Spasite dete od gojaznosti: 26 trikova za zdraviju ishranu mališana

Deca zaista jesu ogledalo roditelja, čak i kada su u pitanju kilogrami. Geni u velikoj meri utiču na moguću gojaznost, ali pre svega to čine navike u ishrani. Prvi imperativ za roditelje jeste da se i sami hrane zdravo i kontrolišu svoju težinu, kako bi i mališan naučio koliko su važni zdravi zalogaji.

Foto Guliver/ Getty Images

Mnogi gojazni roditelji imaju gojaznu decu jer im nameću loše navike u ishrani, još u periodu odojčeta. Neke majke svojim bebama rano uvode šećer u ishranu, najčešće iz „tradicije”. One zaslađuju sve što bebe piju, jer smatraju da je tako ukusnije. Osim toga, mnoga starija deca postaju gojazna jer prihvataju navike svojih roditelja.

Sledeći saveti će vam pomoći da se kod vašeg deteta prevenira gojaznost i smanji telesna težina:

1. Smanjite količinu kalorija koju vaše dete unosi putem napitaka. Naime, veliki broj dece pije mnogo sokova i gaziranih napitaka svakog dana. Smanjenje te količine na 150 do 250 mililitara soka (i to 100 odsto prirodnog soka) dnevno za dete do šest godina, i 250 do 300 mililitara za dete preko tog uzrasta – pomaže da se stopira dobijanje u telesnoj težini.

2. Zamenite masnu, visokokaloričnu hranu kao što su kolači, zdravijom alternativom – svežim voćem.

3. Umesto prženja, hranu pecite.

4. Ograničite količinu butera i margarina.

5. Izbegavajte „grickalice”.

6. Ako dete voli da jede u restoranu brze hrane – smanjite učestalost odlazaka.

7. Gazirana pića koja sadrže visok nivo šećera i kalorija, zamenite razblaženim svežim voćnim sokovima.

8. Ograničite kupovinu gotove hrane i masnih poslastica. Ako takve hrane nema u kući, detetu će biti lakše da joj se odupre.

9. Da biste udovoljili detetovoj želji za slatkišima, ponudite mu konzervisano ili suvo voće, voćni jogurt.

10. Ne dozvolite detetu da preteruje sa koštunjavim voćem ili semenkama – zbog velike kalorijske vrednosti i sadržaja masti.

11. Uvedite u ishranu obrano mleko, ali ne pre treće godine.

12. Ograničite količinu masnih sireva, kajmaka, putera i pavlake.

13. Nemojte nuditi detetu više od pet jaja nedeljno.

14. Servirajte obroke uvek u isto vreme.

15. Vodite dnevnik u kome će pisati sve što mališan jede u toku dana. Tako ćete znati koji su osnovni sastojci upotrebljeni u ishrani, pa ćete lakše da ih kontrolišete.

16. Dete treba da, po mogućstvu, jede sa porodicom, jer će tako da izbegne stalno grickanje i užine tokom celog dana.

17. Jesti polako je stari, ali efikasan trik. Ako naučite dete da duže žvaće, brže će da se zasiti, pa je manja mogućnost da se prejede.

18. Nemojte da koristite hranu kao nagradu.

19. Smanjite količinu mleka kod mlađe dece. Iako je uzimanje mleka važno, naročito zbog toga što je dobar izvor kalcijuma, suviše velika količina će dovesti do gojaznosti. Gojaznost uglavnom počinje u ranom detinjstvu, a prepoznatljiv scenario je da su deca pila suviše mleka.

20. Bebi nemojte uvoditi čvrstu hranu pre četvrtog meseca.

21. Uvedite zdrave užine.

22. Ne servirajte velike porcije.

23. Izbacite televizor iz dečje sobe.

24. Ne terajte decu da isprazne tanjir. Važan način da ih naučite da zdravo jedu jeste da prestanu kada su sita.

25. Podržite svakodnevnu fizičku aktivnost – bilo da je to zajednička šetnja, vožnja bicikla, ili učešće u organizovanim aktivnostima.

26. Pošto deca rastu i neophodno im je obilje hranljivih sastojaka, ne smeju da budu na restriktivnoj dijeti bez medicinskog nadzora, i to ne pre četvrte godine.

Prim. dr sci. med. Jasminka Komnenović,
specijalista pedijatrije i specijalista ishrane