Kako detetu “usaditi” radne navike

Roditelji se često žale da njihovo dete nema radne navike. To ne mora da bude tako ako se sa njihovim sticanjem počne na vreme…

U porodicama u kojima se dete od prvih dana navikava na određeni red i ritam (ustaljeno vreme kada se jede, spava, izlazi u šetnju…), ovaj problem ređe se javlja. Takođe, dete koje tačno zna vreme odlaska i povratka roditelja sa posla, kome su data obećanja ispunjena u dogovoreno vreme – pre će prihvatiti radne obaveze.

Mali zadaci

Dete odmalena treba da zna da i ono ima svoje obaveze, šta je to što mora da se obavi odmah, a šta može da se odloži za kasnije. Već u drugoj godini mališan treba da učestvuje u sakupljanju i odlaganju igračaka na određeno mesto. U ovom zahtevu treba istrajati kako bi oko četvrte ili pete godine skupljanje igračaka postalo isključivo njegova obaveza. Najbolji način za sticanje radnih navika jeste postepeno uvođenje novih obaveza.

Predškolskoj deci treba zadavati određene domaće zadatke, po uzoru na buduće školske. Pri tom, morate mu precizirati šta se od njega traži i kada to treba da uradi. Nije dobro reći: „Nacrtaj nešto dok ne dođem s posla“, već je potrebno reći: „Kad završiš s doručkom, uzmi blok i drvene bojice te nacrtaj našu kuću“. Preciziranjem zadatka i termina za rad, dete će lakše shvatiti da je reč o ozbiljnoj obavezi koju mora da izvrši. Ako ispuni zadatak onako kako ste od njega tražili – obavezno ga pohvalite.

Krećemo u vrtić…

Kad dete pođe u vrtić, obaveze su znatno veće. Period prilagođavanja na novi način života veoma je važan i u tome morate pomoći svom mališanu. Već sam odlazak u vrtić u tačno određeno vreme te dugotrajan boravak u zatvorenom prostoru, uz disciplinu koja se zahteva, teško će mu pasti. Nastojte da se odmori kad dođe kući, što će najbolje učiniti ako bude boravilo napolju, baveći se nekim fizičkim aktivnostima ili družeći se sa vršnjacima.

Mali pomoćnici

Nema mališana koji od majke bar jednom nije zatražio da nešto umesi, skuva, pripremi za jelo, ili da joj pomaže u tom poslu. Mnoge majke, preopterećene i neprekidno u žurbi da sve postignu, jednostavno odmahuju glavom i odbijaju takvu vrstu pomoći, smatrajući da će im deca u tom slučaju samo smetati. Ovakav potez je pogrešan. Dobro je deci ponekad dozvoliti da sami umese hlepčić, naprave salatu ili postave sto. Osetiće se važnim, steći će veće samopouzdanje, a istovremeno će polako učiti sami sebi da pripreme obrok. Mnoge majke se, kad njihovi nekadašnji klinci postanu devojke i mladići, žale da njihova deca ne umeju sebi ni sendvič da naprave. Neka se tada zapitaju čija je to greška! Zato, pretrpite malo nereda u kuhinji, ne obraćajte pažnju na prosuto brašno, umrljan pod i sto – tako će vam kasnije biti mnogo lakše.

Značaj uspavljivanja i „gluvarenja“

Detetu je od samog rođenja potrebno pokloniti vreme i pažnju kako bi mu se omogućio pravilan razvoj. Ono ima pravo na svoje vreme, izvan onoga kad se kupa, presvlači i hrani. Narodna izreka glasi: „Ko drži dete do jedne godine, neće imati prilike kasnije da ga nosi i uljuljkuje“.

Posebno je značajan period uspavljivanja. Različit je emotivni doživljaj u zavisnosti od toga da li se dete uspavljuje u naručju ili u kolevci. Neke majke smatraju da decu treba da ostave u krevecu, u dečjoj sobi, i da ih puste da se sama uspavaju. Tek pred polazak u školu, i za vreme školovanja, budu zbunjene što dete ima problema sa spavanjem i higijenskim navikama.

Ako je dete do jedne godine mirno, to može da bude prividna i lažna slika njegovog sazrevanja. Osim toga, mališan oseća potrebu za slobodnim vremenom i kretanjem kao i za snom i hranom. Zbog toga mu treba dopustiti da se tokom dana zabavlja onako kako mu odgovara. Pustite ga da malo „gluvari“ jer se dete tada potpuno opušta.

Autor: Life Content