KOJI JE VAŠ STIL VASPITANJA?

Foto: Merlas/iStock / Getty Images Plus/via Getty Images

Istraživanja su pokazala da postoje četiri velike kategorijе u koje se roditelji mogu svrstati prema načinu na koji vaspitavaju svoju decu. Kojoj grupi vi pripadate?

Svaki roditelj ima jedinstven stil vaspitavanja jer sa sobom nosi iskustva svog detinjstva, ukombinovana sa karakteristikama svoje ličnosti i onim što je o roditeljstvu pročitao, čuo ili video. Zato ćete se verovatno iznenaditi kada vam kažemo da su istraživanja otkrila da postoji nekoliko univerzalnih pristupa u podizanju dece. Pročitajte, možda se pronađete u nekom od njih.

AUTORITARNI TIP

Kao što i samo ime sugeriše, oni koji imaju ovakav pristup vaspitanju očekuju bespogovornu poslušnost svoje dece. Pravila su od ključnog značaja i autoritarni roditelji smatraju da ih deca moraju poštovati bez izuzetka.

Ukoliko ste vi glavni faktor koji odlučuje o svemu što se tiče života vašeg deteta, onda spadate u ovu kategoriju. Ne postoji prostor za preispitivanje ili razmatranje drugog mišljenja i vaša deca moraju da poštuju sva pravila, sve vreme.

KAKO TO IZGLEDA

Danilo (4): Da li mogu da obučem crvenu majicu „Supermenˮ danas kad budem išao na druženje kod Alekse?

Mama: Apsolutno ne. Danas je sreda i nosiš plavi duks sa kapuljačom… kao što smo napravili raspored u nedelju, dušo.

D: Ali ja želim!

M: Ti ne možeš da menjaš izbor u toku nedelje, Danilo. Mama je napravila najbolji izbor odeće za tebe za celu nedelju. Nosiš ono što sam rekla.

D: Hoću da nosim majicu „Supermen“. Molim te, mamice. Molim te…

M: Rekla sam NE.

D: Želim „Supermenaˮ! Želim „Supermenaˮ!

M: Ili ćeš obući plavi duks sa kapuljačom, ili nećeš ići kod Alekse. Tačka.

PREDNOSTI

Kada se držite ovakvog vaspitnog stila, vi od najranijeg uzrasta postavljate jasna pravila i dajete na znanje ko je gazda. Vi ste neko ko je jasan, ima visoka očekivanja i smatra da se čvrstom ljubavlju može odgojiti disciplinovano dete sa izraženom samomotivacijom. Konzervativno, striktno postavljanje pravila pomaže detetu da shvati gde se nalazi, šta mu je dozvoljeno da radi i šta se od njega očekuje. Deca autoritarnih roditelja većinom poštuju pravila.

MANE

Smatra se da je ovo jedan od najmanje efikasnih načina vaspitanja dece, s posebnim osvrtom na nedostatak komunikacije – što psiholozi smatraju krajnje negativnim u kontekstu vaspitanja. Strogi obrasci ponašanja prema striktnim pravilima mogu lako da okrnje osećanja i komunikaciju između roditelja i dece i da ih učine emotivno distanciranim. Osim toga, pošto se važnost pravila ne saopštava na pravi način, pravila gube svoj smisao i efikasnost.

Dok su deca mlađa, ona će verovatno bespogovorno ispunjavati sva naređenja, ali kako budu rasla i počinjala da teže nezavisnosti, tako će postajati tajanstvenija i sklona buntovništvu. Veruje se da su deca vaspitavana ovim stilom agresivnija zbog stalno potiskivanog besa, da teže donose odluke i da su emotivno zavisnija. Pošto se njihovo mišljenje nikada ne uvažava, ona će verovatno imati i problem sa samopoštovanjem.

AUTORITATIVNI TIP

Često se meša sa prethodnim vaspitnim stilom zato što je i ovaj pristup zasnovan na verovanju u pravila i autoritet roditelja. Međutim, reč je o prilično demokratskom, funkcionalnom i osećajnom pristupu deci, gde roditelj postavlja jasne granice prihvatljivog ponašanja ali i objašnjava razloge zašto postoje baš takva očekivanja.

Vi spadate u grupu autoritativnih majki ukoliko ste spremni da uzmete u obzir i detetova osećanja kada postavljate granice i ako ste dovoljno fleksibilni da ih prilagodite ukoliko to određena situacija zahteva. Roditelji koji se ponašaju prema ovom modelu, obično biraju posledično disciplinovanje umesto kažnjavanja, veruju u nagrađivanje pozitivnog ponašanja i spremni su da priznaju svoje greške i loše postupanje prema detetu.

KAKO TO IZGLEDA

D: Da li mogu da obučem crvenu majicu „Supermenˮ danas kad budem išao na druženje kod Alekse?

M: Zar ne misliš da je hladno za tu majicu? Možda se prehladiš, dušo. Moraš preko nje obući i plavi duks koji sam ti spremila.

D: Ali ja želim.

M: Mama ne želi da se prehladiš jer onda nećeš moći da ideš na druženje cele nedelje.

