ALEKSANDRA GUDELJ: Razvoj Milijana i Damjana teče gotovo identično

Kad god se u intervjuima stizalo do priče o deci, Aleksandra Gudelj, voditeljka TV ”Prve”, govorila je da ona i suprug Veljko žele da ih imaju troje. Tu svoju želju počeli su da ostvaruju u novembru 2010, kada im se rodio sinčić Milijan, a početkom 2014. godine stigao je i Damjan. O ”trećem koraku”, o kojem intenzivno razmišljaju, Aleksandra kaže: ”Hteli smo da razlika između dece ne bude suviše mala, jer onda dođe do zbrke i za njih i za roditelje. U našem slučaju, razlika od tri godine pokazala se kao idealna”.

Očigledno vam ni trudnoće, ni sve što ide uz podizanje beba, nije teško palo. Jeste li tokom obe trudnoće tako dobro osećali, kao što ste izgledali?

U životu je sve onako kako mu pristupite. Ako ćete od nečega praviti problem i razmišljati šta će se sve iskomplikovati, onda ćete sigurno tu situaciju rešiti na teži način. Ukoliko ste vedri i na situaciju gledate pozitivno, sve će se rešavati nekako usput. Zbog toga mi nijedna trudnoća nije pala teško, kao ni podizanje beba. Osećala sam se odlično, a ponašala sam se kao da nisam trudna. Radila sam sve što bih i inače – odlazila na posao, putovali smo, šetali…

Kad se setite tih dana, šta vam prvo padne na pamet?

Neopisiva sreća, koju samo roditelj može da razume, ogromno zadovoljstvo kad sam bebe prvi put uzela u naručje, sva lepota ovog sveta kada sam ih stavila na grudi.

Koliko su, kao bebe, bili slični, a koliko različiti?

Pokušavam da se setim po čemu su bili različiti, ali ne uspevam. Milijan i Damjan su bili gotovo identični – spavali su po celu noć, imali su isti redosled što se tiče ustajanja, doručka, užine, popodnevne dremke, ručka i večere… Isto smo ih organizovali, pa su odrasli u veoma slične dečake, doduše malo drugačijeg karaktera.

Kako ste im dali imena?

To su stara pravoslavna imena, koja smo našli u crkvenom kalendaru. Nismo se mnogo dvoumili, već smo odmah znali da je to – to.

Jasno je da ćete uvek prekinuti bilo kakav posao ako vam Milijan ili Damjan priđu da vas nešto pitaju. Šta im je, trenutno, najzanimljivije?

Uvek ću ih saslušati, a za svako njihovo pitanje – iako ih je stvarno mnogo – imam strpljenja. Jedno od pitanja, tačnije serija pitanja, vezana je za prodaju (smeh). Mili je, sa nepunih sedam godina, zaključio da bi mogao da zaradi parice tako što će prodavati džem. Ideji se priključio Damjan, koji je smislio da prodaje lubenice. Naravno, poželela sam da se naglas nasmejem, ali sam ostala ozbiljna i odgovarala im na pitanja. Kada smo Veljko i ja ostali sami, slatko smo se smejali njihovim konstatacijama.

Žene se često žale na muškarce, a onda sinove vaspitavaju u ”mačo fazonu”, pa oni postanu muškarci upravo onakvi na kakve ste se žalili. Kako ih vi vaspitavate?

Grlimo ih i ljubimo, mazimo se, učimo ih da treba da budu nežni, da je mali znak pažnje nešto veliko, što može veoma da obraduje dragu osobu… Naučili smo ih da uberu cvetić i poklone ga vaspitačici, drugarici, baki, meni… Kad se udare pa počnu da plaču, to odmah rešimo tako što poljubimo mesto koje ih boli i idemo dalje. Vaspitavamo ih u smislu da devojčice treba da se vole – ni na trenutak ih ne učimo da treba da budu u ”mačo” fazonu, s manjkom poštovanja za druge ljude.

Odnos između dece zavisi od roditelja

Kako Aleksandra s ponosom ističe, Milijan i Damjan se prosto obožavaju. Ipak, smatra da takav odnos ne zavisi samo od karaktera dece, već i od roditelja. ”Sve manje-više zavisi od toga kako učimo i vaspitavamo decu. Sigurno je da je bitan i detetov karakter, ali osnova su roditelji. Naravno, nekad se i ”pokoškaju”, kao i sva deca, ali je najvažnije da nema ljubomore među njima.