Zašto se bebe noću bude i plaču?

Vreme vrtoglavo leti pa ponekad nismo ni svesne kroz šta sve prolazimo dok naši mali anđeli rastu. Ako ne zabeležite situacije i iskustva stečena sa prvim detetom, lako vam se može desiti da sa drugom bebom prođete kroz isti „mali pakao“.Sve će biti mnogo teže ako je razlika u godinama između vaše dece veća pošto će stečeno iskustvo vremenom izbledeti. Zbog toga, drage moje, pamtite, beležite i ponovo čitajte.
Sa velikim zadovoljstvom moram da vam priznam da mi je „Dnevnik moje Une“ koji sam uredno vodila od rođenja prve bebe, pomogao da prebrodim bezbroj sitnica i stvari koje su mi se dešavale sa drugim detetom. Listajući tako njen dnevnik pre neki dan, pade mi na pamet da sa vama podelim nešto što sam sigurna da muči ili će tek mučiti svaku mladu mamu.
Zašto se bebe noću bude i zašto plaču? Da li možda poznajete majku koja se to nije pitala i doživela? Ja je ne poznajem.

U pitanju su uglavnom – sitnice!
Elem, ako do sada niste saznale ili se niste raspitale kod koleginica, sestara ili komšinica zašto se bebe bude noću, otkriću vam šta mislim o tome. Neću vam govoriti o onome što pričaju lekari – da je nervni sistem bebe još uvek nezreo i da je sasvim normalno i prirodno da se one do svoje treće godine bude, a da na to morate da se naviknete. Naravno, sve je to tačno, ali ja ću se potruditi da vam prenesem svoja iskustva u vezi sa ovim problemom i otkriti vam kako treba da se nosite sa njim.
Zašto se bebe bude noću i zašto plaču? Znam da ćete reći da sam „jako pametna“ ako vam kažem da postoji milion razlog za to. Prvo se zapitajte da li je vaša beba gladna ili žedna (banalno, ali veoma važno). Svi su vam sigurno pričali o ovom bitnom „detalju“, ali da li vam je neko rekao da ne hranite bebu ako nije vreme za to? Na primer, ako je vaša beba odavno „izbacila“ noćni obrok, nemojte joj uslišiti želju i ponovo je navikavati na to. Obiće vam se o glavu, verujete mi! Ponudite joj malo vode koja će je zavarati do jutra, kada će dobiti svoju redovnu porciju hrane. Često je bebama, bez obzira na uzrast, dovoljno samo nekoliko gutljaja vode da bi mirno provele osatatak noći. Zašto im ne bismo to priuštile? Nema razloga da im tada ne izađete u susret.

Možda se dete uplašilo?
Često mi se dešavalo da mojim malim princezama ništa ne fali (na prvi pogled), a ipak su plakale. Tada treba slušati i osluškivati. Posmatrajte svoje čedo. Možda je samo loše sanjalo, pa se prepalo zbog nekog mede iz mračne šume. Možda je vaše dete imalo loš dan koji će burno, još jedanput, proživeti tokom noći. Naravno, to će vas uznemiriti i narušiti vam san. Ako prepoznate ovakvu situaciju, savetujem vam da dete samo pomazite i okrenete u drugi položaj, u kojem će lakše zaspati. Ukoliko to ne bude pomoglo, uzmite bebu iz krevetića i tiho joj pričajte ili pevušite pesmicu koju voli. Verovali ili ne, glas majke leči bolje nego bilo šta drugo. Dešavalo mi se da sam potpuno sigurna da moje princeze ne muči ni glad ni žeđ i da ne boluju ni od čega (temperatura ume da se povisi noću), a one su ipak plakale. Tražeći rešenje za neutešni plač svoje bebe, otkrivala sam mnogo toga: da sam pelenu previše stegla posle večernjeg kupanja, da sam preterano ušuškala bebicu iz straha da se ne bi prehladila, da je temperatura u sobi bila iznad dozvoljene (opet iz straha), da bučnu veš-mašinu nije trebalo da uključim noću jer centrifuga probudi i one sa najtvrđim snom, da sam pogrešila što sam mlađoj princezi dozvolila da za večeru pojede sve što poželi, ali, zaboga, kako sam mogla da je prekinem kad onako slatko jede… Priznajem, sve su to bili uzroci buđenja mojih devojčica.

