MENINGITIS: Šta svaki roditelj MORA da zna

Meningitis je veoma ozbiljna bolest, pa je za roditelje veoma važno da razumeju njene simptome i znaju kada treba da potraže lekarsku pomoć.
Meningitis je infekcija moždane ovojnice (meninga) i tečnosti koja prekriva mozak i kičmenu moždinu. Infekcija se može proširiti na tkivo mozga te izazvati oštećenje ovog organa.

Šta uzrokuje ovu bolest?
Postoje dva osnovna uzroka i, prema tome,  dva tipa meningitisa.
Virusni meningitis – postoji nekoliko virusa koji ga mogu izazvati. Ovaj tip meningitisa ne leči se antibioticima, a reč je o sezonskoj bolesti koja se u većini slučajeva pojavljuje tokom leta i početkom jeseni. Može biti podjednako bolan kao bakterijski meningitis, ali obično nije tako ozbiljan i ne preti oštećenjima u istoj meri.
Bakterijski meningitis – uzrokuje ga nekoliko različitih bakterija. Pneumococcus i E. Coli uobičajene su bakterije koje uzrokuju ovu bolest kod beba i male dece. Lečenje se sporovodi intravenozno antibioticima, ali treba naglasiti da u ponekim slučajevima bolest uzrokuje oštećenje mozga čak i kada lečenje počne na vreme. Postoji vakcina pod imenom Prevenar kojom se danas bebe preventivno vakcinišu. Takođe, postoji i vakcina protiv Haemophilusa influenzae B za decu uzrasta od dva meseca do četiri godine. Vakcinisanje protiv ovih izazivača bolesti nije obavezno, ali je dostupno.

Šta je meningitis kičmene moždine (spinalni meningitis)?
Ovo je pogrešan termin. Meningitis istovremeno pogađa i mozak i kičmenu moždinu. Dakle, meningitis kičmene moždine i meningitis su jedno te isto.

Koji su osnovni simptomi meningitisa?
- Povišena temperatura – obično vrlo visoka, preko 39 stepeni Celzijusovih.
- Jaka glavobolja – to nije obična glavobolja. Vrlo je bolna, a uzrokovana je jakom upalom moždane ovojnice.
- Povraćanje – nadražaj mozga uzrokuje stalno povraćanje (više od dva-tri puta dnevno).
- Bol u vratu i ukočenost vrata – nije izražen s prednje, već sa stražnje strane vrata. Pogled na sopstveni trbuh (istezanje stražnje strane vrata) uzrokuje jak bol. Dete obično odbija da gleda prema dole, te drži vrat čvrsto ukočen. To se događa zato što je ovojnica kičmene moždine povezana s moždanom ovojnicom. Kada se inficiraju, one se od upale rastežu, pa pogled prema dole postaje veoma bolan.
- Fotofobija –  dete obolelo od meningitisa ne može da gleda u svetlo, naročito u jako sunčevo svetlo.
Kod beba je teško utvrditi ukočenost vrata, ali zato postoje drugi simptomi na osnovu kojih možete prepoznati bolest: beba je ili veoma razdražljiva i nemoguće ju je umiriti i/ili je letargična, mlitava i beživotna, neće da otvori oči niti da se fokusira na roditelje.

Kada se obratiti lekaru?
Ako dete ima svih pet navedenih simptoma, ne gubite vreme pozivanjem pedijatra. IDITE ISTOG ČASA U DEČJU BOLNICU!
Ključni simptom je bol u vratu i njegovo ukočenje. Ako pored ovih prepoznajete jedan ili više navedenih simptoma, idite lekaru i zahtevatjte hitan prijem!
S druge strane, ako ima ostale pokazatelje bolesti, ali ne i bolan, ukočen vrat, mogućnost da je dete obolelo od meningitisa je znatno umanjena. Ipak, ako mališan boluje od izražene grlobolje, ima povišenu temperaturu i povraća, treba se za svaki slučaj javiti lekaru (iako mu vrat nije ukočen i bolan).
Povišena temperatura je "obavezan" simptom meningitisa. Ako se dete žali na glavobolju, a pri tom nema povišenu temperaturu niti mu je vrat ukočen i bolan, možete biti sigurni da nije u pitanju meningitis. Ovi simptomi najčešće ukazuju na grip. 

Važno!
U ranom stadijumu meningitis može ličiti na grip. Zato, ako posumnjate da je vaše dete obolelo od ove opasne bolesti, zahtevajte od lekara da mu detaljno pregleda vrat i kičmu kako bi ustanovio jesu li ukočeni i bolni.

Kako se ova bolest prenosi?
Nažalost, meningits je veoma zarazna bolest. Prenosi se kontaktom sa pljuvačkom zaražene osobe, putem kašlja ili preko pribora za jelo ili čaše.

