Da li postoji „loše“ majčino mleko?

Beba je uporno i dugo plakala… Majka je bezuspešno pokušavala da joj pomogne. „Akcija“ ponovnog, trećeg po redu podoja (za dva sata)  završila se neuspehom. Beba neće, pa neće da sisa!

Svi u kući polako su počeli da gube živce kada je svekrva odlučila da uzme stvar u svoje ruke i sve postavi na svoje mesto. „Ma, njeno mleko izgleda ne valja!“, glasila je rečenica koja je našu zabrinutu mamu „bacila“ u histerični plač. „Mogla je da mi kaže sve drugo, ali da mi mleko ne valja – to nije smela ni da pomisli a kamoli da izgovori!“, objašnjavala je mlada mama svojim drugaricama. Da li vam je ova situacija poznata? Ako je niste doživele kod svoje kuće, sigurno ste nešto slično već čule, ako nigde drugde, a ono bar u svom komšiluku.

Ko je u pravu?

Ovaj put, rešili smo da proverimo ko je u pravu – svekrva, koja je na svet donela šestoro dece ili učeni ljudi koji možda nemaju nijedno? Evo šta smo otkrili…

Prvo šta želimo da istaknemo jeste to da NEMA LOŠEG MAJČINOG MLEKA. Ono što je svekrva verovatno pokušavala da kaže svojoj snaji jeste to da snaja nije imala dovoljno mleka odnosno, da ga nije bilo onoliko koliko je bebi trebalo. Da se to tako i saopštila svojoj – bila bi potpuno u pravu.

Kroz kakve promene prolazi majčino mleko?

Odmah da objasnimo: Laktacija je proces i sve njegove faze o kojima ćemo pisati treba shvatiti uslovno. Podela je napravljena zbog različitog odnosa elemeneta u sastavu majčinog mleka tokom trajanja laktacije.

PRVA FAZA

Prva faza traje prvih 4-5 dana dojenja, druga, prelazna od 6-14 dana, dok treća faza traje od 14. dana dojenja pa nadalje, i tada sve mame imaju tzv. zrelo mleko. Naime, prva faza još se naziva i KOLOSTRUM jer on počinje da se luči dvanaest sati posle porođaja. Njegov sadržaj je gust, bogat vodom, proteinima, šećerom i „žutom farbicom“ (zato mleko izgleda kao med). Kolostrum je biološki vredan zbog prisustva antitela koja bebi daruju tzv. pasivni imunitet. Zbog toga je izuzetno važno da beba odmah počne da sisa.

DRUGA I TREĆA FAZA

U drugoj fazi počinje da se luči „prelazno“ majčino mleko koje je bogato belančevinama, mastima i ugljenim hidratima. Tada „žuta farbica“ nestaje. Ovo mleko je nešto ređe od kolostruma, beličasto je a po sastavu se približava tzv. zrelom mleku.

Dve nedelje posle porođaja počinje da se luči zrelo mleko koje je po svom sastavu biološki najvrednija, najekonomičnija i najoptimalnija hrana za bebu.

U tabeli navodimo šta sve sadrži majčino mleko po fazama a pored nje su vrednosti kravljeg mleka radi poređenja.

KOLOSTRUM     PRELAZNO     ZRELO      KRAVLJE

Energija (kcal)             58                   74               71             69

Čvrste materije (g)       12,8                13,6            12,4          12,7

Masti (g)                        2,9                   3,6              3,8            3,7

Laktoza (g)                    5,3                   6,6              7,0            4,8

Proteini (g)                    2,7                   1,6              1,2            3,3

Kazein (g)                     1,2                    0,7              0,4            2,8

*Date vrednosti odnose se na količinu od 100 ml mleka

Analizirajući podatke iz navedene tabele nameće se zaključak da se sastav majčinog mleka tokom vremena ne menja drastično.

Šta sve menja mleko?

Ipak, na njegov sastav utiče niz faktora. Vrednost varira od obroka do obroka majke, od jedne do druge mame kao i od laktacijskog perioda (kao što smo gore naveli).

Količina mleka koju majka „proizvede“ nije jednaka u svih 24 sata. Najviše ga ima prilikom  prvog jutarnjeg podoja (zbog rada nadbubrežne žlezde), a najmanje oko podoja u 16 časova.

Istraživanja su pokazala da dve dojke iste žene ne moraju da daju istu količinu mleka. Interesantno je i to da ista majka kod različite dece ima različitu količinu mleka. Naravno, majčina okolina utiče na proces laktacije. To znači da će smirena i opuštena majka svakako imati više mleka od one koja je pod stresom i od one koja ne spava redovno, ne hrani se kako treba ili ima bilo kakvih problema koji utiču na proces stvaranja mleka.

Sve u svemu, drage mame, zaključak je sledeći: vaše mleko nikako ne može da bude loše. NJegova vrednost je individualna i može da varira pod dejstvom različitih faktora ali to svakako neće uticati na zdrav i normalan razvoj vaše bebe. Količina koju ste spremne da ponudite svom „alavom“ anđelčiću ponekad nije dovoljna za njega, ali to nije razlog da prestanete da ga dojite. Pokušajte da dovedete sebe „u normalu“, pre svega psihički, ali se istovremeno potrudite da se hranite što kvalitetnije. Rezultati ne mogu da izostanu.

Ako vam se ponekad učini da je vaše mleko isuviše vodeno, prozirno ili da je plavičasto (neke mame su primetile i ono zelenkasto, jer su prethodnog dana jele spanać) nemojte se uplašiti. Razlog za to treba potražiti u vrstama i bojama namirnica koju ste unele u organizam a možda je u pitanju samo smanjena količina kazeina u njemu.