Adolescencija: Kako prepoznati da je tinejdžer klinički depresivan?

Početak školske godine može biti stresan za tinejdžere. Evo kada bi trebalo da se zabrinete…

Foto: Gulliver/Thinkstock

Adolescencija je vreme svakojakih nemira i uzbuđenja, a nauka kaže i da je u pitanju jedan vrlo izazovan period života.

Za roditelje je važno da nauče da prepoznaju i razlikuju ponašanja svoje dece, kako bi mogli da im adekvatno pomognu ukoliko je to potrebno.

Kako možete znati da vaš tinejdžer nije pod „pukim“ pritiskom školskih i društvenih očekivanja, već da je klinički depresivan?

Ključ je u tome da obratite pažnju na prave promene u ponašanju vašeg deteta – one koje se zadrže preko dve nedelje.

Verovatno su najvažniji aspekti na koje morate da obratite pažnju, oni vezani sa društveno funkcionisanje i to kako se ophode prema samom sebi.

Da li je vaš tinejdžer prestao da se viđa da prijateljima sa kojima inače provodi dosta vremena? Da li provode daleko više vremena sami nego ranije? Da li su izgubili interesovanje za stvari kojima su nekada voleli da se bave? Da li su kritičniji prema sebi, nego što su bili?

Obratite pažnju i na fizičke znake – promene u apetitu ili problemi sa spavanjem,

Šta bi trebalo da uradite ukoliko posumnjate da je u depresiji?
U ekstremnim i retkim situacijama kada mislite da postoji rizik da vaše dete naginje ka samoubistvu ili povređivanju nekog drugog, morate svoje brige reći direktno njemu, iako ovo deluje izuzetno teško, i zamolite ga da prihvati odlazak kod terapeuta.

Često, mladi ljudi osete olakšanje kada ih neko zapravo shvati ozbiljno. Međutim, ukoliko odbiju odlazak kod lekara, idite vi sami i objasnite koja je situacija kako bi dobili adekvatne savete.

Slušanje bez osuđivanja je krucijalno. Recite vašem detetu da ste zabrinuti i jasno stavite do znanja da ste spremni da ga saslušate. Uverite ga da nećete biti kritički nastrojeni i ispoštujte ovo obećanje. Jednostavno sačekajte, tiho i mirno.

Ukoliko vaš tinejdžer ne želi da priča sa vama, pitajte ga da to uradi sa nekim drugim – terapeutom ili nekim drugim članom porodice, i organizujte sve potrebno da do toga dođe.

Depresija nije retka stvar među adolescentima, a šanse za oporavk su bolje ukoliko je tinejdžer voljan da priča sa nekim kome veruje.