Ponekad je potrebno odmaći se malo od svega kako bi bili objektivniji kada je u pitanju vaše dete. Gledajući dete kako se u igri s decom odnosi i prema igračkama i prema deci, mnogo toga će vam pokazati.
Ako drugo dete zatraži igračku, ne hvatajte odmah svoje dete za rukav napominjući mu da bi trebalo da pozajmi igračku. Odmaknite se i dozvolite svom školarcu da sam odluči kako će se ta situacija razvijati.
Obično roditelji nad drugim detetom ne strepe jednako kao nad prvim, pa ono ima i lepše detinjstvo i priliku da više toga nauči samo. Pokušajte već sa prvim detetom da izbegnete taj previše zaštitnički stav koji dete više usporava nego što mu pomaže.
Iako roditelj želi pod svaku cenu da izbegne suze i bol svog deteta, pokušajte da se postavite u detetovu ulogu. I sami vrlo često lekciju zapamtimo tek kad osetimo posledice na sopstvenoj koži. Dok ne postoji velika opasnost po dete, dozvolite mu da samo istražuje i uči.
Ne reagujte čak ni ako primetite da je dete donelo pogrešnu odluku. Kada prvi put oseti posledice budite uz njega, ali ne sa nastupom „rekla sam ti“, već mu objasnite šta bi iz te situacije trebalo da nauči.
Dozvolite detetu da ima svoj stav. Ne branite detetu da se zauzme za sebe. Setite se da nećete biti uvek uz njega, a kada taj trenutak dođe želećete da dete zna da se zauzme za sebe, a ne da bude potlačeno u društvu.
Učenje na teži način često će rezultirati pokojom povredom, suzama i fizičkom boli, ponekad će dete biti i emocionalno povređeno, ali sve je to deo pravilnog odrastanja.
Izvor: index.hr
M.G.