MA TO JE SAMO FAZA

Smejanje, puzanje, prelaženje na čvrstu hranu, hodanje, pričanje… faze su o kojima svi stručnjaci i pedijatri pričaju. Ali to nisu i jedine faze kroz koje će vaše dete prolaziti. Ove druge nisu karakteristične za sve mališane, ali roditelji dece koja ih prođu – i te kako ih se sećaju. „Da, to je bio period kad smo sve kuhinjske tanjire i noževe morali dizati visoko!“, ili „Kao da je bilo juče kad se Aleksa popeo na ormar!“

Periodi neobičnog ponašanja dođu i prođu, a na vama je da strpljivo čekate i reagujete što pribranije i smirenije. To su čari roditeljstva – i, verovali ili ne, jednog dana sećaćete se toga sa osmehom. Što je najvažnije, ove faze pomažu detetu da se razvije i ovlada određenim veštinama. Zato ih nemojte sprečavati, već pomozite mališanu da se lakše izbori s njima.

VRISKA NA ZADNJEM SEDIŠTU

Sećate se kad je vaša beba prvi put sela u auto? Bilo je to magično iskustvo za nju. Mogli ste koristiti prijatno brundanje motora kad god ste želeli da je uspavate. A onda – promena. I to baš pred duži put. Vaš mališan odbija da uđe u auto, u vožnji plače i urliče kao da ste ga posadili na ježa, ili pak viče iz sveg glasa kad god stanete na crveno svetlo… ili usporite kako ne biste pregazili mačku na putu.

REŠENJE?

Odaberite muziku koju vaš mališan voli – i puštajte mu je tokom vožnje. Na zadnje sedište stavite i njegovu omiljenu igračku (obavezno je vežite!), a zatim recite: „Vidi kako meda voli da se vozi.“

„NE“ FAZA

Najčešće je prvo „ne“ povezano s odbijanjem flašice. Tako će vaša beba – koja je donedavno srećno pijuckala svoje večernje mleko u tatinom naručju (kako biste se vi konačno mogli odmoriti nakon celodnevnih podoja, presvlačenja pelena i skupljanja dovoljnih količina mleka za ovakve prilike) – odjednom zaključiti da joj flašica više ne prija. Duboko uvređena što to nije mleko s direktnog izvora, odlučno će okrenuti glavicu na drugu stranu čekajući da je vi preuzmete. Ova faza obično se poklapa s periodom bebinog prelaska na čvrstu hranu. Na taj način ona zapravo vežba svoju volju.

REŠENJE?

Za početak, pitanje je može li se „ne“ uopšte nazvati fazom, jer kod dece to nikad ne prolazi. Kad god dete izgovori „ne“, promenite način komunikacije. Umesto: „Ne može“ i „Moraš“, kažite: „Bila bih srećna kad bi ti…“, ili „Hajde da…“ A možete mu i skrenuti pažnju na nešto drugo: „Vidi onu ptičicu/auto…“

RASPAKIVANJE

Ako menjanje pelena, pranje i peglanje bebinog veša tumačite kao „pune ruke posla“ – sačekajte dok ne dođe faza raspakivanja. Ona počinje kad vaša beba savlada veštinu kretanja – prvo puzanja, a zatim i hodanja – a traje do druge godine (u nekim slučajevima i duže). U ovom periodu dete će pokušavati da pročačka i isprazni sadržaj svega što mu padne pod ruku, počevši od torbe, preko fioka, ormara i kuhinjskih elemenata, pa do kante za đubre. Sadržaj će najčešće završiti na podu – neke od interesantnih stvarčica promeniće lokaciju (u najboljem slučaju, naći ćete ih u drugoj sobi, a u najgorem… u WC šolji!), a neke izgled.

Posebno su interesantne rolne WC papira ili vlažne maramice, koje će biti razbacane po celom stanu ukoliko ih ostavite „na izvol’te“. Ova faza je zaista iscrpljuća, a u nekim momentima i srceparajuća, jer kao da nema kraja sređivanju, sakupljanju i slaganju. I taman kad pomislite: „Sad sam sve sredila“ – čuje se novo „tras, bum“. Što je najgore, ova faza može biti i opasna, posebno ako malo „čeprkalo“ zađe u kuhinjski deo.