Kako se postavlja dijagnoza?
Lekar će ispitivati sledeće simptome: ukočenost vrata, fotofobiju, jak bol u kičmenom stubu kada se noge i kolena privuku grudnom košu (taj pokret rasteže upaljenu ovojnicu kičmene moždine), letargiju ili jaku razdražljivost kod beba.
Osim toga, lekar će uzeti u obzir i pokazatelje koje je dete ispoljavalo kod kuće, nakon čega će, ukoliko postoji osnovana sumnja da je mališan oboleo od meningtisa, preporučiti punkciju kičmene moždine. Ova metoda jedini je način postavljanja tačne dijagnoze.

Punkcija kičmene moždine
Nijedan roditelj ne želi da njegovom detetu zabadaju iglu u kičmeni stub. Većina se plaši da će ovaj zahvat izazvati paralizu. Mada ovaj postupak roditeljima izgleda strašno, treba znati da je punkcija kičmene moždine, zapravo, veoma jednostavan zahvat. Svaki lekar ih napravi nekoliko desetina još tokom specijalizacije, dok lekari u hitnoj službi izvedu i preko stotinu godišnje. Ipak, da biste odagnali strah, upitajte lekara koliko je punkcija do sada izveo.

Zašto je neophodna punkcija i kako se izvodi?
Zato što tečnost koja prekriva mozak i teče kroz njega, prolazi i kroz kičmenu moždinu, pa je njenom analizom moguće utvrditi sve promene na mozgu.
Izvodi se na sledeći način: koža na donjem delu leđa detaljno se očisti da bude sterilna, a zatim se na nju nanese lokalni anestetik (u obliku krema ili injekcijom). Beba ili malo dete polegne se na bok i sklupča, a medicinska sestra ga čvrsto drži. Igla se uvodi kroz kožu i kroz širok prostor između pršljenova ne dodirujući koštano tkivo. Sporo  napreduje dok ne prođe kroz ovojnicu spinalnog kanala i dopre do tečnosti koja obavija kičmenu moždinu. Sledi deo koji većina roditelja ne zna – igla NE PROLAZI KROZ NERVNO TKIVO. Gledano odozgo, kičmena moždina završava se na otprilike tri četvrtine leđa. Donja četvrtina kičmenog stuba sadrži mali "rezervoar" tečnosti. Dakle, igla za punkciju ulazi u taj rezervoar, te se ne morate brinuti da će doći do povrede nervnog tkiva. Nakon završetka punkcije, tečnost se šalje u laboratoriju na analizu. Zvuči bolno? Ako se detetu da dobra anestezija na početku, bol je neznatan. Najveći problem za decu predstavlja to što se ne smeju pomerati i što medicinska sestra mora čvrsto da ih drži tokom izvođenja ovog postupka.

Kako se utvđuje tip meningitisa?
Punktirana tečnost testira se na nekoliko načina, ali najbitnija dva su:
- Hitni rezultati - laboratorija može za sat-dva da utvrditi ima li u punktiranoj tečnosti leukocita. Ukoliko je rezultat pozitivan, onda se radi o meningitisu.
- Rezultati za 24-27 sati: toliko vremena je potrebno da se utvrdi radi li se o bakteriji ili virusu.

Kako se ova bolest leči?
Ako se radi o virusnom meningitisu, antibiotici neće pomoći. Daju se samo lekovi protiv bolova i upale.
Bakterijski meningitis leči se antibioticima, intravenozno, u trajanju od 10 do14 dana. Pošto se ne može znati o kojem tipu meningitisa je reč dok ne prođe 24-27 sati, neki lekari odmah počinju lečenje antibioticima, za slučaj da se pokaže da je u pitanju bakterijski meningitis.

Kakve su posledice na mozak?
Većina dece preboli meningitis bez posledica. To je pogotovo tako kod virusnog meningitisa. Međutim, ukoliko ima posledica, najčešće je to gubitak sluha. Ostala oštećenja, kao što su slabljenje ili gubitak funkcije nerava, mnogo su ređe.

Test čašom
Kod manje dece obolele od enterovirusnog meningitisa, nije retka pojava osipa na koži. Da biste otklonili ili potvrdili sumnju na meningitis, uradite test čašom. On se izvodi ovako:
- Uzmite manju, potpuno providnu čašu.
- Pređite njome preko osipa i blago pritisnite.
- Ako osip NE NESTAJE I NE BLEDI pod staklom, odmah odnesite dete u bolnicu!
- Ako, pak, osip nestane ili postane bleđi, verovatno nije reč o meningitisu, ali bi ipak bilo pametno odvesti dete lekaru.
- Naravno, ukoliko dete nema povišenu temperaturu, ne povraća i ne pokazuje druge simptome meningitisa, osip na koži je drugog porekla i ne treba izvoditi test čašom, već utvrditi o čemu je reč.