Kutak za mame: Pobedite depresiju u deset koraka

Osećanje apatije, odsustvo zadovoljstva, pasivan način života, osećanje dosade, praznine, usamljenosti, suženosti interesovanja, prekomerno provođenje vremena u kući, na Internetu i generalno stereotipan (šablonski) način života, spadaju u grupu blažih oblika depresivnosti.

Foto: Pixabay/Free Images

Svi ovi vidovi depresivnosti se mogu prevazići primenjivanjem nekoliko praktičnih saveta psihologa Vladimira Mišića u vašoj svakodnevici. Evo kako da na aktivan način pomognete sami sebi i povećate stepen svakodnevnog zadovoljstva:

Promenite vašu životnu filozofiju
Mnogi ljudi koji su skloni depresivnom raspoloženju potajno gaje veoma disfunkcionalne, samoporažavajuće životne filozofije koja se mogu ogledati u nekoliko implicitnih ili eksplicitnih stavova o životu, sebi i drugima: “Ne bih smeo da se osećam depresivno i loše, čak i kada stvari ne idu onako kako sam planirao.”, “U životu su mi neophodni drugi ljudi, njihova pomoć, pažnja i ljubav da bih se osećala srećno, zadovoljno i ispunjeno.”, “Sve što zamislim i želim da ostvarim u životu moram ostvariti bez većeg napora, lako i sa garantovanim uspehom.”, “Ako se ponašam loše to znači da sam loša (manje vredna ili bezvredna) osoba.”, “Ako sam patio u prošlosti ceo moj budući život ću provesti u patnji i bolu.”, itd.

Ovakvi i drugi slični stavovi karakteristični su za osobe koje su sklone depresivnosti. Ono što je karakteristično za osobe koje su sklone depresiji jeste sklonost ka preteranom generalizovanju, samoobezvređivanju i verovanju da će njihove patnje biti večite. Otkrijte koja je to životna filozofija u osnovi vaše depresivnosti, preispitajte da li takva filozofija ima uporište u realnosti, da li su vaši stavovi prema sebi, drugima i svetu logični i da li imate koristi od takvog načina razmišljanja. Kada otkrijete svoje samoporažavajuće filozofije, osmislite i zamenite ih novim samopomažućim filozofijama i stavovima.