Petoro dece, jedan tata i dve mame – život za primer!

Kada sam prvi put videla Gorana, pomislila sam: „Au, kakav frajer!“ Onda sam shvatila da je još bolji prijatelj i redak čovek. Tada je tek dobio drugo dete. Danas, 10 godina kasnije on je i dalje velika faca, sada još tri puta veća, jer je u međuvremenu dobio još troje klinaca. Brojno stanje – petoro dece, jedan tata i dve mame.

Guliver/Getty Images

Goran Matijević (43) iz prvog braka ima ćerku i sina, u drugom je dobio bliznakinje, a nedavno se rodio Miloš.

– Oduvek sam želeo veliku porodicu. Još kao klinac nametnuo sam sebi odgovornost prema mlađoj sestri Mileni, i u toj odgovornosti totalno uživao! Taj odnos me je izgradio za „priču“ koja dolazi. O mojoj Nini, drugoj sestri, takođe mlađoj, nisam morao (čitaj mogao) mnogo da vodim računa. Ona je sama sebi menjala pelene čim je prohodala – priča kroz smeh Goran.

Da li ti je bilo koji put kada si saznao da čekate bebu bila frka?

– Frka? Pa ja sam Goran, ja se ni vuka, ni medveda ne bojim, a kamoli jedne bebe. Šalim se! Kad mi je Ivana rekla da je trudna (najmlađe – peto), skamenio sam se. Nisam pokazivao taj strah, nadam se da nisam, ali mi nije bilo svejedno. Naravno, taj strah nije bio vezan za bebu (razumljivo, gde je 4 tu je i 5 hahaha – pet ili nijedna), već za brigu da li ću sve stići. Sve – klinci, posao i obaveze koji moj posao nosi, zdravlje, i sad još jedna beba! I onda se rodio Miloš (Ivana moja, hvala ti do neba!). I frka nestade! Mali je legenda, porazio nas je svojom pojavom, oduševljava nas svakodnevno.

Kako izgleda prosečan dan sa petoro dece?

– Kod nas nema proseka. S obzirom na razliku u godinama (Jana 15, Andrija 11, Đurđa i Iva 6 i Miloš Veliki 4 meseca), obaveze koje deca, a i mi imamo, svaki dan je nekako drugačiji, poseban. Posebnim ga čine oni. Šta smo posebno mogli da uradimo Ivana, ja i Milica? Ništa bez tetka Micike, to je moja bivša supruga i majka Jane i Andrije, inače obožavana „tetka“ mojih bliznakinja. Ništa posebno, osim što smo „izrodili“ ovih pet careva. Njihove izjave, rasprave, zadirkivanja… Biti svedok svakog tog momenta je poseban osećaj, pogotovo kad su svađe u pitanju, pa kad dohvatim ofinger…navikli na ofinger…Šalim se! Džabe prebiram po glavi, mi stvarno nemamo prosečan dan.

Guliver/Getty Images

Šta je najteže u odgajanju?

– Uh, to moraš da pitaš Ivanu i Milicu, one će dati detaljniji odgovor. Moj krst, tonu težak je vezan za Andriju. Briga da ne preteram sa disciplinom i slomim muškarca u njemu, a ujedno da ne škrtarim s emocijom, podrškom i razočaram ga, odgurnem. Odgojiti muško dete za jednog „strogog“ oca je hodanje po tankoj žici sa kratkim štapom u rukama. Moraš da paziš na svaki korak. Kad ovu školu položim, sa Milošem će biti lakše, nadam se.

Odgajati ćerke – daj još šest da usvojim, ma sedam. Posle Miloša, Ivana i ja se samo rukujemo i ljubimo u obraz dok njen ginekolog ne nađe način kako prvo meni da „ugradi“ spiralu ili nešto slično, pa onda Ivani. E, tad već mogu da razmislim o malo intimnijem odnosu kao zagrljaj recimo, i poljubac. I tad bi mi bila frka da ne zatrudni. Mislim, dosta je kume! Za dedu, za Srbiju, za oca i za dušu! Dosta je od mene.

Imaš li frku od toga u kakvom okruženju rastu?

– Nemam frku, zaista! Ako misliš na Beograd, Srbiju, muku koju mučimo poslednje dve, tri decenije – nemam frku. Sva moja deca su komandosi, ja ih tako vaspitavam, da okruženje i problemi u njihovom okruženju za njih ne predstavljaju prepreku, već izazov u kom će pokazati ko su, čiji su i šta žele da budu u životu. Obožavam moju Srbiju! Nema bolje zemlje za decu. Nema zemlje sa takvim karakterom i dušom kao što je Srbija. Na meni, na nama je da ove careve naučimo da budu vredni i čestiti Srbi.

Koliko radite ti i Ivana da biste mogli finansijski da izgurate sve to?