REŠENJE:

Ovo je za dete veoma važna otkrivačka faza, pa je zato ne treba sprečavati. Umesto da branite detetu da pretura po stvarima, preuredite prostor – opasne stvari sklonite na sigurno mesto, kao i ono što vam je važno. A što se tiče haosa koji vam trenutno vlada u kući… Jednostavno, naučite da živite u njemu. Proći će.

PLANINARENJE

Mislili ste da ste doneli na svet divnu ljudsku bebicu, a onda ste počeli da sumnjate da u njenom genetskom kodu postoje tragovi divokoze. Samo nekoliko meseci ranije mogli ste je bezbrižno ostaviti da se valja po krevetu (s ogradicom) ili podu, te otići do toaleta – a sad je zatičete kako kako visi „s plafona“. Pritom su kombinacije pomoćnih penjalica u rangu genijalnih rešenja. Od kutije s pelenama, preko taburea, pa do poređanih jastučića – sve će to poslužiti da se divokoza popne na najvišu policu ormara.

REŠENJE:

Ovo je sjajna faza za vežbanje krupne motorike. Iskoristite je tako što ćete što više vremena provoditi na igralištima i penjalicama. Kako vaš mališan bude postajao spretniji, tako će se smanjivati mogućnost da se povredi kod kuće.

VANDALIZAM

U uzrastu od dve godine – vaš „nestaško“ biće u stalnom iskušenju da čini nezamisliva „nedela“. Lista njegovih „genijalnih“ poduhvata kretaće se od pisanja po zidu pa do bacanja telefona u WC šolju i kreditnih kartica u smeće. Nemojte se iznenaditi ukoliko vam se lavabo zapuši od naguranog toalet-papira, ili ako vam omiljena biljka ostane bez listova. Dešavaće se i da ostatke svoje najskuplje šminke pronađete na lutkama, a plastelin u kosi. Neće biti čudo ni ako mlađi brat ili sestra završe bogato dekorisani markerima. Ne, vaš mališan se ne sprema za audiciju u „Malićima“, već jednostavno istražuje svet koji ga okružuje.

REŠENJE:

Ovde niša ne pomaže osim da svoje dragocenosti čuvate na sigurnom mestu, kao i da, koliko god je to moguće, držite „nestaška“ na oku. Da se nešto „krčka“ – znaćete po iznenadnoj tišini u sobi. To je siguran znak da se mali „zvrk“ primirio.

MOJE JE!

Ah, ta rana druženja u igraonicama, na igralištima ili kod drugara, čiji je glavni cilj da mali ljudi osete čari socijalizacije, a koja u stvarnosti izgledaju kao arena kečera što se do poslednjeg daha bore za igračke. Kad prvi put čujete: „To je moje!“, praćeno dinosuruskim urlikom i rekom suza, neće vam biti dobro. Umesto da uživate u kafici i opuštenom razgovoru s drugim mamama, vi ćete se crveneti ili nespretno pokušavati da objasnite: „Na znam šta se dešava, nikad se ne ponaša tako.“ Naravno, s vremenom ćete se navići na to. U jednoj sekundi vaš će se mališan kikotati od sreće grleći najboljeg drugara, da bi već u drugoj kidisao na plastični telefon koji drugar drži vičući: „Neću da se družim s njim! Hoću kućiiii!“.

REŠENJE:

Ne brinite, proći će! Neće biti mali sebičnjak, niti će vas druge mame gledati kao roditelja koji nije u stanju da vaspita dete – sve one imaju slične muke. Samo nastavite da objašnjavate detetu kako je lepo deliti stvari s drugima, kako igračke vole „da se igraju“ s više dece, kao i da to što je neko uzeo njegovog omiljenog medu – ne znače i da će ga odneti kući.

