Značaj igranja u dečjem razvoju

Brojna istraživanja dokazala su pozitivno dejstvo igranja na dečji razvoj. Igra je ključna za dečji razvoj jer doprinosi kognitivnoj, fizičkoj, socijalnoj i emocionalnoj dobrobiti deteta. Osim toga, igranje deteta je odlična prilika da se i roditelji uključe i tako provedu kvalitetno vreme od kojeg svi imaju koristi.

Džefri Goldštajn navodi sledeće benefite igranja:

Emocionalno-ponašajni benefiti igranja:
– Igranje umanjuje strah, anksioznost, stres, iritabilnost
– Stvara užitak, intimnost, povećava detetovo samopoštovanje i osećaj moći bez da direktno „nadvladaju“ nekoga
– Potstiče izražavanje šireg spektra emocija i otvorenost deteta
– Umiruje, povećava otpornost deteta na stresore, povećava prilagodljivost deteta i uči ga da se nosi sa promenama i iznenađenjima u okolini
– Može umanjiti emocionalnu bol

Socijalni benifiti igranja:
– Povećava empatiju, saosećanje i deljenje
– Stvara opcije i izbore
– Uči odnosima koji se temelje na uključivanju, a ne isključivanju nekoga
– Poboljšava veštine neverbalnog izražavanja
– Povećava usmerenost detetove pažnje i privrženost

Fizički benefiti igranja:
– Ugodne emocije povećavaju efikasnost imunološkog, endokrinog i kardiovaskularnog sistema
– Smanjuje stres, umor, povrede i depresiju
– Povećava sposobnost pokreta, koordinacije, fleksibilnosti, spretnosti i fine motorike

Uvidom u više od 40 istraživanja pokazalo se da je igra značajno povezana s kreativnim rešavanjem problema, kooperativnim ponašanjem, logičkim razmišljanjem, koeficijentom inteligencije te popularnosti u grupi vršnjaka. Na osnovu svega ovoga jasno je da svaki roditelj treba da obrati pažnju na to koliko i kako se njegovo dete igra te u kojoj mjeri on sam učestvuje u tome.

Vrlo je važno da roditelj provede neko vreme u igri s detetom jer je igra i odličan način komunikacije i informacija o dečjem unutrašnjem svetu. S obzirom na to da je jedna od osnovnih karakteristika igre upravo to da predstavlja aktivnost koja je posledica unutrašnje motivacije važno je da dete dobije prostor da se igra na način koji mu je iz nekog razloga potreban. U tom kontekstu, roditelj ne bi trebao previše intervenisati i usmeravati detetovu igru. Naravno, izuzev slučajeva kada proceni da se dete igra na opasan način odnosno da kroz odabrani način igranja može povrediti sebe, nekoga drugoga ili uništiti nešto što ne bi trebalo.

U svakom slučaju, bilo da se dete igra na slobodan način ili da je roditelj aktivno uključen u igru, osim zabave i prijatnog provođenja vremena, dete kroz igranje može dobiti puno više  nego što ponekad mislimo. Zato, neka igranje počne!

Izvor: klinfo.hr