Tajne uspešnog dojenja

Jedna od najzastupljenijih nedoumica u vezi sa dojenjem jeste: izmlazati dojke ili ne? Donosimo vam rešenja kojima ćemo vam, nadamo se, olakšati svakodnevnicu

Da li ste ikada razmišljali o činjenici da nijedan sisar ne izmlaza sopstveno mleko? Samo se od nekih domaćih životinja, odgajanih specijalno za mužu, uzima višak mleka za ishranu čoveka. Pa zašto onda ljudska bića izvode tu neprirodnu operaciju?

Malo istorije
Pre nego što je nekome palo na pamet da „propiše“ dojenje prema strogo utvrđenom režimu (što je nedavni izum čovečanstva), nije bilo nikakvih preporuka u pogledu redovnog izmlazanja dojilja! U medicinskom arsenalu ono je preporučivano jedino kao mera prilikom lečenja mastitisa. Neophodnost izmlazanja sopstvenog mleka i pomoć ženama u ovoj teškoj proceduri javila se istovremeno kada su nastala i prva porodilišta, u kojima su bebe odvajane od majki odmah posle rođenja. Kada dete donose majci samo na kratkotrajna viđanja, prirodni procesi nastanka i regulisanja laktacije prestaju da funkcionišu. Za spasavanje grudi prepunih mleka, sva sredstva bila su dozvoljena. Iako je na zapadu bilo uobičajeno korišćenje medikamenata i fizioprocedure, kod nas je praktikovano dugotrajno i žestoko izmlazanje koje je podsećalo na profesionalnu mužu. Porodilje su izlazile iz porodilišta potpuno ubeđene da samo redovno izmlazanje može da ih spase od tvrdih i bolnih grudi, a dete od gladi. Strogo utvrđen ritam podoja omogućavao je majkama da, ukoliko žele, podoj lako zamene flašicom, dok je sama majka na taj način mogla veoma brzo da se vrati na svoj posao u fabrici ili kancelariji. Mnoge mame koje su ostajale u kući sa svojim bebama, savesno su izvršavale instrukcije doktora i redovno se izmlazale. Druge bi se pak veoma brzo umorile i posle mesec do dva odustajale. Na količinu mleka i jednih i drugih to gotovo da nije uticalo. Uvek je bilo žena koje su mogle dugo da doje svoje dete, čak i uz strog grafikon podoja i bez ikakvog izmlazanja, ali bilo je i onih kojima nije pomagalo ni izmlazanje do poslednje kapi – mleka je bilo katastrofalno malo. Pokušaćemo da utvrdimo osnove fiziološke laktacije da bismo znali u kojim slučajevima izmlazanje pomaže, a u kojima je apsolutno nekorisno.

Fiziologija dojenja
Bebin sistem za varenje razvija se u skladu sa genetskim programom koji je uhodavan hiljadama godina. Dete je najpre prilagođeno za minimalne količine kolostruma, a zatim i za usvajanje majčinog mleka. Da bi količina posisanog mleka odgovarala njegovim potrebama u rastu i razvoju, detetu treba davati da sisa prilično često. Ono želi da sisa kad god mu nešto nije potaman, nazavisno od toga da li je to izazvano osećajem gladi, hladnoće ili, na primer, željom da spava. Usled česte stimulacije mlečnih žlezda endokrini sistem majke prilagođava se za lučenje dovoljne količine mleka. Dete stalno sisa manje porcije, te dugotrajnog zadržavanja mleka u grudima zapravo i nema. Tokom sat i po ili dva dete može da sisa iz jedne iste dojke. To se obično ne odvija neprekidno, već tokom nekoliko „tura“ sisanja koje se naziva podojem. Neko dete se za toliko vremena podoji jednom do dva puta, drugo od tri do pet puta. Tako se dojka prazni gotovo potpuno, pa se posle toga za podoj koristi druga dojka. To „podešavanje“ traje od mesec dana do tri meseca, posle čega grudi obično izgledaju meke kao da su prazne, ali se prilikom sisanja u njima uvek pojavljuje mleko. Prema tome, prilikom normalne laktacije, posle jednog do tri meseca naprosto više nema šta da se izmlaza.

