U kom uzrastu je najbolje da dete krene u vrtić?

U kom uzrastu je najbolje da dete krene u vrtić? Kako roditelji mogu da pomognu detetu u pripremi za polazak u vrtić?

Za polazak u vrtić nema zakonskog, već preporučljivog uzrasta, ali i to zavisi od samog deteta. Individualne granice među decom su veoma velike, pa se teško može odrediti granica polaska u vrtić koja bi bila idealna za svu decu. Ono što vrtić treba da obezbedi detetu jeste učenje odgovarajućih veština i socijalizacija. Tako, ako je vaše dete dovoljno socijalizovano (kroz različite radionice, školice jezika ili sportske treninge…) ukoliko ume da se druži – za ostvarivanje edukativne funkcije koju nudi vrtić nije kasno da krene ni kao predškolac.

Preduslovi za uspešno navikavanje deteta na vrtić su:
-Bar preko dana dete ne nosi pelene,
-Samostalno obavlja svakodnevne radnje,
-Ima iskustvo u igri sa drugom decom,
-Bar ponekad je ostajalo bez vas, kod bake…

Jedna od glavnih odrednica spremnosti za vrtić jeste zainteresovanost za drugu decu. Odnosno, ukoliko primetite da vaše dete radoznalo gleda drugu decu ili im prilazi u želji da se igraju zajedno, vreme je da razmislite o upisu u vrtić.
Samu pripremu za polazak uradite blagovremeno, minimum mesec dana pre odvajanja. U tom periodu otiđite zajedno nekoliko puta do njegovog budućeg obdaništa, posmatrajte decu u dvorištu, i govorite mu kako će uskoro i ono moći da se tu igra. Pre polaska u vrtić češće odvodite dete kod baka ili negde gde će biti bez vas. Učite ga samostalnosti (da samo obuče jaknu, preobuje se, opere ruke…) Negujte kontakte sa drugom decom.
Veliki deo pripreme jeste odgovarajuća komunikacija između vas i deteta. Razgovor o vrtiću nemojte početi sa zabranama da mora da bude dobro, poslušno, sluša vaspitačicu, ne dira drugu decu, da mora da pojede sve iz tanjira spava kad i svi… Umesto toga, recite mu da je vrtić mesto gde će mu biti mnogo veselije nego kod kuće sa vama ili bakom jer će sa drugom decom vreme provoditi u igri. Sa njima će raditi zajedno sve što je potrebno (od spavanja do zajedničkog ručavanja), ali da će se ponajviše zajedno igrati. Objasnite da će u vrtiću biti i vaspitačice, koje će se brinuti o svima njima, kojoj se uvek može obratiti ako nešto ne bude u redu, i koja će reagovati ukoliko bude imao neki problem. Napomenite da bez obzira što ćete biti odvojeni, vi ćete i dalje mnogo misliti na njega, jedva čekati da ga vidite i pričate o tome kako je provelo svoj dan.
Prilikom pripreme deteta za ovo prvo odvajanje, kontrolišite svoje emocije. Jer, ako ono primeti vašu uzbuđenost, strah, nervozu – to će se odraziti i na njega. Tako će steći otpor pre nego krene u vrtić a u tom slučaju period adaptacije biće složen i dugotrajan. Slično je i sa dugotrajnim scenama rastanka. Vaše dugo grljenje sa detetom i sporo opraštanje dovode do toga da se oseća istraumatizovano i uplašeno. Ono misli da sigurno postoji nešto veoma loše i negativno kada se vi tako ponašate. Zato je veoma važno da pozdravljanje sa detetom bude što kraće i jednostavnije. Na primer: „Dogovorili smo se da ćeš biti ovde i igrati se sa decom. Ja sada zaista moram da idem na svoj posao. Znam da ćeš se divno provesti. Dolazim po tebe posle (navedite odrednicu koju ono može da razume, na primer, posle ručka). Volim te najviše na svetu. Zdravo“.
Prve dane prilagođavanja možete olakšati ako počnite da ostavljate dete najpre 1,5 sat dnevno i ovo vreme postepeno produžujete, ili ako ponese svoju najdražu igračku koja će mu praviti društvo i biti uteha dok se vi ne vratite a ono ne usvoji nov prostor kao prijatno i veselo mesto.

Izvor: vrticiportal.com/Jelena Holcer