D: Ali ja želim da nosim crvenu majicu „Supermenˮ. Molim te…

M: Nemam ništa protiv, ali obuci i duks preko kako bi ti bilo toplo.

D: Ne duks! Samo „Supermenˮ!

M: Slušaj me pažljivo, ne možeš da ideš na druženje bez duksa. Vidi ovako, ako me poslušaš, možeš ostati 15 minuta duže na druženju.

PREDNOSTI

Autoritativni roditelji smatraju se najefikasnijim i to na više nivoa: akademskom, socijalnom, emocionalnom i ponašajnom. Stručnjaci su zaključili da su deca vaspitavana na ovaj način srećna i uspešna. Obično su dobra u donošenju odluka i znaju samostalno da procenjuju rizike. Pošto se odnos zasniva na komunikaciji, obrasci ponašanja su jasni od malih nogu i takva deca najčešće postaju odgovorne odrasle osobe koje bez problema iznose svoje stavove.

MANE

Ovo mora biti ekstremno izbalansiran pristup i njegov najveći nedostatak (ako se tako može nazvati) jeste to što zahteva puno energije, vremena i herkulovsku samokontrolu kako bi se sve uradilo na pravi način. Pošto sebi postavljaju veoma visoke standarde, autoritativni roditelji ponekad teško pronalaze balans, zbog čega ih grize savest ili se osećaju nedostojnim svog „pozivaˮ.

PERMISIVNI STIL

Stil koji karakteriše emotivna toplina i nezainteresovanost da se uvode pravila. Glavni cilj permisivnog roditelja je razmaziti dete – ono ne mora da sluša, striktna pravila ne postoje, kao ni kazne. Zbog niskih očekivanja u vezi sa sazrevanjem i samokontrolom, popustljivi roditelji nemaju potrebu da disciplinuju dete. Oni su blagi i ekstremno tolerantni i radije biraju prijateljsku ulogu umesto uloge vaspitača.

KAKO TO IZGLEDA

D: Da li mogu da obučem crvenu majicu „Supermenˮ danas kad budem išao na druženje kod Alekse?

M: Naravno, možeš da obučeš šta god želiš. Ne moraš da pitaš mamu za sve. Ti si sada veliki dečak. Moj Supermen!

PREDNOSTI

Permisivni roditelji su preplavljeni emocijama prema svojoj deci i ona na to reaguju veoma pozitivno. Deca ih bezgranično vole i nikada nećete čuti nijednu žalbu u vezi sa završavanjem nekih obaveza, izlascima ili džeparcem.

MANE

Deca koja odrastaju uz ovaj vaspitni model, najčešće usvoje neko loše ponašanje jer ono nije sankcionisano na vreme, misle da imaju pravo da se ponašaju kako žele i prilično su neodgovorna, što ih prati čak i kada odrastu. Prema mišljenju stručnjaka, ovakva deca se obično muče da postignu viša akademska zvanja i mogu da imaju velikih problema sa ponašanjem kada se suoče sa autoritetima i pravilima. Obično imaju manjak samopouzdanja, loše se adaptiraju i imaju problem sa socijalizacijom.

ISKLJUČENI RODITELJI

Prilično hladan i nezainteresovan metod vaspitanja deteta. Nezainteresovano roditeljstvo se može opisati kao pristup „digni rukeˮ, koji isključuje bavljenje detetom i kom nedostaju interakcija i mentorstvo. Osobe koje prihvate ovaj vaspitni stil, zadovoljavaju samo osnovne potrebe svoje dece bez preterane vezanosti i pokazivanja emocija. Nažalost, sada sve veći broj roditelja nesvesno usvaja ovaj oblik brige o deci zbog nedostatka vremena usled poslovnih obaveza, a nekada ih u normalnom funkcionisanju sprečava bolest ili zloupotreba supstanci.

KAKO TO IZGLEDA

Dadilja: Gospođo, da li Danilo može danas da obuče crvenu majicu „Supermenˮ kada bude išao kod Alekse na druženje?

M: Upravo krećem na posao i nemam vremena time da se bavim. Ionako ga ti svakoga dana oblačiš. Da li zaista moraš da mi postaviš jedno tako nevažno pitanje sada kad žurim?

PREDNOSTI

Neki zagovornici dobrih strana ovog vaspitnog stila tvrde da je ovo odličan pristup prilagođen savremenom načinu života i da će na taj način dete naučiti da se stara o sebi, da će ranije postati nezavisno i imati autonomiju. Ovi roditelji smatraju da život nikoga ne mazi i da to njihova deca moraju što pre da nauče. Međutim, stručnjaci se ne slažu i ističu da ovakav pristup nema nijednu dobru stranu. Zapravo, ovo i ne treba smatrati roditeljstvom.

MANE

Kada roditelji nisu uključeni, deci nedostaje samopoštovanja, ona vremenom zaostaju u akademskim veštinama, imaju emotivne i ponašajne probleme. Ovaj pristup može da uništi detetovu motivaciju – najviše zbog nedostatka mentora i uzora. Psiholozi navode da je ovo veoma destruktivan metod podizanja dece, sa ozbiljnim psihološkim posledicama na dečju psihu, ponašanje i život.