Saveti lekara: Šta raditi kada se beba zaceni

Zacenjivanje beba starih šest meseci je normalna pojava, koja ipak često ume da uplaši roditelje. Evo kako bi trebalo da reagujete ukoliko se vaša beba zaceni…

Guliver/Getty Images

Zacenjivanje predstavlja vrlo negativno iskustvo za roditelje i javlja se kod beba starih šest meseci. Neposredno posle događaja koji izaziva jake emocije ili bol, kod deteta dolazi do kratkotrajnog prestanka disanja, a moguće je i da beba nakratko izgubi svest.

„Zacenjivanje ili respiratorne afektivne krize najčešće prestaju do šeste godine života i podjednako pogađaju dečake i devojčice. Mogu da se jave i kao simptom kod mališana koji imaju anemiju, prouzrokovanu nedostatkom gvožđa“, objašnjava dr Miloš Relić.

On ističe da kod zacenjivanja postoje dve vrste napada, plavi i beli. Za vreme prvog dete glasno plače, jako izdiše i potom kratkotrajno prestaje da diše. Ima izraz lica kao da plače bez glasa, a onda odjednom promeni boju kože i poplavi.

„Ako prestanak disanja traje duže od deset sekundi, mogu da se jave i trzaji mišića i ukočenost tela, pa se može pomisliti da dete ima epileptični napad. Većina dece se potpuno oporavi u toku prvog minuta od početka zacenjivanja i potom se vraća normalnim aktivnostima. Međutim, ima dece koja plaču ili vrište posle zacenjivanja, pa tako često i utonu u san“ kaže dr Relić.

Prema njegovim rečima, beli napad javlja se kao odgovor na bol, povredu ili strah deteta i mnogo je češći od plavog. Na primer, dete kad padne počne kratko da plače i tad mu je srčana radnja nešto sporija, a onda se oznoji, promeni boju lica, odnosno pobledi i potom se brzo oporavi.

Zacenjivanje je normalna pojava koja ne treba da plaši roditelje, a pomoć pedijatra treba da potražite ako se ona javi pre detetovog šestog meseca života. Takođe, savet stručnjaka potražite i ako se dete često zacenjuje i ako su napadi snažni i traju duže od jedan minut.

Savet plus

„Ako je vaš mališan temperamentan i osetljiv, čim počne jako i glasno da plače, uzmite ga u naručje, pomazite i pokušajte da sprečite prekomerni plač i uznemirenost. Ali bez obzira na ovakva ponašanja dece, ne treba uvek i bezuslovno da im povlađujete kako bi sprečili ove napade, jer deca lako osete roditeljski strah“, ističe dr Relić.

Upravo zbog toga doslednost roditelja je najvažnija u rešavanju ovog problema i vrlo je bitno da ne popuštate pred detetovim zahtevima. U suprotnom, naučiće da plačom i histerisanjem ostvare sve što požele. Zato kad vidite da vaša beba namerno nešto radi kako bi ostvarila određeni cilj, odvratite joj pažnju i pokušajte da je usmerite na nešto drugo.