna deca, prepoznaju emocije sreće, tuge, straha, ljutnje, ali su jako nespretna. Motoričke sopsobnosti su im otežane – hvatanje, sedenje, stajanje se razvijaju nešto kasnije, a finu motoriku nikad ne razviju do maksimuma.

Funkcija kičmenog stuba je izuzetno složena, omogućava kretanje trupa uz istovremeno održavanje ravnoteže i najmanje iskrivljenje bitno remeti statiku i dinamiku čitavog tela. Rana intervencija kod odojčadi i dece sa Daunovim sindromom može da napravi veliku razliku u ostvarivanju njihovih potencijalnih sposobnosti i kvaliteta njihovog života.
Dostupni programi počinju sa intervencijama u ranom detinjstvu. U ovim programima, defektolozi i terapeuti će pomoći vašem detetu da nauči:

senzorne veštine,
socijalne veštine,
samopomoć,
motoričke sposobnosti,
jezičke i kognitivne sposobnosti

Kifoza ili pogrbljenost je povećana krivina kičmenog stuba u grudnom delu, ali može da se javi i na drugim delovima kičme. Posebno je uočljiva u sedećem položaju i prati je povijenost ramena u napred. Često je posledica naglog rasta kao i nepravilnog sedenja kod dece koja imaju slabe mišiće stomaka i leđa.

Lordozu ili lordotično loše držanje možemo prepoznati po jako naglašenoj lumbalnoj krivini (krsta) kičme put napred i opuštenim trbušnim mišićima. Ovaj deformitet kičmenog stuba često srećemo kod gojazne dece, ali nije retkost ni kod mršave gde imamo neočekivano veliki stomak, što je u stvari opuštena trbušna muskulatura. Skolioza (scoliosis) je bočna lateralna i rotatorna krivina kičmenog stuba nastala usled deformacije jednog ili više tela pršljenova, međupršljenova, međupršljenskih hrskavica ili usled slabosti ligamenta i mišića kičme. Primarna krivina (jedna ili više), je početni stadijum defotmiteta a sekundarna ili kompenzatorna krivina razvija se naknadno u cilju održavanja uspravnog stava glave, trupa i karlice.

Vežbe su dozirane po intenzitetu, vrsti i trajanju i mogu se primenjivati preventivno kod dece koja imaju predispozicije za nastanak nekog od posturalnih deformiteta ili terapijski ako oni već postoje. Bazirane su na tačnom izvršavanju prostornih i vremenskih elemenata kretanja, kako bi obezbedili normalno funkcionisanje i razvoj lokomotornog aparata, korigovali ili bar delimično ublaži nastali poremećaj. Zadatak je da povećamo mišićnu snagu i izdržljivost, povećamo nivo elastičnosti mišića kao i obim pokretljivosti u zglobovima, izgradnja pravilne šeme pokreta i motoričke aktivnosti i naravno razvijanje i poboljšanje koordinacije pokreta.