Da li je sunčanje zaista loše za naše zdravlje?

Poslednjih godina puno se priča i budi se svest ljudi o prevenciji od melanoma (raka kože) čiji je jedan od glavnih uzročnika preterana izloženost UV zrakama. Sad nam dolaze i potpuno suprotna saznanja koja tvrde da sunčanje, možda i nije toliko loše po naše zdravlje.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Najnovija istraživanja su pokazala da određene vrste izloženosti sunčevim zrakama, ne samo da ne mogu naškoditi i povećati rizik od nastanka raka kože već mogu pomoći pri njegovoj prevenciji. Nemojte odmah pomišljati na to da ove godine na plažu ne nosite kremu za sunčanje. Istraživanje navodi da povremeno izlaganje (ne preterano) sunčevim zrakama bez zaštite može pomoći pri prevenciji melanoma i povećati nivo vitamina D u organizmu.

Verovatno će većina vas ostati začuđena nakon čitanja ovih redova jer decenijama unazad stručnjaci apeluju na nas da ne izlazimo na sunce bez odgovarajuće zaštite tokom toplih meseci, pa čak i ako je to veoma kratak period vremena. S druge strane ova ideja i saznanja nisu baš potpuno nova jer isto tako postoji verovanje da ljudi koji s početkom leta “nabace boju” gotovo sigurno neće dobiti opekotine uzrokovane suncem te godine. To mišljenje vlada još od 70-tih godna.

Ljudi su evoluirali i naša tela su se prilagodila vremenu i klimi u kojoj živimo, a pod normalnim okolnostima koža bi trebalo da nam je svetlija zimi i tamnija leti. Taj bazni ten koji se dobije početkom leta nastaje jer melanin izbija na površinu kože kao odgovor izloženosti suncu i na neki način deluje kao prirodna zaštita od sunca.

Vlada Australije je ovo saznanja shvatila toliko ozbiljno da svojim građanima preporučuje dnevnu izloženost suncu kao svakodnevnu zdravu naviku. Lekari u Australiji svojim pacijentima preporučuju sunčanje kao terapiju, posebno onima čija je put tamnija.

Izloženost suncu i vitamin D
Ljudski organizam ima sposobnost proizvodnje vitamina D od sunčevih zraka, a upravo zbog toga nosi naziv “sunčev vitamin”. Što vam je koža tamnija to je mogućnost apsorpcije vitamina D u telu manja. To znači da što vam je ten tamniji – to vam je potrebno više sunca.

Razgovarajte sa vašim lekarom o tome koliko je izloženosti suncu vama neophodno, a odgovor može da se razlikuje od kontinenta do kontinenta, od države do države. U Americi su lekari po tom pitanju sumnjičavi i sigurno pacijentu neće preporučiti svakodnevno sunčanje dok su recimo u Australiji, Velikoj Britaniji i Novom Zelandu puno otvoreniji po tom pitanju. Istraživač i ekspert za vitamin D Majkl Holik je 2004. godine izgubio posao na univerzitetu u Bostonu samo zato jer je izjavio da ljudi treba da se izlažu direktnoj sunčevoj svetlosti 5-10 minuta dnevno.

Sa druge strane u Australiji mogu da se kupe posebni testovi koji će vam pokazati koliko tačno vitamina D vam je neophodno i koliko vremena treba da provedete sunčajući se.

Koliko dugo treba da se izlažete suncu zavisi naravno o jačini sunčevih zraka i kompleksnosti vaše kože. Zemlje koje su bliže ekvatoru imaju više direktne sunčeve svetlosti tokom dana što zanči da ćete za kratko vreme biti izloženi velikom uticaju UV zraka. Ukoliko ste prirodno plavokosi, crvenokosi i koža vam je svetla tokom dana će vam biti potrebno svega nekoliko minuta izloženosti suncu da dostignete željeni nivo vitamina D, dok će onima tamnije puti biti potrebno kud i kamo više.

Dobro razmislite kakva je vaša koža i koliko sunca može da podnese i povremeno, bez bojazni izađite bez zaštitne kreme jer je vitamin D od velike važnosti za opšte zdravlje i teško ga možemo uneti putem prirodnih namirnica i zato su nam sunce ili suplementi najbolja opcija.