Dečije krađe: Da li su bezazlene?

Vrsta sitne krađe u supermarketu može biti malo šokantna za roditelje, ali to teško da predstavlja kriminalni čin za dete. Prve dečije krađe U slučaju da je dete videlo igračku koja mu se dopala, uzelo je i ponelo, baš kao što bi učinilo i sa lepim kamenom koji nađe u parku ili sa kućicom od puža koje nađe na trotoaru – predstavlja savršeno normalan impuls za malo dete.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Ono može učiniti istu stvar sa predmetom koji mu se veoma dopadne u kući druga ili drugarice, kod bake i deke ili u restoranu. Ali, ne sme se uzimati ono što je tuđe! Stoga, mada ne biste trebali preterano reagovati na prvo pokazivanje dugačkih prstiju svoje dece, svakako to treba korigovati.

Objasnite detetu da ljudi trebaju platiti novcem igračke ili bilo šta drugo što žele poneti iz prodavnice. Ali, nemojte u priču uvoditi pojam „krađa“ niti dete nazivati „lopovom“, što bi podrazumevalo da su mu namere pri uzimanju igračke ili nekog drugog predmeta bile nepoštene ili nečasne. Da biste podvukli ono što ste rekli, kao i da biste podstakli poštenje, zajedno vratite ukradenu stvar u objekat odakle je izneta, bila to neka igračka ili slatkiš iz prodavnice.

Nemojte je kupovati, jer će vaše dete pomisliti da može dobiti igračku tako što je ukrade, a da vi potom morate to platiti za nju. Objasnite da ljudi ne mogu uvek kupiti ono što žele, ali uvek mogu uživati u tome da „samo gledaju“.