Ne ponavljajte moje greške
Sve ove „grehe“ stavljam na svoju dušu, i savetujem vas da i vi ne biste učinile isto. Naravno, to neće uticati na razvoj deteta, ali bila bih presrećna kada bih znala da sam bar nekoj od vas pomogla svojim dobronamernim savetima. Volela bih da ne grešite tamo gde sam ja pogrešila.
Naime, proverite na svojoj bebi neke savete koje sam vam dala. Videćete da sam u pravu.
Ako vaša beba plače, a usput stenje i napreže se, proverite da li ste previše stegli onu „moju“ pelenu ili neki drugi odevni predmet. Kada utvrdite da je sve u redu, ponudite detetu gutljaj-dva vode i pokušajte ponovo da ga uspavate. Međutim, ni to ne pomaže, a bebica i dalje stenje i napinje se. U tom slučaju, vaša beba se prejela za večeru pa treba da je uzmete na grudi, povijete njene nožice koliko god dozvoli i lagano joj masirate leđa u smeru suprotnom kazaljci na satu. Ako vašoj mrvici više prija da je privijete uz sebe, tako da joj masirate stomačić, počnite u smeru kazaljke na satu. Ovo namerno naglašavam jer dobro znam kako ta masaža treba da izgleda. Naravno, poželjno je da pri tom pevušite ili pričate nešto bebici, bez obzira na to što ona ne „isključuje“ svoju „sirenu“. Verujete mi, tako ćete obe brzo utonuti u san.
Postoje situacije koje nisu ni nalik ovim, a od vas se očekuje da ih prepoznate i da pravilno reagujete.

Bolne desni
Na primer, kada vašem detetu rastu zubi – noći će mu biti mučne. Imala sam peh da su svi zubi mojih devojčica izbijali noću i vrlo dobro znam kako izgleda svaki njihov vrh. U takvim situacijama moje princeze su se najčešće budile uz bolan jauk, tačnije vrisak, i već posle nekoliko izbijenih zuba znala sam kako da se ponašam.

Spas u obliku gela
U apotekama možete da nabavite bar desetak gelova koji smiruju ove upale, a bilo bi dobro da ih kupite pre nego što vašoj bebi počnu da rastu zubići. Cena je zanemarljiva u odnosu na to koliko će vam koristiti. Bez obzira na to što će te tada teško moći da dodirnete bebine desni (one se opiru na sve načine jer pokušavate da dotaknete bolno mesto), morate biti jače od njih i „savladati protivnika“. Kad uspete da jednom rukom stisnte obraščiće tako da beba mora da zine, prstom druge ruke namažite crveni deo desni gelom. Neka vas ne brine to što će ga beba brzo progutati. Ovi gelovi deluju veoma brzo i rashlađuju bolno mesto.

Suv vazduh
Ako vaše čedo noću odjednom počne da kašlje, iako nije prehlađeno, a nalazite se u stanu sa centralnim grejanjem – budite sigurne da je vazduh u sobi suv. Ukoliko niste u mogućnosti da na radijatorima držite plastične isparivače (kao ja), jer moja deca odmah prospu vodu, a vlažnim peškirima bi da umotavaju lutke, ne preostaje vam ništa drugo nego da često provetravate prostoriju. Uradite to i noću, ali pre toga bebu odnesite u drugu sobu ili je dobro ušuškajte. Iznenadićete se koliko svež vazduh prija bebama. I, još nešto. Bilo bi poželjno da u ovakvim situacijama svom detetu, pre nego što ga uspavate, u nosić ubrizgate „čarobnu tečnost“. Pristalica sam „Aqua maris“ spreja za nos. Ova morska voda dovoljno će navlažiti mali isušeni nosić i omogućiti bebi miran san. Na ovaj način izbegavate kapi za nos jer one mogu biti štetne za nosnu sluznicu. Posle ovakvog „tretmana“ bićete iznenađene kako će brzo nestati i kašalj i plač.

