FOLNA KISELINA: Moćan saveznik u trudnoći

Zašto je tokom trudnoće dobro uzimati suplemente folne kiseline i koje namirnice treba jesti da biste svojoj bebi obezbedili pravilan razvoj u materici?

Folna kiselina, koja je oblik B vitamina, već decenijama se koristi za sprečavanje pojave anemije.

Svim ženama koje planiraju trudnoću, lekari preporučuju da tri meseca pre planiranog začeća i tokom trudnoće svaki dan uzimaju po 400 mikrograma folne kiseline, pošto ona ima zaštitnu ulogu za normalni razvoj bebine neuralne cevi (kičme). Doza od 400 mikrograma folne kiseline dnevno, smanjuje rizik oštećenja ploda za 60-70 odsto. Međutim, folna kiselina ima i mnoge druge korisne učinke osim opisanih…

Štiti od infarkta, dijabetesa, depresije…

Folna kiselina deluje s drugim vitaminima B kompleksa u složenom radu svake ćelije organizma, kao i pojedinih organa. Ona je sastavni deo DNK molekula, koji u jedru svake ćelije nosi genetski materijal, i samim time, odgovorna je za pravilno funkcionisanje ćelije i za proizvodnju proteina.

Takođe, folna kiselina je ključni B vitamin, neophodan za prizvodnju i funkcionisanje zrelih crvenih krvnih ćelija (eritrocita) koji se proizvode u koštanoj srži.

Nedavno je otkriveno da ljudsko telo koristi folnu kiselinu kako bi smanjilo nivo homocisteina u krvi. Inače, to je vrsta aminokiseline koja može da poremeti kontinuitet unutrašnjeg sloja zidova krvnih sudova i da dovede do začepljenja arterija, što je osnovni razlog za pojavu srčanih i moždanih udara. Vidimo, dakle, da je folna kiselina ključna ne samo za razvoj zdravog novorođenčeta, već i za zdravo srce odrasle osobe.

Američka studija, u koju je bilo uključeno 10.000 ispitanika, dokazala je da su muškarci i žene koji su jeli hranu obogaćenu folnom kiselinom imali niži rizik obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, a izmerene su i niže vrednosti krvnog pritiska i holesterola u krvi.

Ali, koliko ljudi zna da folna kiselina može da smanji rizik od moždanog udara za jednu petinu? Ako to znaju, da li su spremni da promene svoj način ishrane i povećaju unos namirnica obogaćenih folatima?

Ako do sada niste znali, možda ćete promeniti mišljenje kada vam kažemo da su visoki nivoi homocisteina nađeni kod ljudi koji pate od depresije, Alcmajherove bolesti i dijabetesa, kao i to da folna kiselina smanjuje rizik obolevanja od raka debelog creva za čitavih 25 odsto, a srčanih smetnji i moždanih udara za 20 odsto?

Namirnice bogate folnom kiselinom

Folna kiselina je prvi put izolovana iz listova spanaća pezdesetih godina prošlog veka, a ime joj dolazi od latinske reči „folium“, što u prevodu znači list. Najviše folne kiseline se krije u zelenom lisnatom povrću, naročito u tamnozelenim listovima spanaća, kelja, brokolija i blitve.

Tačnije rečeno, što su listovi povrća zeleniji, to više folne kiseline (folata) sadrže. Ostale (nezelene) namirnice bogate folatima su: špargla, pasulj, grašak, sočivo, mekinje, pomorandže, pšenica, orasi i džigerica. Određene vrste hleba i žitarica, kao što su žitne pahuljice, na primer, obogaćeni su folatima tokom pripreme, što je uvek istaknuto na deklaraciji.

Autor: Life Content