U Srbiji više abortusa nego rođenih beba

U Srbiji se godišnje obavi više abortusa nego što se rodi beba. Svaka neželjena trudnoća je priča za sebe, a glavno pitanje je – šta društvo može da učini da se broj takvih nevolja smanji.

Mnoge uspešne žene potvrdiće vam da karijera nije smetnja majčinstvu. Ono što jeste problem je što mladi ne žele da postanu roditelji, ako prvo ne ostvare visoke uslove – dobar posao, stan, socijalnu sigurnost.

Drugi veliki problem je broj neželjenih trudnoća koje se završavaju abortusom. Čak 150 hiljada godišnje u zemlji čije se stanovništvo „topi“.

„Razloge treba tražiti u nepostojanju društvene svesti o značaju i vrednosti planiranja trudnoća. Mladi se ne vaspitavaju da čuvaju i neguju svoje zdravlje i da umeju da sagledaju da abortus s jedne strane narušava zdravlje i moguću plodnost, a da kontracepcija odlaže rađanje i čuva plodnost za vreme kada budu želeli da postanu roditelji„, kaže za RTS dr Katarina Sedlecki iz Republičkog centra za planiranje porodice.

Najvažnije je izbeći neželjenu trudnoću, kažu stručnjaci. Jer svaki abortus je velika trauma. Još veća ako žena nema podršku partnera.

„Prvo što dovodi do psiholoških, fizioloških, hormonskih promena, ali ono što je najvažnije da stvara veliko nepoverenje u buduće partnerske odnose, u buduće planiranje porodice„, smatra specijalista za porodičnu psihoterapiju Vera Despotović Stanarević.

Druge institucije, poput crkve, ne poznaju pojam „neželjena trudnoća“. Za njih je svaki čovek dobrodošao na ovaj svet. Ali, jesu li spremni da pomognu ženi koja je u dilemi i kako to čine?

„Trud je usmeren na to da sam čovek donese odluku da to neće učiniti. Varaju se oni koji misle da crkva ima obavezujuće propise, nikakvo nasilje za crkvu nije prihvatljivo, a čin je tragičan„, rekao je Gligorije Marković, jerej SPC-a.

O kontracepciji znamo zabrinjavajuće malo, to se naročito odnosi na mlade. Istraživanja pokazuju da je takvo neznanje rašireno i kod studenata medicine.

Kada se desi neželjena trudnoća mladići se uglavnom sklanjaju, smatrajući da je to problem njihove partnerke, a ne njihov.

„To nam govori da je potrebno mnogo više uložiti u edukaciju i u podizanje svesti o fiziologiji, uopšte o reprodukciji i o bezbednom seksualnom ponašanju„, kaže doktorka Sedlecki.

Jer, inače, mladi takve probleme rešavaju naprečac.

„Ukoliko bih neplanirano zatrudnela u ovom tenutku mislim da bih abortirala iz razloga što nisam završila fakultet i nemam stalan posao, a nisam ni sigurna u kakvim bih bila odnosima sa bebinim ocem. Kada bih dobila podršku i od roditelja i od partnera naravno da bih rodila„, kaže dvadesettrogodišnjakinja Slađana Petrović.

Odluku da li će da rodi ili ne, žena donosi sama. Svako „ne“ je teško i najčešće je posledica okolnosti i okruženja u kom se žena nalazi. Ako ne možemo da utičemo na odluku, možemo na okolnosti. Onda će i odluke biti lepše za sve.

Izvor: Mondo