O režimu podoja
Pojam „izmlazanje“ obično se javlja u vezi sa „režimom podoja“. Redovno može da se izmlaza samo mama koja dete doji prilično retko, jer se jedino na taj način u njenim grudim može nakupiti mleko. Ideja dojenja deteta prema utvrđenom režimu potivreči svim principima dečje fiziologije. Ako se dete doji s gledanjem na sat, njegov umor, mala težina, ili osobenost karaktera mogu da ga spreče da posisa neophodnu porciju mleka. To se veoma lako može razumeti na jednom jednostavnom primeru. Recimo, nekom detetu je potrebno da dnevno posisa oko 500 ml mleka. U proseku dete može tražiti da sisa od 20 do 25 puta. To jest za jedan sat ono posisa od 20 do 25 ml mleka. Ako se dete doji po satu, obično mu se daje da sisa šest do sedam puta dnevno. Dakle, dete za jedan podoj treba da posisa oko 80 ml mleka. Međutim, grudi koje nisu dobile odgovarajuću stimulaciju, nemaju nikakve prirodne mehanizme da bi odjednom proizvele više mleka. Izmlazujući ostatke mleka ako je dete bezvoljno, mama kao da imitira brzo pražnjenje grudi kakvo se odvija kada beba sisa. Ali, kako su pokazala ispitivanja majki koje se izmlazuju, kod 50% njih količina mleka se ne menja, kod 35% se posle izvesnog vremena smanjuje, a kod 15% mleka ima previše, pojavljuju se znatne količine viška, što nosi stalnu pretnju od lakstostaze. Prema tome, za regulisanje laktacije i povećanje količine mleka, izmlazanje nema koristi, bez obzira na režim podoja.

Zaštita od mastitisa
Ipak, da li izmlazanje predstavlja preventivu protiv pojave mastitisa i da li zato mleko treba redovno izmlazati? Takav savet možete čuti na samom početku dojenja, tokom prvog meseca, kada se laktacija tek uspostavlja. Kada mleko nadođe, obično ga je više nego što je potrebno bebi tog uzrasta. Da bi se otklonio višak, u prirodi postoji jedan specijalni mehanizam. Ako mleko iz grudi ne curi, u organizmu mame obrazuju se materije koje daju signal da se luči suviše mnogo mleka. Posle toga organizam smanjuje lučenje mleka, ali ne odmah, već posle dvadeset četiri sata. Dakle, beba ima mogućnost da iskoristi višak ako joj se tokom dana promeni apetit. Na taj način, svaki priliv mleka može postepeno biti zamenjen normalnim lučenjem, ako sve ono što dete ne može da posisa bude ostajalo u grudima i davalo signal o tome da je to višak. Koncentrišite se na signale svojih grudi – čim su pune mleka, ponudite detetu da sisa, bez obzira na to da li ono traži ili ne. Tako ćete izbeći nelagodnost u grudima, kao i neprijatno izmlazanje. Ponekad dete ne može da posisa mleko intenzitetom koji vama odgovara. Tada grudi prepune mleka počnu da bole, i svi počinju da vam savetuju izmlazanje. Po pravilu, to donosi samo privremeno olakšanje, jer grudi se opet pune mlekom, a materije koje treba da šalju signal da lučenje mleka treba smanjiti, naprosto ne uspevaju da se formiraju. I eto vas u zatvorenom krugu! Takva „preventiva“ može izazvati mastitis mnogo brže, nego to što se dojilja ne izmlaza. Naprotiv, upravo to što nema izmlazanja kada mleko nadođe, te neograničeno dojenje deteta kad god ono to traži – najbolja su taktika u toj situaciji.

Tvrde dojke
Svakoj majci koja doji bebu može da se desi začepljenje u odlivanju mleka iliti laktostaza. Po pravilu, beba na najbolji način isisava sve mlečne ugruške, međutim, dešava se da to ne uspeva odmah. Tada majka primećuje otvrdlinu na mlečnoj žlezdi, koja može biti prilično bolna. Laktostaza koju dete nije odmah sisanjem eleminisalo, zaista se može otkloniti izmlazanjem, međutim, to treba uraditi jednom i u pravo vreme. Evo kako: izmlazanje se vrši istog dana kada se pojavio ugrušak, PRE nego što ćete podojiti dete. U tom slučaju verovatno će odmah nestati. Stalno izmlazanje prilikom laktostaze povećava rizik da lakstostaza pređe u mastitis!

Kada se treba izmlazati?
Svaka dojilja treba da zna kako to da izvede. Postoje situacije u kojima je izmlazanje naprosto neizbežno:
1. Neophodno je prilikom pucanja bradavica, mastitisa… Redosled i ritam mogu vam predložiti u savetovalištu.
2. Za nedoneto ili slabašno detence veoma je važno da ga mama dohranjuje (jer ono samo nije u stanju dovoljno da posisa) sopstvenim mlekom, a ne kupovnom mešavinom!
3. Ako su mama ili dete bolesni, kao i u slučaju bilo kakvih drugih okolnosti koje nameću razdvajanje majke i njenog deteta (školovanje, posao, porodični problemi), žena, naravno, treba da ima mogućnost da se izmlaza. To će pomoći da se negativne posledice razdvajanja zaista svedu na minimum.

Jasmina Milivojević