Zbog čega je važno pričati o seksu sa decom

Studija je pokazala kako je štetno i zastrašujuće za mlade ljude ukoliko uče da je seks nešto štetno, zbunjujuće i strano, a to može dovesti do toga da žrtve seksualnog zlostavljanja zbog sramote ćute.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Seksualno obrazovanje je globalno na niskom nivou i prepliće sa sa religijskim učenjima. Deca uče da dolazi do „emotivne traume“ ukoliko uđu u seksualne odnose pre braka ili izgube nevinost, jer „niko ne želi sažvakanu žvaku“ (primeri predavanja u velikom delu Amerike).

Čak i ona predavanja koja podižu svest o seksu i kontracepciji, takođe sadrže i poruke srama vezane za preranu trudnoću ili seksualne bolesti.

Činjenica je da seksualno zlostavljanje uopšte nije retka pojava i veći je problem nego što ljudi to misle. U Americi, procenjuje se da 25 odsto devojčica i 16 odsto dečaka iskusi seksualno zlostavljanje kao dete.

Seksualna trauma umnogome utiče na seksualno zdravlje kasnije u životu. Mladi koji iskuse seksualno zlostavljanje su skloniji tome da obole od seksualno prenosive infekcije i/ili dobiju dete u tinejdžerskom periodu.

Zbog toga što je veliki osećaj sramote povezan sa ovom vrstom zlostavljanja, žrtve često projektuju tu sramotu na sebe. Dete može da se oseća kao da je oštećeno i da krivi sebe za ono šta mu se dogodilo.

Iz perspektive odrasle osobe, bilo bi logično da kaže detetu kako seks protiv njegove volje nije nešto što je njegova krivica. Međutim, deca ne razmišljaju o ovim stvarima iz perspektive odraslih, jer su ipak deca.

Sa njihove tačke gledišta, bilo koja vrsta seksa u tom dobu je zbunjujuća i često rezultira u pogrešnim pogledima na pravo izbora, želju i zadovoljstvo. Posmatraju sebe i seks, kao nešto što je loše.

Pročitajte još…Razvoj seksualnosti kod deteta do školskog doba

Uprkos činjenica da je veliki broj dece izložen seksualnom nasilju i bori se sa osećajem sramote, seksualno obrazovanje je i dalje mesto gde tinejdžeri odlaze da slušaju kako su seksualno prenosive bolesti, trudnoće i seks uopšte – najgora stvar na svetu. Ukratko, deca se zastražuju kako ne bi upražnjavala prerano seksualne odnose.

Kako izbeći ili ostaviti za sobom osećaj sramote?

Mnogi akademici zagovaraju promenu u seksualnom obrazovanju, koje bi po njima trebalo da predaje o seksu iz pozitivnih aspekata.

To bi uključilo osvešćivanje o polnim bolestima, gde bi deca naučila da mogu da se leče i imaju zdrav seksualni život i nakon oboljenja. Ishodi trudnoća su najbolji kada je su one planirane i željene, ali i da roditelji tinejdžera nisu užasni ljudi kojima je život uništen, ukoliko do trudnoće dođe prerano.

I najvažnije od svega, žrtve seksualnog nasilja moraju konstantno da slušaju poruku da zlostavljanje nije njihova krivica i da zaslužuju ljubav i zdrava seksualna iskustva.

Tako da, savet ovih stručnjaka vam je da pričate sa decom o apstinenciji, učite ih da koriste kondome, pričajte sa njima o tome kada oni žele da postane roditelji i nemojte da im stvarate tabu od seksa.

Slušajte vaše dete, ostavite strah i sramotu sa strane, jer svako dete, bilo da je žrtva seksualnog zlostavljanja ili ne, može imati koristi od razgovora o seksu koji ne uključuje negativne aspekte istog.