Noćno (ne) BUĐENJE

Naša čitateljka Vanja Marosan-Vuković iz Pančeva želela je da podeli svoje iskustvo sa svim mamama koje imaju problema sa odvikavanjem bebe od noćnog buđenja. Evo kako je ona uspela u tome…
Imala sam neizmernu sreću da mi po dolasku kući iz porodilišta u pomoć pristigne Slavica, najdivnija babica na svetu, ona nas je posećivala nedeljama nakon mog porođaja. Ova divna žena naučila me je mnogo čemu, naravno onom što sam očekivala od nje, ali i onom što nisam. Iako sam bila potpuno neiskusna, ona mi je pomogla da savladam neke „prepreke“ koje, pretpostavljam, muče svaku novopečenu mamu.
Moja devojčica Majda rođena je kao relativno mala beba. Na rođenju je bila teška svega 2 630 g a bila je dugačka 48 cm, ali zahvaljujući Slavici, po dolasku kući, odmah je počela da napreduje i „grabi“ napred.

Bilo je naporno, ali se isplatilo!
Slavica me je podučila kako da dojim i kako da naviknem svoju bebu da bude disiplinovana. Nisam se rukovodila pravilom koje su mi predložili u porodilištu a koje kaže da bebu treba dojiti na zahtev, već sam joj uspostavila ritam – svakih dva i po sata, uz obavezno izmlazanje posle svakog podoja. Bilo je užasno naporno, ali – isplatilo se!
Kada je napunila mesec dana, Majda je već bila „ušemljena“ beba – sisala je svakih dva i po-tri sata, za veoma kratko vreme „nabacila“ je čitav kilogram, i tada nas je Slavica savetovala da počnemo sa izostavljanjem noćnog podoja, što je u prevodu značilo – više spavanja za sve nas!

Procedura odvikavanja po sistemu sestre Slavice

1. KORAK: Kada uveče posle kupanja nahranite bebu i stavite je da spava (Majda je na primer sisala oko devet uveče), sledeći put kada se probudi da jede (u Majdinom slučaju to se dešavalo oko jedan sat posle ponoći), nemojte da podižete bebu iz krevetića, već joj podmetnite ruku pod glavu, uzdignite je i dajte joj da pije čaj ili vodu. Mi smo joj uglavnom davali topao čaj, otprilike 50 ml a dozvoljeno je i više. Potom pokušajte da je uspavate, onako kako to uobičajeno činite, ali je najvažnije da je ne podižete iz krevetića. Nakon što se beba uspava, trebalo bi da spava još najmanje sat vremena (i više), a vi tada nemojte da vilenite, već spavajte zajedno sa njom. Naredno buđenje treba da bude oko 3 sata posle ponoći i tada joj normalno dajte da sisa (ili je nahranite iz flašice, u zavisnosti od toga kako inače hranite bebu).

2. KORAK: Tokom narednih nekoliko noći ponovite ovaj postupak. Možda će vam ovo zvučati kao igra bez kraja. Znate, i moj muž je govorio da smo i babica i ja lude, da nam to nikada neće uspeti u Majdinom slučaju i da ćemo se na taj način samo izmoriti. Međutim, ja sam svake noći ponavljala isti postupak, davala joj čaj, uspavljivala je i gle čuda! Desete noći od uspostavljanja ovog pravila, Majda se, odkako je zaspala nakon večernjeg obroka, prvi put probudila tek u 4 ujutro!

3. KORAK: Nastavila je da spava tim tempom još nekoliko nedelja, da bi pred kraj drugog meseca počela da se budi u 6 h, a zatim, nakon izvesnog vremena, uspela je da se navikne da prespava celu noć i da se budi u 8 ujutro. Divno, zar ne?I eto, tako smo Majdu odvikli od noćnog podoja, a mi smo srećni uspevali da „vežemo“ i po 7 sati noćnog sna.

Bila sam u najmanju ruku prezadovoljna što smo muž i ja uz podršku Slavice uspeli da učinimo jedan veliki korak, ogroman i za nas, i za našu bebu. Pored svih izuzetno korisnih saveta koje sam uz babicu naučila, mislim da je ovaj ipak bio najvažniji i najpotrebniji jer, složićete se, nema ničeg lepšeg od toga kad vaš mali anđelak čvrsto zaspi, a vi možete da isplanirate svoje veče i prespavate celu noć. U stvari, možete da isplanirate baš sve! Mi smo u tome uspevali, a ja se nadam da će nakon čitanja ovog članka i mnoge od vas imati tu sreću. Sve vas mnogo pozdravljam i nadam se da ćete istrajati u svom poduhvatu i uspešno spavati tokom mnogih noći.