GER kod beba: Da li je refluks opasan i kako pomoći bebi?

Ako vaša beba bljucka u mlazevima, ako je nervozna i razdražljiva, ako je dojenje otežano, a napredovanje bebe nedovoljno, vreme je da proverite da li vaša beba ima gastroezofagealni refluks (GER).

Šta je refluks (GER)?

Na spoju jednjaka i želuca postoji jedan prstenasti mišić koji se naziva ezofagealni sfinkter. Ovaj mišić zadužen je da reguliše put hrane u želudac i iz želuca: kada jedemo on otvara put, a posle obroka, kada počne varenje, on zatvara put kako želučana kiselina ne bi izlazila u jednjak i oštetila ga. Kod osoba sa refluksom ovaj mišić, iz nekog razloga, jednostavno ne obavlja svoj posao.

Ako je taj mišić stalno ili povremeno opušten, hrana i želudačna kiselina mogu lako da se vrate nazad u jednjak i da izazovu tegobe. Dolazi do vraćanja hrane, bljuckanja i povraćanja.

Kod beba mlađih od osam meseci, slabost sfinktera nije neobična pojava. Čak 50 odsto beba ima neku vrstu refluksa, ali im to ne ometa ishranu, svakodnevno funkcinisanje, rast i razvoj. Ipak, kod svake desete bebe pojava GER je dovoljno izražena da preraste u medicinsko stanje koje zahteva određeni tretman.

Kako da prepoznam GER?

Mame se često pitaju kako da razlikuju bebu sa refkuksom od one koja je samo malo halapljivija i bljucka zbog toga što jede više nego što joj treba ili zato što uvuče više vazduha. Gastroezofagealni refluks najčešće se opisuje kao pojačano bljuckanje beba, ali treba znati da je bljuckanje koje se javlja kod GER-a prilično karakteristično. Bebe sa refluskom obično bljuckaju u mlazu, često se izbacivanje hrane javlja i sat do dva posle obroka, kada je hrana već polusvarena. Događa se da beba izbaci hranu u mlazu kada je okrećete sa boka na bok ili kada je podižete.

Beba koja ima refluks često je nervozna i plačljiva, a kada GER uzme maha, beba počinje da stagnira u rastu, pa čak i da gubi na kilaži. Događa se da ove bebe razvijaju češće respiratorne infekcije, upale grla, kao i da im se oseća specifičan miris u dahu.

Najznačajniji simptomi GER

• jak, neutešan plač za koji ne možete da utvrdite razlog (beba je jela, čista je, nije joj hladno/toplo, nije bolesna)
• često bljuckanje i povraćanje u mlazu. Bljuckanje se javlja čak i posle male količine mleka
• beba odbija da jede ili pojede malu količinu hrane, a potom počinje bolno da plače
• beba se ponaša kao da trpi jak bol
• beba sporije dobija na težini
• beba se često budi
• beba često podriguje i štuca
• zadah iz bebinih usta koji podseća na usireno mleko
• respiratorni problemi (disanje, zagrcnjavanje, česte upale grla)

Da li je GER opasan?

Ako posumnjate da vaša beba ima refluks, posavetujte se sa pedijatrom. Ako on smatra da su vaše sumnje opravdane, trebalo bi da odvedete bebu kod gastroenterologa koje će sprovesti seriju pretraga, između ostalog: ultrazvuk koji će pokazati da li se hrana zaista vraća u ždrelo.

Ukoliko je to slučaj, dobićete niz instrukcija i preporuka kako da postupate i kako da hranite bebu sa GERom. Obično, simptomi se stišavaju kada beba počne da provodi više vremena u sedećem položaju i kada počne da jede čvrstu hranu.

Ipak, kod beba kojima se refluks ne dijagnostifikuje na vreme, može da se dogodi da počnu da gube na težini, pa čak i da kiselina koja se izlije iz želuca izazove upale i oštećenja na ždrelu. Teži oblici zahtevaju bolničko lečenje, pa čak i hirurške intervencije. Zato, GER nije stanje koje bi se smelo zanemarivati.

Kako da pomognem bebi koja ima GER?

Prvi savet koji dobiju mame beba sa GER jeste da podese krevetić tako da dušek dobije nagib od 40 do 60 stepeni. Ovo se najlakše postiže tako što poređate knjige, jastuke ili adekvatan komad sunđera pod dušek, na mestu na kome se nalazi bebino uzglavlje. Dušek tako dobija pad i beba se nalazi u nekoj vrsti zamene za polusedeći položaj.

Zašto je ovo važno? Zato što sila gravitacije tada pomaže bebi da zadrži pojedenu hranu u želucu. Na tržištu mogu da se nađu i posebni čaršavi koji sadrže specijalan našiveni dodatak koji sprečava da se beba otkliže sa ovako uzdignutog dušeka.

Drugi savet jeste da se pređe na posebnu vrstu dohrane, prilagođenu bebama sa refluksom. Ovakva hrana je gušća i lakše se zadržava u bebinom stomačiću. Ipak, važno je da mame znaju da nisu u obavezi da pređu na dohranu ukoliko ne žele. Bebe sa refluksom se takođe mogu dojiti, uz određena prilagođavanja.

Pirinčani odvar je jednostavan recept koji pomaže da se mlečna bebina hrana zgruša u samom želucu. Važno je da pirinčani odvar pripremite pre podoja ili hranjenja i da beba popije najmanje 20 mililitara.

Nošenje bebe posle obroka je izuzetno važno. Preporučuje se da vam beba provede u rukama najmanje 20 do 30 minuta nakon jela, kako bi proces varenja odmakao i hrana počela da se gruša. U težim slučajevima, potrebno je bebu nosati i do 45 minuta nakon obroka. Od pomoći vam, u ovoj situaciji, može biti marama za nosanje bebe.

Kako dojiti bebu sa refluksom?

Ovo nije nemoguća i neostvariva misija, ali zahteva određena prilagođavanja. Pre svega, davanje pirinčanog odvara pre podoja jeste obavezno, jer on pomaže da se mleko u želucu brze zgruša, te da se smanje šanse za njegovo izlivanje kroz jednjak.

Tokom dojenja, izuzetno je važno napraviti najmanje četiri prekida za podrigivanje, dva po svakoj dojci. Ovo sprečava da se nakupi vazduh u bebinom želucu i da dodatno podstakne  povraćanje posle jela. Posle podoja, beba bi trebalo da ostane u uspravnom položaju, odnosno u maminim ili tatinim rukama još 40 minuta.

Mamina ishrana mora bitno da se promeni. Nutricionisti preporučuju da se izbace iz majčine ishrane sve namirnice koje podstiču kiselinu: zabranjena je ljuta i kisela hrana, citrusi i paradajz u bilo kom obliku. Takođe, trebalo bi izbegavati beli i crni luk i svu jako začinjenu hranu.