– Volim to pitanje. Puno radimo. Moja Ivana ima ženski frizerski salon- Studio Plus, na sreću nedaleko od stana i ne odbija priliku da udovolji nekoj „stalnoj“ mušteriji, a da pored nje u kolicima kunja ovaj mali klempavi Miloš.

Ja „valjam“ neku robu. Šalim se. Ja sam menadžer za nabavku „Fratelli“ kožnih jakni i „Staff&Co“ jakni od platna. Puno putujem, što mi mnogo otežava da se bavim decom, ali i posao i zarada zavise upravo od mene i mog rada i zalaganja. I ovo što Ivana radi, i ovo što ja radim hrani našu decu. Oni su skromni i nije nam teško da ispunimo i poneki „opušteniji“ prohtev kad se zasluži. Mi smo zadovoljni, i za sada sve ide kako treba. Da Bog da dobro zdravlje i da nastavimo tako.

Guliver/Getty Images

Imate li vas dvoje ikada svojih pet minuta?

– Hahahaha, pa malo je, kume! Čekaj samo da ginekolog… Imamo i više, kad su deca zajedno i bez obaveza, škole, dovoljni su sami sebi (ne računam Miloša). Tada nemamo velikih aktivnosti sa njima, otimamo svaki minut. A jutarnja kafa pre nego što se „čerga“ probudi, uh kakvo uživanje!

Šta ti je najlepše kada ste svi na okupu?

– Definitivno okrugli sto, svi za stolom, ručak ii ko će više i glasnije da priča haha. Kod nas ne važi ono „kad se jede, ne priča se“, naprotiv. Mislim da i Ivana i ja tada učimo od naše dece.

Ispričaj neku smešnu situaciju s klincima…

– Probaću da dočaram legendarni selfi snimak moje najstarije ćerke Jane od pre pet godina. Hit! Ali prvo da malo pojasnim. Deca iz mog drugog braka obožavaju moju prvu suprugu, a deca iz prvog braka obožavaju Ivanu i nravano da se Ivana i Milica posebno vole i poštuju (ovo nije vic).

Snimak je nastao pre 6 godina, kad su nam rode donele bliznakinje u kuću i to jedno jutro, Jana (tada 10 godina) uzima Ivanin mobilni i kreće: „Ovo sam ja, ja sam Jana Matijević. Ovo je moj mlađi brat Andrija“, a divljak iskače iz postelje i viče, kreveljeći se „Jesaaam“. Zatim „hvata“ snimkom bliznakinje, koje u tom momentu imaju oko mesec dana i 5 kg (obe, zajedno sa pelenama). „Ovo je moja mlađa sestra Đurđa i moja najmlađa sestra Iva“, i onda okreće telefon ka Ivani. „A ovo jeeee našaaa maa, maaa, ma, maaj“, i bežeći u hodnik šapuće u telefon „naša KOBAJAGI MAJKA i naš tata koji je trenutno u WC-u“, držeći telefon uperen ka vratima toaleta. Plakali smo od smeha kad nam je pokazala snimak. Dan-danas šerujem taj klip na Fejsbuku.

Stekla sam utisak da si strog tata. U kojim stvarima ne popuštaš nikad, a u kojim umeš da budeš liberalan?

– Jel to da sam strog kažeš zbog ofingera? Nisam strog. Ne popuštam kad je u pitanju ispunjavanje osnovnih obaveza koja deca imaju prema sebi! Ne dopuštam nemar i lenjost. Mislim da je za njih najbitnije da ih naučimo da budu vredni i odgovorni. Nisam strog kad je škola u pitanju. Ne mislim da su dobre ocene presudne za moju decu, iako ne kažem da nisu važne, daleko od toga. Važno je da se trude i da daju sve od sebe. Ne popuštam kad je hrana u pitanju. Ne dozvoljavam bacanje hrane i izvoljevanje za stolom, jako mi je bitno da poštuju hranu. Eto vidiš, da nisam strog. Liberalan? Pa Iva (6) ima dečka Viktora (duga veza, dve godine – roknuću se), Jana ima zelene pramenove, a do skoro je imala ciklama, Đurđa je do skoro imala „na keca“ ošišanu levu stranu glave, a na desnoj kosu do pola leđa. Andrija, Andrija, ostavljaj igrice, ‘vataj se knjige! Šta hoćete više od mene? Liberalan, nego kako, nosim libelu u džepu, krečimo, a krivi zidovi.

Šta je po tvom mišljenu najvažnije da bi deca izrasla u dobre ljude?

– Dati detetu primer. Primer zamenjuje hiljade reči. I naravno rad, red i disciplina. Dati im primer u odnosu među nama – roditeljima, primer u odnosu prema svakodnevnim obavezama. Kad im se jednom te slike daunlouduju u glave, izgradiće njihov karakter i definisati ih, shodno primeru, u dobre ljude!