POGREŠAN IZGOVOR REČI

Ovo je najslađa od svih faza. Od dana kad izgovori svoje prvo „guga“ pa do savršeno formulisane rečenice „Mama, danas bi mi za doručak više prijao tost nego žitarice“ – uživaćete u svakom izgovorenom glasu. A kad prođe vreme igranja „ćućuom“, kuvanja ručka u „kuvaču“ , slušanja „tuturitua“ kako kukuriče, šutiranja „lotpe“ ili vožnje „cikla“ – biće vam žao što nema slatkih „provalica“ i nepravilno izgovorenih reči.

REŠENJE:

Ovde zapravo i nema problema (osim ako ne postoji ozbiljniji poremećaj govora, što zahteva posetu logopedu). Dozvolite detetu da povremeno greši i nemojte ga uvek ispravljati. Umesto da kažete „Tako se to ne izgovara“ – samo pravilno izgovorite reč. I ne zaboravite da zapisujete – brzo ćete zaboraviti sve „bisere“.

CURKANJE PELENA

Kako se bogati rečnik vašeg mališana, tako se pune i njegove pelene. Reč je o fazi koja ne traje dugo, a u kojoj se dete sprema za prelazak na nošu. Taman kad zaboravite na noćno ustajanje radi podoja ili flašice mleka, ponovo ćete početi da se budite kako biste proverili je li pelena opet pustila. Jer, nema dovoljno velike pelene koja bi mogla držati vašeg mališana suvog do jutra.

REŠENJE:

Pre nego što odete na spavanje, još jednom promenite detetu pelenu. Možda će tako uspeti da ostane suvo do jutra.

KAKOSPLOZIJA

Mnogim mladim roditeljima (posebno očevima) gadi se i sama pomisao da moraju menjati pelenu u kojoj se nalazi kakica. Bez obzira na to što ona izlazi iz tako malenog, slatkog i mirišljavog stvorenja. A onda promene mišljenje kad prođu kroz inicijalni trening. I taman kad pomisle: „Pa ovo i nije toliko strašno!“ – usledi eksplozija. To je sasvim normalno, a može se desiti u bilo koje vreme – sve dok beba sisa. Nakon takvog „izliva“ ostaje vam samo da se čudite kako iz tako malog stvorenja može izaći toliko kakice, i to tako da se sva razlije po leđima i niz nogice, te probije tri sloja pelena i odeće.

REŠENJE:

Ne postoji! Ako imate nekoga u blizini, pozovite ga u pomoć. Ostalo ide na ribanje!

ODBIJANJE ODEĆE

Neverovatno je s koliko će odlučnosti vaš mališan odbijati da se obuče. Počevši od dugačkih čarapa koje „žuljaju“, preko džempera što „bode“, pa do pretople jakne. I taman kad uspete nekako da mu navučete sve te stvari, te se okrenete na sekund kako biste obukli kaput – sa zaprepašćenjem shvatite da je gotovo sve skinuo sa sebe. Možda vas tako priprema za godine frustracije koje vas čekaju kad stigne do puberteta, ili vam jednostavno pokušava reći kako voli da oseti asfalt pod bosim prstićima. Procenite sami.

REŠENJE:

Osim što morate ostati dosledni u svojim zdravorazumskim zahtevima, pokušajte prvo da obučete sebe pa tek onda svog mališana. Tako ćete mu na primeru pokazati kako se lepo osećate kad vam je toplo u mekanoj jakni.

EGZIBICIONIZAM

U drugoj i trećoj godini života – vaš mali „naturista“ gledaće da iskoristi svaku moguću priliku kako bi se oslobodio odeće. Pod izgovorom: „Toplo mi je!“, ili „Krastavčić mi je upao u majicu!“, opušteno će se razgolititi nasred supermarketa, ili u kući, baš dok pričate s nekim mnogo finim gostima, i nepotrebno objaviti: „Skinuo sam se!“ (kao da to već nije očigledno).

REŠENJE:

Gledajte na njegov egzibicionizam s vedrije strane. To što je u stanju da se samostalno otkopča – znači da mu je sitna motorika lepo razvijena, a tako će još više usavršavati fine pokrete. A to što se skinuo usred rođendanske žurke… pa… bar niko neće primetiti tragove prstića na torti.

Foto: Guliver/Thinkstock