Polazak u vrtić predstavlja stresnu situaciju kako za dete tako i za roditelje. Veoma mali broj dece prođe proces adaptacije bez ikakvih poteškoća.
Dešava se da deca neutešno plaču, lošije spavaju, a ono što veoma brine roditelje je kada dete odbija hranu u vrtiću. Međutim, razloga za brigu nema! Ovo su sve normalne reakcije, koje po pravilu prođu u roku od dve do tri nedelje, najduže mesec dana.
Foto: Gulliver/Thinkstock
Detetovo prihvatanje vrtića u najvećoj meri zavisi od stava roditelja. Kada vaš mališan uvidi da se vi osećate prijatno i sigurno i on će slediti vaš primer i videćete, uskoro će početi da ručka u vrtiću.
Obroci sa vršnjacima su veoma značajni jer tako deca lakše prihvataju različite vrste hrane, uče o zdravoj hrani, pravilnom ponašanju za stolom..
Savet za roditelje:
– Prošetajte sa detetom do vrtića pre nego što ga upišete kako bi se upoznao sa vaspitačima i prostorom gde će boraviti..
– Maksimalno se angažujte u procesu adaptacije (igrajte se sa svojom i drugom decom, zajedno sa detetom istražujte boravak, igračke..)
– Kada dete počne samostalno ostajati kratko se pozdravite i recite tačno kada ćete doći (na primer: posle spavanja i užine)
– Kada sa drugima, a pred detetom pričate o vrtiću recite: „Voli vrtić, drugare, trudi se da ručka, jer kad se lepo jede, lepše se i igra! “
Dešava se i da period adaptacije prođe bez problema a da dete nakon mesec dana odbija hranu. Ne brinite, dete samo testira svoje granice: „Šta će se desiti ako ne jedem?“ Ne pridajte ovome veliki značaj, ponudite mu lakšu užinu kada dodje kući, kasniji obrok neka bude obilniji. Ne grdite dete i ova pojava proći će sama od sebe.
Naoružajte se strpljenjem i upornošću i izborićete se!!
Imate neku nedoumicu? Pitajte u komentaru posta i vi našeg stručnjake sve što vas zanima a na vaša pitanja odgovara medicinska sestra-vaspitač Aleksandra Batalov.
Postovana,
Imam sinove od 4 i 2 godine.
Krenuli su u vrtic pre 3 nedelje. S obzirom na truntnu epidemiolosku situaciju nemamo adaptaciju kao sto je planirano. Deca cu ostaja od sat pa na vise svaki dan. Naravno da je u pocetku bilo i suza,placa i ljutnje ali sve to nekako prolazi sem hrane.
Obojicu od rodjenja cuvaju baba i deda koji su im apsolutno sve davali da jedu iskljucivo potpuno izblendano u kasu. Ni najmanji komadic nicega nije smeo da bude u kasi da bi oni jeli.
Naravno u vrticu toga nema i zaista ne znamo sta da radimo.
U vrticu ostaju od 7:30-14 h
Ni stariji ni mladji sin ne jedu bukvalno nista.
Juce je stariji za sve to vreme pojeo 3 plazma keksa,a mladji 1 krisku hleb.
Kad dodju kuci sigurna sam da budu gladni i ja ako ponudim rucak koji nije izblendan nece da jedu… Da li da im izblendam i tako nastavim da dajem jer nista ne jedu ili da ih ostavim da budu gladni dok ne uzmu sami da jedu?
Da li da im dajem dorucak pre vrtica ili ne?
Da napomenem da obojica znaj vrlo dobro da zvaci i da grizu hranu-naravno sve sto je nutritivno veoma siromasno (cips,smoki,gumene bombone,kifle,picu,palacinku) ali to zaista dobijaju tek nakon obroka,povremeno. Sokove ne piju.
Pozdrav od zabrinute mame,
Aleksandra
Poštovani,
Interesuje me vaš stručni savet kako motivisati trogodišnje dete da jede u vrtiću? U martu je krenuo, deluje da je prihvatio vrtić, ne plače na rastanku, po nekad pred polazak kući, ali se često dešava, posebno nakon pauze, da neće da jede u vrtiću. Nekada neće ni da ga hrane. Uporan je, tvrdoglav i jako inteligentan. Naviknut je, na žalost, da se hrani kao mali i to sada pravi problem jer nekad i kući traži da ga hraniš. Bojim se da ne uništi želudac.
Hvala
Srdačan pozdrav
Dobro vece. Moje mladje dete ima 2 pune godine (24.9. napunio). Od januara ide u vrtic. Prihvatio je sve vrlo lepo tako da smo bili zadovoljni adaptacijom. Iako je odbijao hranu, nismo tome pridavali znacaj verujuci da je faza. On jeste imao pauze, nije isao redovno,ali je cesto spominjao vaspitacice po imenima i govorio „idemo vitić!“
Pominjao je kako ga maze i ljube, pevaju, dakle sve u krajnje pozitivnom kontekstu. A jednu od njih sva deca obozavaju, i starije dete je islo kod nje u grupu. Upucivala mi je pitanja povremeno da li je on kod kuce aktivan, da li trci, prica… Bilo mi je cudno sto me to pita jer je on kod kuce nezaustavljiv! Dosta voli price, pesmice, crtanje… to su mu glavne aktivnosti, zna bar 10ak pesmica, trci za starijim bratom, igraju se zmurke… ma sve normalno apsolutno! Onda sam opet mislila da je samo stidljive prirode i da mu tamo treba vremena da se opusti. Dok mi vaspitacica nije poslala snimke kako se moje dete ponasa u vrticu… ostala sam u soku! On je potpuno drugacije dete!!! U stanju je satima da sedi na jednom.mestu, da stoji kao ukopan dok se druga deca normalno igraju, da jedva uzme u ruke sam da jede i gricka minijaturne zalogajcice…dok mu vaspitacica ne pridje da ga povede, on nece sam nigde da krene… Muz i ja smo iskreno sokirani jer to nije dete koje je kod kuce. Razmisljali smo da nije mozda to sto nema puno dece u okruzenju pa prosto nije navikao na decu, ili ga je nesto preplasilo… on tamo izgleda isprepadano. Razgovarala sam sa vaspitacicom u koju imam puno poverenje, ona misli da je mozda samo neka produzwna adaptacija, da je neki njegov revolt na vrtic iako on to ne pokazuje ocigledno…
Od tad ne mpgu da.prestanem da razmisljam da li je sa njim sve u redu. Da napomenem da je kod pedijatra nq pregledima.uvek sve bilo kako trebq, najnormalnije.
U nadi da cete me bar malo utesiti zahvaljujem unapred na odgovoru.